Izvor: Politika, 26.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradonačelnici ne mogu u parlament
Istovremena funkcija u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti je nespojiva, smatraju u Odboru za rešavanje o sukobu interesa
Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa potvrdio je na jučerašnjoj sednici svoj pravni stav iz februara prošle godine, prema kojem narodni poslanici ne mogu istovremeno da obavljaju i funkciju predsednika opština, odnosno gradonačelnika.
Kako je za „Politiku” izjavio predsednik Odbora Slobodan Beljanski, način izbora predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opština (u lokalnim parlamentima, a ne neposredno) jedina je promena u političkom životu koja se dogodila od donošenja ovog pravnog stava.
– Osim što se više ne biraju neposredno, predsednici opština zadržali su pravo da aktivno učestvuju u izvršnoj vlasti. Oni imaju mogućnost sazivanja izvršnih odbora gradova i opština, pa se može reći da promena u odnosu na ranije usvojeni pravni stav Odbora zapravo i nema – rekao je Beljanski za naš list.
Podsetimo, prema tom pravnom stavu „narodni poslanik ne može biti funkcioner u organima republičke, pokrajinske ili lokalne izvršne vlasti”, a Ustavom i zakonom „nije isključena mogućnost da narodni poslanik bude odbornik u skupštini opštine i grada”. Odbor je tada zaključio da su opštim pojmom „organi izvršne vlasti” obuhvaćeni svi organi sa izvršnom funkcijom u sistemu teritorijalnog uređenja države, odnosno funkcioneri u organima republičke, pokrajinske ili lokalne izvršne vlasti.
„Na ovakav zaključak navodi, ne samo gramatičko tumačenje odredbe Ustava, nego i načelo o jedinstvu pravnog poretka i podeli vlasti, pravilo o vertikalnom razgraničenju nadležnosti između republičkih organa i organa pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravilo o poveravanju nadležnosti Republike Srbije pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave”, navodi se u obrazloženju stava.
Podsetimo, prekjuče je u Skupštini Srbije bila žučna rasprava zbog toga što su pojedini gradonačelnici (lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma iz Jagodine i Veroljub Stevanović iz Kragujevca, koji je izabran na listi ZES) pokazali nameru da zadrže i poslaničku funkciju, smatrajući da tu nema sukoba interesa, dok su istovremeno neki drugi, poput Predraga Umičevića (DS), predsednika opštine Smederevo, najavili da će vratiti poslanički mandat.
Prema rečima Slobodana Beljanskog, stavovi Odbora za rešavanje o sukobu interesa imaju deklarativno dejstvo, odnosno karakter preporuke.
– Postojanje sukoba interesa ne utiče na legalitet funkcije i pravnu snagu odluka donetih u obavljanju takve funkcije. Međutim, on svakako utiče na reputaciju, profesionalni i politički ugled određenog funkcionera – kazao je Beljanski.
Kako je predsednik Odbora za rešavanje o sukobu interesa rekao za naš list, ovo telo je na jučerašnjoj sednici doneo i odluku da inicira promenu postojećeg Zakona o sprečavanju sukoba interesa, i to u dva pravca.
– Sugerisaćemo novoj vladi da predloži izmene zakona koje će doprineti većoj transparentnosti podataka o imovini funkcionera, za šta su se u predizbornoj kampanji jednoglasno zalagale sve stranke. Druga stvar tiče se funkcionera kojima je Odbor izrekao meru upozorenja. Prema našem mišljenju, pravedno bi bilo da funkcioneri ubuduće sami plaćaju objavljivanje tih mera u Službenom glasniku, budući da ti troškovi predstavljaju opterećenje za rad Odbora – rekao je Beljanski.
M. Albunović
-------------------------------------------------------------------
Stigle samo 282 imovinske karte funkcionera
Mada je juče istekao zakonski rok u kome je novoizabrani funkcioneri trebalo Odboru da dostave izveštaje o imovini (skupština je konstituisana 11. juna), na adresu ovog tela stigle su tek 282 imovinske karte iz cele Srbije. Odbor je ranije utvrdio da u Srbiji ima 13.000 funkcionera koji podležu obavezi prijavljivanja imovine.
– Imovinske karte funkcionera neprestano stižu ovih dana. Budući da se obično šalju poštom, za njihovo razvrstavanje potrebno je vreme. Zato ćemo o prijavljivanju imovnog stanja narodnih poslanika, ali i svih drugih državnih funkcionera, raspravljati na narednoj sednici Odbora koja će biti održana sledeće nedelje. Tada ćemo i poimence znati ko se od poslanika oglušio o ovu obavezu – kazao je Beljanski. Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja činjenica da je, od ukupno 122 opštine u Srbiji, samo 23 Odboru dostavilo spiskove funkcionera.
– Ovaj spisak će biti potpuniji nakon što budu konstituisane sve skupštine opština – rekao je Beljanski za „Politiku”.
Zakonom o sprečavanju sukoba interesa propisana je obaveza funkcionera da u roku od 15 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Republičkom odboru izveštaj o prihodima i imovini, a posle tog roka da izveštaj podnosi jednom godišnje do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa pokreće postupak provere verodostojnosti podataka u imovinskim kartama državnih funkcionera samo u slučaju da građanin, pravno lice ili državni organ po službenoj dužnosti podnese prijavu da kod određenog funkcionera postoji sukob interesa. Na osnovu takve prijave i ukoliko proceni da postoji osnovana sumnja u sukob interesa, odbor će pokrenuti postupak i tek u tom slučaju će onaj deo imovinske karte funkcionera koji je bitan za prijavljeni slučaj, postati javni podatak.
M. A.
[objavljeno: 27/06/2008.]
