Izvor: Politika, 11.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradonačelnici poslanici nemaju razloga da brinu
Odgovor na pitanje da li trojica poslanika vladajuće koalicije, koji učestvuju i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti, treba da odustanu od jedne funkcije nije moguće dobiti ni u Ustavnom sudu, ni u Skupštini Srbije
Ako budu čekali da Ustavni sud Srbije presudi da li mogu da budu i poslanici i gradonačelnici, trojica gradonačelnika vladajuće koalicije, po svemu sudeći mogli bi da dočekaju i kraj mandata. Pravna objašnjenja tog pitanja da li je ovo preklapanje funkcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protivustavno, odnosno da li predstavlja sukob interesa svela su se na to da je odgovor, najverovatnije političke, a ne pravne prirode. Pravnici koje smo juče konsultovali, većinom nezvanično tvrde da je ovaj problem „upao” u pravnu prazninu iz koje ga može izvući jedino Skupština Srbije, nadležna za autentično tumačenje Ustava, dakle, većina poslanika.
Jedino što nije sporno jeste da je rok za podnošenje žalbe, kakvu je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić podneo osporavajući odluku Narodne skupštine o potvrđivanju poslaničkih mandata trojici gradonačelnika (Veroljuba Stevanovića – gradonačelnika Kragujevca, Dragana Markovića Palme i Dragog Damnjanovića – predsednika opština Jagodina i Žagubica) prošao. Žalba je odbijena iz proceduralnih razloga, odnosno zato što je podneta sa zakašnjenjem od nekoliko dana.
U međuvremenu je i Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa doneo rešenje da su pomenuta trojica u sukobu interesa i da bi trebalo da se odreknu jedne od funkcija. Odbor se vodio svojim tumačenjem Ustava (u kome piše da poslanici ne mogu biti i u izvršnoj vlasti) iz februara prošle godine kada je u prethodnom skupštinskom sazivu vođena ista rasprava. Odbor je tada zauzeo stav da „narodni poslanik ne može biti funkcioner u organima republičke, pokrajinske ili lokalne izvršne vlasti”. To je, praktično, bio odgovor na stav Republičke izborne komisije koja je uoči izbora 2007. godine donela odluku da predsednici opština i gradonačelnici ne predstavljaju funkcionere (lokalne) izvršne vlasti i da mogu da budu i narodni poslanici. I tada se rešenje očekivalo od Ustavnog suda, koji u to vreme praktično nije ni funkcionisao zbog penzionisanja predsednika i nedovoljnog broja sudija.
Međutim, svi pokušaji da saznamo da li bi sada, kada USS funkcioniše, to mogla da bude instanca na kojoj bi problem konačno mogao da bude rešen, ostali su bez uspeha. Zvaničan stav ovog suda nismo mogli da dobijemo jer je, kako nam je objašnjeno u tom sudu, „nepisano pravilo u svim demokratskim zemljama da se ustavni sudovi ne upliću u slučajeve koji se mogu naći pred sudom, a našim sudijama to zabranjuje i Zakon o USS i Poslovnik suda”.
Na USS „upućuje” i Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union”, koji kaže da „ukoliko se ispostavi da je ovaj problem zaista toliko složen, onda obavezno treba ići na USS”.
Boško Ristić (DS) , član skupštinskog Administrativnog odbora, međutim, smatra da USS nema pravnog osnova da raspravlja o ustavnosti ove odluke. Naglašavajući da se radi o njegovom ličnom stavu, on objašnjava da postoji pravna praznina kada se radi o ovom pitanju, jer nigde nije precizno definisano na koji nivo izvršne vlasti se odnosi zabrana iz Ustava.
Najavu predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović da će Administrativni odbor zatražiti mišljenje Ustavnog suda Srbije povodom pitanja sukoba interesa poslanika koji su istovremeno i gradonačelnici, jer je, kako je rekla agenciji Beta, to pitanje u nadležnosti Administrativnog odbora, Ristić smatra nesprovodivom i nedorečenom, jer, osim člana Ustava koji se bavi ovim pitanjem, nema drugog pravnog akta o čijoj bi ustavnosti odlučivao USS.
Ristić smatra da sporni član 102. Ustava ne zabranjuje da gradonačelnici budu i poslanici i dodaje da Odbor za rešavanje o sukobu interesa može da pogreši. To što je gradonačelnik Smedereva (koji je član DS-a) ubrzo po potvrđivanju mandata podneo ostavku na poslaničko mesto nema veze sa stavom odbora, kaže Ristić i dodaje da se radi o internoj stranačkoj odluci da se izbegne dupliranje funkcija.
„Nema pravnog osnova za donošenje takve odluke ili tumačenja po kojoj poslanici ne mogu da budu i gradonačelnici, osim ako nećete da od pravne pravite političku odluku”, kaže Ristić.
Pravnici bliski opoziciji, slično Ristiću, smatraju da ne postoji pravni akt o čijoj bi ustavnosti odlučivao sud, ali tvrde da član 102. Ustava zahteva dodatno tumačenje. Mišljenje ovih pravnika je da izvršna vlast koja se pominje u Ustavu obuhvata sve organe izvršne vlasti u državi, pa i one na lokalnom nivou. Oni upućuju da bi tumačenje ove odredbe mogla da da Skupština kao nadležna, ali u isto vreme predviđaju i kakav bi rezultat tog tumačenja mogao da bude.
-----------------------------------------------------------
Član 102.
U članu 102. Ustava Srbije navodi se da „narodni poslanik ne može biti poslanik u Skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa”.
P. R.
[objavljeno: 12.07.2008]
