Izvor: Blic, Tanjug, 02.Okt.2009, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Balkana i dalje za EU, stepen podrške različit
Većina građana Zapadnog Balkana podržava ulazak svoje zemlje u EU, ali nisu svi pođednako entuzijasti u tom pogledu, pokazuje najnovije istraživanje Galupa.
U Srbiji pristupanje EU podržava 58 odsto građana, neznatno manje nego 2006. kada se za ulazak u EU izjasnilo 60 odsto njih, preneo je danas radio Dojče vele.
Prema Galupu, građani Srbije imaju pozitivan odnos prema članstvu u Uniji, ali uglavnom imaju negativan odnos prema radu Haškog tribunala i ulozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju Unija ima u tom procesu.
Među stanovnicima Srbije, naime, postoji mišljenje da Haški tribunal nije od koristi i da samo podgreva stare konflikte, a da je, kada je reč o EU, osnovni problem što neke članice blokiraju progres evrointegracija Srbije, ocenio je analitičar Galupa Andrej Pirka u izjavi nemačkom radiju.
Najveća podrška članstvu u EU, ali i poistovećivanje sa evropskim vrednostima, pokazano je na Kosovu (89 odsto), a Pirka to objašnjava tzv. "efektom svadbenog putovanja."
Kosovski Albanci, kako ocenjuje Pirka, smatraju da je Evropska unija imalala aktivnu ulogu u procesu njihove nezavisnosti i zato su sada pozitivni prema svemu što dolazi iz EU. Među Srbima na Kosovu procenat podrške pridruživanju EU je 23 odsto, naveo je Galup.
U BiH, prema istraživanju Galupa, 58 procenata građana podržava članstvo u EU, što je pad od čitavih 18 procenata u odnosu na prethodno istraživanje. Oni su ujedno i najveći pesimisti kada je u pitanju datum njihovog pristupanja i ne vide ga pre 2020. godine.
Takvom pesimističnom pogledu najviše je doprinela unutrašnjopolitička situacija, smatraju u Galupu:
"Ljudi imaju negativan stav prema političkoj situaciji u zemlji i to osećanje se prenelo i na njihov stav prema ulasku u EU," ocenjuje Galup.
U Republici Srpskoj tek 16 odsto gradana doživljava EU kao prijateljsku, pokazalo je istraživanje.
"Radi se o pitanju identiteta, pogotovo u Republici Srpskoj. Neki od njenih građana smatraju da bi trebalo da dobiju autonomiju i istovremeno se identifikuju sa Srbijom koja je i sama u raskoraku sa EU oko pitanja Kosova i Haškog tribunala. To bosanske Srbe udaljava od EU”, ocenio je Pirka.
U Hrvatskoj nema znakova euforije, a to je, kako navodi Pirka, tipično za zemlje koje su tako blizu članstvu. "Hrvatska se već suočila sa konkretnim problemima koje sa sobom nosi pristupni proces EU," rekao je on.
