Izvor: Politika, 20.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani birali poslanike svake druge godine
Samo prvi izbori održani su po većinskom, a svi ostali po proporcionalnom sistemu
Građani Srbije su u proteklih 16 godina u proseku gotovo svake druge godine birali poslanike za Narodnu skupštinu. Predstojeći parlamentarni izbori sedmi su po redu od ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji. Zanimljivo je i da se čak pet puta do sada glasalo u decembru, a samo 1997. godine u septembru.
Posle prvih izbora 1990. godine u parlamentu je dominirala Socijalistička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partija Srbije sa 194 od ukupno 250 poslaničkih mesta, koje je dobila sa osvojenih 46,1 odsto glasova. Drugi po snazi bio je Srpski pokret obnove sa osvojenih 15,8 odsto glasova, odnosno 19 mandata. Za DS je tada glasalo 7,4 odsto birača, pa joj je pripalo sedam poslaničkih mesta, dok je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara osvojila 2,6 odsto glasova, ali i osam poslanika, dok su sve ostale stranke, od kojih je većina kasnije nestala sa političke scene, dobile do tri poslanika. Bili su to prvi, i do sada jedini parlamentarni izbori održani po većinskom sistemu.
Dve godine kasnije održani su vanredni izbori, nakon izmena Ustavnog zakona i usvajanja paketa izbornih zakona kojim je, između ostalog, Srbija podeljena na devet izbornih jedinica.
Izbori su održani 20. decembra 1992. godine, a kako kaže viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka Vladimir Goati, mesta u parlamentu osvojile su tri velike političke grupacije – SPS-u je sa osvojenih 28,8 odsto pripao 101 poslanik, SRS je sa 22,6 odsto glasova dobila 73 poslanika, a koalicija DEPOS, čiju je okosnicu činio SPO, osvojio je 16,9 odsto glasova i imao je 50 poslanika u parlamentu.
"Kada se imaju u vidu rezultati prvih izbora 1990. godine, relativna pobeda SPS-a na prevremenim izborima 1992. godine ne može se smatrati uspehom ove partije", zaključuje Goati. Jer, kako kaže, poređenje broja birača u ova dva izborna ciklusa pokazuje dramatičnu promenu. SPS je za dve godine sa 2.320.587 birača "spao" na samo 1.359.086, što znači da je izgubio oko milion glasova.
Sredinom 1993. godine došlo je do raskida saradnje socijalista i radikala. Pošto je postalo izvesno da će vlada pasti, skupština je raspuštena i raspisani su novi izbori za 19. decembar.
Goati naglašava da je na ovim, trećim izborima tropartijski sistem Srbije evoluirao u polipartijski, jer su prag od pet odsto glasova biračkog tela dostigli SPS (osvojivši 36,7 odsto glasova, odnosno 123 poslanička mesta), DEPOS (sa 16,6 odsto glasova i 45 poslanika), DS (11,6 odsto glasova, 29 poslanika), DSS (5,1 odsto glasova, odnosno sedam poslanika).
Četvrti izbori 1997. godine održani su u septembru. Opozicija je tvrdila da su uslovi održavanja izbora izrazito neregularni, zbog čega ih je bojkotovalo 12 opozicionih partija, među kojima i DS i DSS. Pobedila je leva koalicija koju su činili SPS, JUL i Nova demokratija. Ta koalicija osvojila je 34,2 odsto glasova, odnosno 110 poslanika, a mandati su u okviru te koalicije podeljeni na sledeći način: SPS – 80, JUL –20 i ND – pet. Dobitnik izbora bili su, ipak, radikali koji su udvostručili broj glasova u odnosu na izbore iz 1993. godine. Oni su dobili 28,1 odsto glasova, odnosno 82 poslanika, dok je SPO osvojio 19,1 odsto glasova i 45 poslanika.
Organizovanje decembarskih izbora 2000. godine bilo je iznuđeno ishodom septembarskih izbora za predsednika SRJ na kojima je kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića. Izbori su održani 23. decembra i bitno su promenili odnos snaga u parlamentu. Na njima je DOS osvojio 64,4 odsto glasova, odnosno 176 poslaničkih mesta, SPS je dobio 13,5 odsto glasova i 37 poslanika, dok je SRS imao 8,5 odsto glasova i 23 poslanika. Najveće iznenađenje ovih izbora bila je Stranka srpskog jedinstva koja je prešla cenzus osvojivši 5,3 odsto glasova, odnosno 14 mandata.
Po rečima Vladimira Goatija, premda su na izborima 2000. mandate osvojile tri partije i koalicija DOS, na njima je ponovo uspostavljen polipartijski sistem, jer je pomenutu koaliciju činilo 18, po veličini različitih i programski heterogenih partija i jedna sindikalna organizacija.
Potom su usledili vanredni parlamentarni izbori 2003. godine. "Ovi izbori pokazali su velike promene u odnosima političkih snaga u odnosu na 2000. Učestvovalo 19 lista od kojih je samo šest lista sa sedam stranaka uspelo da pređe izborni prag od pet odsto", kaže Goati.
Najveći izborni uspeh ostvario je opozicioni SRS osvojivši 27,7 odsto glasova odnosno 82 mandata. Na drugom mestu bio je tada opozicioni DSS sa osvojenih 18 odsto glasova i 53 mandata, na trećem DS sa osvojenih 12,6 odsto glasova, odnosno 37. Osim ove tri partije, izborni prag su prešli i G17 plus, osvojivši 11,7 odsto glasova i 34 mandata, SPS je dobio 7,4 odsto glasova i 22 mandata, a koalicija SPO–NS je osvojila 7,8 odsto glasova i 22 mandata.
N. Kovačević
[objavljeno: 20.01.2007.]
