Izvor: Blic, 19.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Svilanović: Odgovorni moraju da odu
Goran Svilanović: Odgovorni moraju da odu
Očekujem da u narednih nekoliko dana budu donete političke odluke koje bi trebalo da naznače na kojoj strani može da se traži odgovornost za sve što se dešavalo u vezi sa hapšenjem potpredsednika Vlade Srbije. Važan segment ovog skandala je vreme koje je proteklo od hapšenja do prve informacije koju je bilo ko od državnih funkcionera dobio o tom slučaju. Predsednik države saznao je za hapšenje nakon 15 sati, načelnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Generalštaba nakon 12 sati, a predsednik Vlade Srbije formalno je saznao skoro nakon 24 sata. Pred tim se ne mogu zatvarati oči - istakao je u razgovoru za 'Blic” Goran Svilanović, ministar inostranih poslova SRJ i predsednik Građanskog saveza Srbije. Čija odgovornost je u pitanju? Da li je na sastanku visokih republičkih i saveznih organa bilo reči o konkretnim imenima?
- Na prvom sastanku koji je održan odmah po predsednikovom dolasku iz Barselone pomenuo sam nekoliko imena onih za koje mislim da moraju da snose konsekvence i da ne mogu da ostanu na tom mestu s obzirom na razmere ovog događaja. To sam ponovio na sastanku koji smo imali u nedelju uveče i tad sam bio mnogo konkretniji. Ali ne radi se samo o odgovornosti pojedinaca, koja je nesumnjiva, već verujem da su sada svi shvatili da je način na koji je zakonski uređeno ponašanje Vojne službe bezbednosti, kao i odnos vojnih i civilnih organa daleko ispod standarda u drugim zemljama i daleko ispod onoga što je nama potrebno. Reč je o zakonima koji su doneti sedamdesetih godina i kojima se niko nije ozbiljno bavio poslednjih desetak godina. Zbog toga mora biti otvoreno pitanje civilne kontrole vojske i verujem da će jedna od retkih dobrih strana ovog slučaja biti da ćemo svi mnogo više biti svesni te problematika, da će republički i savezni parlamenti raspravljati o tome i doneti odgovorajuće zakone.
Očekujete li smene potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića, načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića i načelnika Vojne službe bezbednosti Ace Tomića?
- Na sastanku sam vrlo precizno rekao šta mislim ko treba da bude smenjen ili da se sam povuče, ali ne bih javno govorio o konkretnim imenima. Mislim da je korektno ostaviti da svako ko ima odgovornost za te odluke, razmisli o svemu. Ali, vremena za odlaganje nema. Prvi sastanak srpski premijer Đinđić i potpredsednik Vlade Čović su napustili dva sata pre završetka. Priča se da je došlo do sukoba na tom sastanku.
- Nema mesta nikakvim špekulacijama oko ranijeg odlaska sa sastanka, jer u svakom trenutku, i kad smo svi bili tu i kasnije, razgovor je bio potpuno otvoren i nastavljen je dve večeri iza toga, u nedelju uveče. Bili su svi pozvani, još je krug i malo proširen. Obe večeri se vrlo otvoreno razgovaralo o svemu što se dogodilo, koje su posledice i na koji način možemo da izađemo iz ove situacije. Čini mi se da ćese u očima građana, ako prođe veliki vremenski period dok se donesu određene političke odluke, poljuljati ugled ukupno svih ljudi koji donose važne odluke u zemlji bez obzira na kom nivou. Objektivno ovim je svima poljuljan ugled bez obzira u kojoj su vladi i ako je potrebno nekoliko dana da se bilo koja odluka donese to još više može da poljulja naš ugled. Nadam se da će sve ovo što govorim biti objavljeno kada neke od prvih odluka budu donete. Ukoliko se dokaže da je Perišić špijun ili da je sve to bila nameštaljka, da li to može uzrokovati pad Vlade Srbije ili u suprotnom poljuljati ugled Kabineta predsednika SRJ?
- Ukoliko ubrzo ne donesemo određene političke odluke, mislim da će ukupan utisak o svima nama biti da se radi o grupi ljudi koja nije u stanju da vodi zemlju. Građani tu neće preterano praviti razliku ko je tačno u kojoj vladi ili na kojoj funkciji. Mislim da će to u velikoj meri pogoditi svakog od nas ko je sudelovao na tim sastancima. Što se tiče krivično pravne odgovornosti, u to ne želim da ulazim, jer treba ostaviti nadležnim istražnim organima i sudovima da vode postupak. Ovde govorim prvenstveno o političkim konsekvencama koje bi morale biti mnogo brže da bi pokazali građanima da su ljudi koji vode ovu zemlju u stanju da na sebe prime teške odluke u ovakvim trenucima. To je ono što očekujem od svih državnih funkcionera. Kakav je bio razgovor sa američkim ambasadorom Vilijemom Montgomerijem. Šta ste mu rekli i da li je istina da je bio besan?
- U tim razgovorima nema te vrste emocija kao što je bes. Taj razgovor je bio korektan i normalan o onome što se dogodilo i posledicama na odnose SAD i SRJ. Izrazio sam žaljenje u ime naše Vlade i to je uobičajena komunikacija u ovakvim situacijama. To je pratila i nota koja je izražavala isti stav. U tom smislu je ova situacija što se tiče odnosa vlada SRJ i SAD prevaziđena. Međutim, posledice ovog skandala u javnom mnjenju Amerike i Jugoslavije, to ne može tako lako da se prevaziđe. Kad kažem javno mnjenje mislim na celu lepezu institucija u SAD, kao što su kongres, senat i mediji. Mnogo ozbiljniji problem je i kakva je slika o našoj zemlji poslata u svet. Ta slika u svetskim centrima moći i na Istoku i na Zapadu je identična, a pokazuje neodlučnost, nemogućnost i nesigurnost kada je u pitanju civilna kontrola nad vojnom službom bezbednosti. Zato će nam narednih nekoliko meseci biti teže da govorimo o Jugoslaviji u Savetu Evrope, u EU ili u Partnerstvu za mir. Jedan od glavnih elemenata svih tih razgovora je stanje ljudskih prava u zemlji i snaga demokratskih institucija. Ukupan ugled tih naših institucija sada je mnogo manji nego što je bio juče i očigledan nedostatak komunikacija između civilnih vlasti i vojske svakako neće doprineti rejtingu naše zemlje. Koliko koraka unazad nas vraća ovaj skandal?
- Siguran sam da smo vraćeni nekoliko koraka unazad, ali je još uvek rano da preciziram kolika je to šteta. U naredna dva meseca i meni i analitičarima biće jasno koliko su teške posledice svega ovoga što se desilo. Videćemo u kojoj meri su ulazak u SE, početak pregovora sa EU i Partnerstvom za mir, dalji nego što su bili početkom godine kad smo ih proklamovali kao osnovne ciljeve naše diplomatije za ovu godinu. U kojoj meri će to uticati na odluku Kongresa, koja treba da bude doneta 31. marta, o nastavku ekonomske pomoći SAD?
- Verovatno da će to otežati donošenje te odluke, ali sačekajmo jer ćemo to vrlo brzo videti. Da li će ceo slučaj uticati i usporiti našu saradnju sa Haškim tribunalom?
- Ne može ovo da utiče na saradnju sa Haškim tribunalom jer je saradnja obaveza naše zemlje, dok god taj sud postoji. Možda nekome izgleda da će sada biti teže i komplikovanije doneti odluku o saradnji, koja uključuje izručenja, ali to mogu da budu samo izvinjenja. Moramo da razlikujemo obaveze koje imamo u odnosu na Haški sud u odnosu na sve druge probleme. Očekujem da će se saradnja, uključujući i izručenja, nastaviti jer je to trajna obaveza. Da li će to da bude do 31. marta ili kasnije, u to neću da ulazim, ali saradnja sa Hagom i izručenja su naša trajna obaveza. Ovakvi i slični događaji ne mogu da učine da se mi ponašamo kao da je taj sud prestao da postoji. U ovako teškim trenucima za odnose SRJ i SAD Beograd nema ambasadora u Vašingtonu.
- Moj predlog će biti da, čim izađemo iz ove situacije, u narednih nekoliko dana, što pre donesemo odluku o imenovanju ambasadora u SAD. To, i druge odluke, mogle bi da ponovo poboljša odnose između dve zemlje. Naravno, treba ispitati kakve su šanse da ta naša odluka bude prihvaćena u američkoj administraciji, odnosno da ta osoba dobije agreman. Postoji li saglasnost unutar DOS oko te osobe?Pominjalo se ime Ivana Živkovića, sadašnjeg otpravnika poslova ambasade u Vašingtonu.
- Ta saglasnost je već duže vremena politička tema. Moj stav je da moramo da razmišljamo o potpuno novim ličnostima. Kako će, konkretno, izgledati primena potpisanog sporazuma o novoj zajednici Srbije i Crne Gore, u oblasti diplomatije?
- Postojaće zajedničko ministarstvo inostranih poslova i ministar koji će biti na njegovom čelu, ali će postojati i ministarstvo inostranih poslova Crne Gore. Ne znam da li će se eventualno formirati i ministarstvo inostranih poslova Srbije, to zavisi od Vlade Srbije i Narodne Skupštine. Oko tehničkih stvari mislim da ćemo se lako dogovoriti jer kao što sada imamo koalicioni dogovor o ambasadorima, tako možemo da se dogovorimo i u novoj zajednici. Prisutnost u međunarodnim organizacijama ćemo morati drugačije da rešimo i vreme u kojem se ambasadori smenjuju, recimo u Ujedinjenim nacijama i EU biće kraće nego što je do sada. To ne mora drastično da se odrazi na interese Srbije i Crne Gore jer to može da bude, recimo, jedan tim u kojem je broj 1 iz jedne države članice, a broj 2, iz druge, koji ima mandat četiri godine, ali se unutar tog perioda smenjuju na ambasadorskim mestima. To je jedno od mogućih rešenja, videćemo kako ćemo to regulisati, ali verujem da neće biti problem. Guverner NBJ Mlađan Dinkić naveo da će svaka država morati da plaća svog ambasadora. Koliko će taj finansijski momenat uticati na političke dogovore?
- O tome tek treba da se razgovora jer je ovo tek jedan politički dogovor. Nije u pitanju samo diplomatija nego i druge stvari kao što je finansiranje vojske. Kako komentarišete što i u Crnoj Gori i u Srbiji postoji izvesno nezadovoljstvo postignutim dogovorom?
- To je realnost. Potpisanim sporazumom smo dobili rok da se u narednih tri, četiri godine krećemo ili u pravcu veće integracije ili u pravcu razdvajanja. Bez obzira u kojem se od ova dva pravca kretali u tom periodu mi bi trebalo da budemo u situaciji da odluku koju sada donosimo o izgledu ili prestanku zajednice donosimo uz masovnu podršku građana i direktnu podršku EU. Takva odluka o razdvajanju sada bi bila odluka koja destabilizuje i deli stanovništvo, pogotovo u Crnoj Gori. Ministarski savet tek na zimu Sva rešenja su do sada išla mnogo sporije nego što je to najavljivano. Da li zaista očekujete da će u junu nova država imati ustavnu povelju, a da će u septembru biti savezni izbori?
- Tačno da kod nas sve ide sporije nego što je najavljeno, tako da nisam siguran da ćemo u junu imati ustavnu povelju, a na jesen izbore. Moja prognoza je da bi novi ministarski savet mogli imati negde u decembru ove ili januaru sledeće godine. Bojim se da sve ovo ne uspori donošenje novog ustava Srbije, jer GSS smatra da je jedna od najvažnijih stvari koje treba da se urade u Srbiji ove godine donošenje novog ustava. Jelena Bulajić
