Izvor: Blic, 20.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Svilanović: Promene u VJ do kraja godine
Goran Svilanović: Promene u VJ do kraja godine
Žao mi je što je bilo antiizborne kampanje, jer je ona najviše naškodila Srbima na Kosovu. Da nije bilo toga mogli su da osvoje više mandata u kosovskom parlamentu i budu uticajniji. U svakom slučaju, pravi izazovi tek predstoje. Za to će biti neophodna dobra saradnja Republičke i Savezne vlade sa srpskim poslanicima u kosovskom parlamentu, kao i sa šefom Misije UN na Kosovu Hansom Hekerupom - ocenjuje izbore za kosovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parlament u razgovoru za 'Blic' Goran Svilanović, ministar inostranih poslova SRJ i lider Građanskog saveza Srbije. Nedavno ste učestvovali na redovnom zasedanju Generalne skupštine UN. Šta je još međunarodna zajednica spremna da učini za Srbe na Kosovu i da li je spremna da ponudi još neke garancije za njihov povratak?
- Najvažnije što bi međunarodna zajednica trebalo da učini ubrzo po formiranju parlamenta i ostalih organa na Kosmetu, trebalo bi da bude podrška našem nastojanju da pomognemo Srbima u ključnim oblastima, u obrazovanju, zdravstvu, itd. Do sada su imali veoma izražen rezervisan stav, ali ćemo nastaviti da insistiramo da se poštuju i Rezolucija SB 1244 i dogovor s Hekerupom. Izvan toga, glavni problem Srba na Kosmetu je fizička i imovinska ugroženost i tu očekujemo ključni napredak. Iza toga, to je olakšavanje povratka i informacije o nestalima. Da li je bilo razgovora o nastavku saradnje sa Haškim tribunalom, pošto je Karla del Ponte najavila negativan izveštaj SB UN o spremnosti Beograda na saradnju?
- Puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju je uslov od kojeg neće biti odustajanja. Međunarodna zajednica je odlučna u nameri da svi koji su počinili zločine odgovaraju pred nacionalnim ili pred ovim sudom. Što pre svi shvatimo da je neminovna puna saradnja, biće nam lakše da učinimo korake koji su neophodni, da donesemo zakon koji uključuje obavezu izručenja i da taj zakon poštujemo.
Da li je bilo pritisaka da se ta saradnja poboljša i najava novih zahteva za izručenjima?
- U Njujorku to nije bila dominantna tema, već odnosi Srbije i Crne Gore i izbori na Kosmetu. Međutim, nemojmo da se zavaravamo, saradnja sa Haškim sudom je stalni preduslov realizacije naših nacionalnih interesa.
Predstavnici međunarodne zajednice najčešće izjavljuju da su za opstanak Jugoslavije. Da li Vi, na osnovu svojih diplomatskih kontakta, imate saznanja da je taj odnos drugačiji u nezvaničnim kontaktima Zapada sa crnogorskim rukovodstvom? - Nakon svih razgovora koje sam imao, a naročito nakon razgovora sa Solanom i Patenom, moj je utisak da ono, što je sadržano u zvaničnim izjavama Evropske unije, veoma precizno odražava i nezvaničnu iskrenu podršku da se postigne dogovor o novim odnosima između Srbije i Crne Gore, koji bi sačuvao zajednicu, stabilizovao region, i sve tri naše vlade ohrabrio da se bave reformama koje građani očekuju, u oblastima pravosuđa, snaga bezbednosti, ljudskih prava, zakonodavstva, ekonomije i borbe protiv kriminala. Najavljeno je da će referendum u Crnoj Gori biti na proleće. Ukoliko se prolongira datum njegovog održavanja, da li će i kako to uticati na povratak Srbije i Crne Gore u međunarodne institucije?
- Odlaganje odluke o zajednici usporava proces ustavne rekonstrukcije i Srbije i Crne Gore i njihove zajednice. Mnoga rešenja u drugim oblastima zavise od opstanka ili izostanka federalnog uređenja i zbog toga bi trebalo učiniti još jedan napor da se razgovara o redefinisanju odnosa, imajući u vidu da i platforma DOS i platforma crnogorske vlade to omogućavaju. To bi trebalo uraditi što pre, kako bismo na proleće imali odluku. Kao jedan od dugoročnih prioriteta spoljne politike najavili ste ulazak SRJ u EU. Koliko je SRJ daleko od tog cilja, a koliko će biti daleko Srbija i Crna Gora ako se Jugoslavija raspadne?
- Poznato vam je da su u pitanju procesi promena i prilagođavanja naše zemlje standardima EU, koji će trajati godinama. Za Jugoslaviju će to biti lakše nego za Srbiju i Crnu Goru posebno, a odvojeno, za Srbiju će to biti lakše nego za Crnu Goru. Najavili ste da bi SRJ trebalo sredinom sledeće godine da uđe u Partnerstvo za mir. Kao uslov za ulazak u ovu organizaciju navode se kadrovske promene u VJ. Kada očekujete te promene?
- Očekujem da do tih promena dođe u redovnoj proceduri, do kraja ove godine. Povodom najave Vaše posete Hrvatskoj, gradonačelnik Vukovara Vladimir Štengel izjavio je da bi trebalo da se 'izvinite zbog onoga što je učinjeno tom gradu i donesete protokole o nestalim vukovarskim žrtvama koje traži Hrvatska'. Da li razmišljate o izvinjenju i da li naši državni organi poseduju tražene protokole?
- Što se tiče nestalih, upravo je pre nekoliko dana održan sastanak dveju nacionalnih komisija za nestale osobe i bio je uspešan. Nadam se da će se ta saradnja nastaviti, jer porodice nestalih na obe strane imaju pravo da saznaju sve o sudbini svojih najmilijih. Inače, ne bih imao ništa protiv da se na putu za Zagreb susretnem i sa gradonačelnikom Vukovara, iz više razloga. Prvo, taj grad je simbol stradanja i razaranja. U njemu su počinjeni zločini zbog kojih političari, koji su ih makar i nehotice motivisali, moraju da se stide i pokaju, a mi, koji smo došli posle, moramo iskreno da žalimo. On je danas deo novog identiteta Hrvata, kao što svako od nas Srba kao deo svog identiteta nosi Kosovo ili Jasenovac. Drugi razlog je u činjenici da u ovom gradu i njegovoj okolini živi dosta velika zajednica Srba. Šta su glavni prepreke u normalizaciji odnosa SRJ i Hrvatske?
- Izostanak odgovornosti onih koji su zločine organizovali ili izvršili. Da li se i kada može očekivati sporazum o dvojnom državljanstvu sa Hrvatskom i BiH?
- Mislim da će ići brže sa Bosnom i Hercegovinom, ali ti razgovori još nisu započeli. Smatram da bi bilo u interesu naše zemlje da te ugovore zaključimo što pre i time dodatno pomognemo građanima triju država da bez dodatnih prepreka uživaju sva imovinska i ostala prava. Ugled Vlade poljuljan
Kako su predstavnici međunarodne zajednice reagovali na proteste pripadnika JSO i koliko to negativno može da utiče na imidž naše zemlje? - Drago mi je da je taj protest okončan, ali posledice su ostale. Ugled naše Vlade je poljuljan. U međunarodnoj zajednici to je ocenjeno kao pokušaj izvođenja tzv. puzajućeg državnog udara. Srećom da su glavni elementi u pregovorima sa Pariskim klubom bili pripremani mesecima unapred i za njih je obezbeđena podrška, inače, da se ovako nešto dogodilo ranije, ne bismo uspeli da postignemo tako dobar dogovor o otpisu i reprogramiranju dugova, kao što je to konačno uspelo našim pregovaračima. Uostalom, ako se ovakve stvari budu događale ubuduće, nema ništa od dogovora, jer neće biti potpisan stend-baj sa MMF i skliznućemo tamo gde smo bili. To više ne sme da se dogodi.
Jelena Bulajić
