Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građane deli odnos prema Evropi
Broj građana koji su eksplicitno za ulazak u EU i NATO opao sa 29 na 16 odsto
Najveći broj glasova na parlamentarnim izborima, da su oni održani prošle nedelje, dobila bi Srpska radikalna stranka i to 1.480.000, dok bi na drugom mestu bila koalicija partija okupljena oko Demokratske stranke koju bi na glasačkom listiću zaokružilo 1.370.000 birača, pokazuje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Ispitivanje koje je rađeno od 14. do 20. aprila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na uzorku od 2.372 građanina na teritoriji Srbije bez Kosova takođe pokazuje da bi koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije osvojila 510.000 glasova, dok bi na četvrtom mestu bila Liberalno-demokratska partija sa 330.000 glasova. Za Socijalističku partiju Srbije opredelilo bi se 290.000, manjine bi dobile poverenje 150.000, a svi ostali 110.000 glasača.
Na izbore će, kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, izaći od 4,3 do 4,7 ili 4,8 miliona birača, od 5, 5 miliona „realno prisutnog biračkog tela”. Preostali broj do 6,7 miliona, koliko je građana upisano u biračke spiskove, iz različitih razloga ne može da se pojavi na biralištima.
Vuković je rekao i da između 12 i 13 odsto građana, odnosno oko 800.000 nikada ne izlazi na izbore. Toliko približno, kako je kazao, ima apstinenata i u okolnim zemljama, ali i u razvijenim demokratijama gde postoji obaveza glasanja.
Podsećanja radi, na parlamentarnim izborima, koji su održani u januaru 2007. godine SRS je dobio 1.152.854, DS 919.821, G 17 plus 273.458, a SPO 134.000 glasova. Koalicija DSS–NS osvojila je 672.057 glasova, a LDP u koaliciji sa GSS, SDU i LSV 211.145 glasova. Socijalistima je na tim izborima poverenje dalo 235.913, a PUPS-u u koaliciji sa SDP-om Nebojše Čovića 125.000 ljudi dok su manjinske stranke ukupno dobile 147.000 glasova.
Prema istraživanju Cesida, u Beogradu bi na parlamentarnim izborima za SRS glasalo 37 odsto izašlih na izbore, za DS 36 odsto, a koalicija DSS–NS i LDP osvojili bi po 11 odsto glasova, dok bi koalicija SPS–PUPS–JS dobila pet odsto glasova. U Vojvodini bi SRS osvojio 35 odsto glasova, DS 34 odsto, LDP 11 odsto, koalicija DSS–NS osam odsto, a manjinske stranke sedam odsto glasova, dok bi koalicija SPS–PUPS–JS dobila pet odsto glasova.
Prema rečima rukovodioca istraživanja Srećka Mihajlovića, građani Srbije najviše su polarizovani po pitanju odnosa prema Evropskoj uniji i prema demokratiji, a znatno manje prema pitanju rešavanja kosovskog problema. To, kako je rekao, pokazuje da stranke nisu uspele da biračima nametnu teme koje su one želele. Pokazalo se da na politička opredeljenja građana umnogome utiče njihov standard.
„Istraživanje je takođe pokazalo da danas više nego prethodnih godina ima građana koji ne mogu jasno da definišu svoj stav prema EU i ulasku u NATO. Pre tri godine bilo je 15 odsto, a danas 27 odsto antievropejaca. Oni nisu izričito protiv ulaska u EU i NATO, ali su zbunjeni kontradiktornim informacijama političke elite. Onih koji su eksplicitno za ulazak u EU i NATO sada ima 16 odsto, a ranije ih je bilo 29 procenata, objasnio je Mihajlović.
Građani, kako je rekao, smatraju da bi Srbija trebalo da uđe u EU, jer će od toga imati koristi, dok su po pitanju prihvatanja evropskih vrednosti uzdržani i skloni prihvatanju tvrdnji da „novi svetski poredak želi da napravi koloniju od Srbije”.
-----------------------------------------------------------
Odnos prema 5. oktobru
Iako je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić bio jedan od vođa petooktobarskih promena 2000. godine, osam godina kasnije svega pet odsto njegovih glasača smatra da je to bio početak demokratskog preobražaja, a čak 28 odsto je mišljenja da od tog dana počinje propadanje Srbije. Ovaj podatak, prema rečima dr Zorana Stojiljkovića, istraživača u Cesidu, govori da „biračko telo Nove Srbije danas nije biračko telo iz 2000. godine i da je po svom profilu u velikoj meri blisko strankama bivše vlasti”.
Najveći broj pristalica LDP-a, njih 59 odsto, smatra da ovaj datum predstavlja početak preobražaja, dok 24 odsto smatra da je sve isto kao i pre 2000. godine. Sličan broj pristalica DS-a, njih 57 odsto, takođe ga smatra pozitivnim preokretom, a za 28 odsto sve je ostalo isto. Među simpatizerima DSS-a, 28 odsto 5. oktobar smatra početkom preobražaja, 15 odsto kao propadanje, a za 45 odsto sve je isto kao i pre osam godina. Najmanji broj pristalica SRS-a, njih tri odsto misli pozitivno o ovom događaju, a 41 odsto ga smatra simbolom propadanja, dok 44 odsto smatra da ništa nije ni bolje ni gore.
J. Cerovina
[objavljeno: 25/04/2008]
