Izvor: B92, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica martovskog nasilja
Beograd, Priština -- Na današnji dan pre tri godine, na Kosovu su izbili najveći etnički motivisani sukobi od dolaska međunarodnih snaga u junu 1999.
Dvodnevni neredi počeli su 17. marta 2004., nakon što je policija UNMIK-a pronašla tela dvojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za stradanje dečaka optužili Srbe, prerasle su u nasilje tokom kojeg je ubijeno 19 ljudi, više od 900 osoba je povređeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a nekoliko hiljada Srba je napustilo svoje domove.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira sa veoma vrednim delima srednjevekovne kulture.
Zbog napada na srpske enklave u Srbiji je protestovalo više hiljada ljudi. U Beogradu su kolonu od oko šest hiljada demonstranata, predstavnika vlasti i Srpske pravoslavne crkve, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica i patrijarh Pavle.
Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U svim crkvama i manastirima eparhije raško-prizrenske danas je služen parastos žrtvama martovskog nasilja na Kosovu 2004. godine, kada je poginulo 19 i povređeno oko 1.000 osoba, a stradala cela naselja sa 35 pravoslavnih crkava.
Pred nekoliko stotina vernika u porti manastira Gračanice parastos je služio episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije sa sveštenstvom i monaštvom.
"Danas kada svetski moćnici kroje sudbinu Kosova i Metohije imamo samo jedno opredeljenje, a to je da nikada nećemo pristati na odvajanje od Srbije, ma šta oni odlučili i uradili. Dokle god srpski narod bude stradao na pravdi Boga, to je dokaz da Kosovska bitka traje i danas", rekao je vladika Artemije.
Za martovsko nasilje na Kosovu 2004. godine do sada su osuđene 134 osobe od kojih je 67 dobilo zatvorske kazne, rečeno je u Tužilaštvu za ratne zločine.
Srpsko tužilaštvo dobilo je oko 5.000 prijava od građana koji su oštećeni tokom martovskog nasilja na Kosovu, i prosledilo ih UNMIK-ovom i kosovskom pravosuđu.
Predsednik Srbije Boris Tadić je pozvao UN i progresivne snage u svetu da, kako je navedeno, ne pokleknu pred ekstremističkim ucenama, i da prilikom odlučivanja o statusu Kosova i Metohije uzmu u obzir međunarodno pravo i značaj principa nepromenjivosti granica.
Tadić je u saopštenju kazao da svi u zemlji moraju da se bore za demokratiju i zajedničku evropsku budućnost, u kojoj nijedan narod ne sme biti progonjen i u kojoj zločinci moraju biti u zatvoru, a ne u političkom životu.
Premijer Vojislav Koštunica je rekao da su "užasno nasilje i teror koji su albanski separatisti počinili pre tri godine, predstavljali pokušaj završetka etničkog čišćenja" i da se sve do danas svakodnevno nastavlja progon i nasilje nad Srbima.
On je najavio da će na sednici SB UN 19. marta, Srbija "snažno zahtevati" da se saglasno izričitim obavezama iz Rezolucije 1244 garantuje bezbednost i sigurnost Srbima i nealbancima na Kosovu, kao i da će se posebno zahtevati da se spreči i najstrože kazni svaki oblik nasilja albanskih terorista.
Predsednica Koordinacionog centra Sandra Rašković-Ivić je izjavila da ne bi smeo da se ponovi organizovan masovni progon srpskog stanovništva, poput onoga pre tri godine na Kosovu kada, kako je navela, snage Kfor nisu valjano reagovale. Rašković-Ivić je u pisanoj izjavi rekla da to što je sudski gonjen veoma mali broj vinovinika martovskog nasilja, govori ili da institucije nisu dorasle zadatku ili da ne žele da kažnjavaju kriminalce i teroriste.
Priština: Martovski nemiri uticali na Ahtisarijev predlog
Kosovski zvaničnici ocenili su danas da su martovski nemiri iz 2004. "tragični događaj", koji je štetio imidžu Kosova i da su značajno uticali na sadržinu rešenja za status te pokrajine, koje je predložio izaslanik UN Marti Ahtisaari.
Agencija Kosovalajv prenela je izjavu kosovskog ministra pravde Jonuza Saljihaja da su martovski nemiri imali veoma veliki uticaj na Ahtisarijev predlog, posebno kada je reč o decentralizaciji i zaštitnim zonama.
"Mi smo bili svesni posledica koje će ovi događaji izazvati", rekao je Saljihaj.
On je dodao da je do sada završeno oko 80 odsto sudskih procesa protiv osumnjičenih za umesanost u martovsko nasilje.
Direktor Odeljenja za pravosuđe UNMIK-a Albert Moskovic rekao je da je ostvaren veliki napredak u procesuiranju odgovornih za martovske događaje i da su izrečene kazne zatvora i do 18 godina.
Samo u poslednja četiri meseca, na Kosovu su podignute tri nove optužnice protiv ukupno devet osoba, za koje se osnovano sumnja da snose odgovornost za martovsko nasilje 2004. godine, kazao je Moskovic.
