Izvor: Politika, 19.Okt.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani žele jače opštine, oprezni prema regionalizaciji
Građani Srbije su u najvećoj meri zainteresovani za dalji proces decentralizacije i regionalizacije putem jačanja uloga opština i gradova – taj proces podržava 45 odsto građana.
Kada je u pitanju regionalizacija Srbije, kroz uvođenje novih regiona sa manjim ili većim ovlašćenjima od onih koje ima Vojvodina, građani su nešto oprezniji – ove modele podržava između 15 i 23 odsto građana, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja o decentralizaciji i regionalizaciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Istraživanje o informisanosti, percepciji i stavovima građana o pomenutim procesima sproveo je, za potrebe Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) od 7. do 18. jula 2011. godine na reprezentativnom uzorku od hiljadu punoletnih građana na teritoriji Srbije, bez AP Kosovo i Metohija.
Kako je navedeno, ohrabruje podatak da manjina građana ima stav da treba zaustaviti procese decentralizacije i regionalizacije. To znači da nema dileme da te procese treba nastaviti, već samo za koje se modele odlučiti. Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju će raditi upravo na proučavanju tih modela, koliko bi oni koštali i kakve bi koristi od toga imali građani Srbije, rekla je direktorka kancelarije Nataša Čorbić na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Stav prema decentralizaciji zavisi i od toga na koji način se određene političke opcije odnose prema ovom pitanju, u skladu sa svojim ideologijama i vrednostima. Za decentralizaciju se u većoj meri zalažu pristalice URS-a, potom LDP-a i na kraju DS-a, dok se među oponentima u najvećoj meri mogu pronaći pristalice SRS-a i DSS-a.
U pogledu vrednosnog suda prema decentralizaciji i regionalizaciji između 35 odsto i 40 odsto populacije nema određen stav. U grupi onih koji imaju stav, zbirno posmatrano, više je onih građana koji prihvataju različite sadržaje decentralizacije i regionalizacije (43 odsto) nego što je onih koji im se protive (22 odsto).
„Uvek je veća podrška decentralizaciji kada se pitanje konkretizuje. Kada, na primer, građane konkretno pitate da li je najbolje kada se odluke donose na mestu na kome se i primenjuju (što je suština načela subsidijariteta, odnosno decentralizacije) čak 60 odsto građana se slaže sa ovim stavom”, istakla je Nataša Čorbić.
Programski direktor Cesida Đorđe Vuković naveo je da prema rezultatima upitnika o asocijacijama u vezi sa decentralizacijom, oko četvrtina stanovnika Srbije jasno ima predstavu o tome šta znači taj proces. Slično je i kada je reč o asocijacijama koje se odnose na regionalizaciju, ali je nešto negativniji odnos prema tom procesu. Manje od petine građana Srbije, kako je naveo Vuković, ima neku pozitivnu asocijaciju u vezi sa regionalizacijom, ostali ili imaju negativnu, ili ne znaju o čemu se radi, ili ne razumeju taj proces.
Da je neophodna dalja regionalizacija Srbije smatra 32 odsto građana, ali 28 odsto je ili za ostanak na postojećem ili čak za ukidanje postojećih autonomija.
Najveći broj građana (36 odsto) smatra da bi decentralizacija unapredila kvalitet njihovog života; međutim, jedna trećina (32 odsto) nije sigurna u ishod procesa decentralizacije kada je u pitanju svakodnevni život, što govori o potrebi za većom promocijom efekata decentralizacije.
Ovo je, kako je rekla Nataša Čorbić, prvo istraživanje o decentralizaciji i regionalizaciji koje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije (bez KiM), odnosno dosadašnja istraživanja su uvek rađena parcijalno, po gradovima ili određenim oblastima.
B. Baković
objavljeno: 20.10.2011.
.jpg)
