Izvor: B92, Beta, 11.Mar.2009, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica Miloševićeve smrti
Požarevac, Beograd -- Na treću godišnjicu smrti Slobodana Miloševića, njegov grob prvi put posetili ministri iz Vlade Srbije. Predsednik socijalista nije bio u Požarevcu.
Treća godišnjica smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije, haškog optuženika Slobodana Miloševića, obeležena je polaganjem venaca delegacija Socijalističke partije Srbije i udruženja Sloboda na Miloševićev grob u dvorištu njegove porodične kuće u Požarevcu.
U delegaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << socijalista nije bilo sadašnjeg predsednika stranke Ivice Dačića koji je u zvaničnoj poseti Bugarskoj.
Grob Slobodana Miloševića prvi put su na godišnjicu njegove smrti obišli i ministri u Vladi Srbije.
"Prošlost se ne može promeniti"
Potpredsednik Vlade Ivica Dačić, govoreći o 11. martu i godišnjici smrti Slobodana Miloševića, podsetio je da je on bio prvi predsednik SPS-a i predsednik Srbije i SRJ.
On je naveo da socijalisti obeležavaju sve datume koji su važni za tu partiju i da se prema njima odnose bez ikakve politizacije, ali i da "imaju odnos poštovanja" prema svemu što je bilo dobro u prošlosti.
"Nijedna partija ne može da živi samo od prošlosti. Prošlost se ne može promeniti, ali se može uticati na sadašnjost i budućnost zemlje. To znači da se pronađu zajedničke tačke, a to su evropski put Srbije, očuvanje nacionalnih i državnih interesa, ekonomski razvoj, socijalna pravda i odlučna borba protiv kriminala", rekao je Dačić u telefonskoj izjavi iz Sofije, gde boravi u službenoj poseti.
Njegova Socijalistička partija Srbije vratila se na vlast manje od tri godine posle smrti svog prvog lidera, ali Miloševićevi poštovaoci različito komentarišu povratak SPS-a na vlast.
"Pa naravno da je pobijedio. Došla sam ja iz Podgorice, skroz taksijem ovamo, da dokažemo da je srpska nebeska sveća, da je niko nikad ugasiti ne može”, "Šta je on na vlasti? Ko je na vlasti”, "Pobedio 100 posto. Samo treba vreme da prođe”, "Pa ja mislim da jeste jedna vrsta pobede. Obzirom da je potpisan sporazum o pomirenju između DS-a i SPS-a mislim da jeste zajednička pobeda”, kažu neki od današnjih posetilaca.
Današnje rukovodstvo socijalista, kao i od SPS-a distancirana organizacija "Sloboda”, položili su vence na grob svog nekadašnjeg lidera, ali ni jedni ni drugi ne misle da su povratkom SPS-a na vlast - pobedile ideje Slobodana Miloševića.
"Mislim da se stvari ne mogu posmatrati na taj način. 1990-e godine su 90-e godine, a sada je 2009. godina, mnogo toga se promenilo u srpskom društvu, mnogo toga se promenilo u međunarodnim odnosima, ali stoji činjenica da neki izazovi pred kojima stoji Srbija tokom 90-ih godina, kada je Milošević bio predsednik - jesu izazovi i danas”, smatra Žarko Obradović, funkioner SPS-a i ministar obrazovanja.
Šta kažu u Demokratskoj stranci
Funkcionerka Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da se od predstavnika DS-a nije moglo očekivati da prisustvuju obeležavanju godišnjice smrti bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića u Požarevcu.
"Istorija se ne može promeniti i ne može se izjednačiti uloga različitih istorijskih aktera u njoj, niti se mogu zanemariti i zaboraviti činjenice koje su obeležile vladavine različitih političkih lidera", rekla je Trivanova.
"Ja to ne bih izjednačavao. Ja mislim da su potpuno druge društveno-političke okolnosti od onih koje su postojale 2000. godine”, rekao je Uroš Šuvaković iz udruženja "Sloboda”.
Za mnoge je ovaj dan prilika i da dobro zarade - bedževi sa Miloševićevim likom koštaju 100 dinara, a dobro se prodaju i knjige, fotografije, zastave.
Ni na obeležavanju treće godišnjice od smrti Slobodana Miloševića u Požarevcu nisu bili članovi njegove najbliže porodice.
Mada se spekulisalo da je povratak Mirjane Marković i Marka Miloševića predmet postizbornih koalicionih dogovora, oni ni ove godine nisu došli u Požarevac.
Inače, ispred SPS-a venac su položili Žarko Obradović, Milutin Mrkonjić, Branko Ružić i Petar Škundrić, a ispred Udruženja Sloboda, predsednik Upravnog odbora Uroš Šuvaković.
U ime radikala venac su položili Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Filip Stojanović i predsednik Okružnog odbora SRS-a Saša Valjarević.
U Centru za kulturu u Požarevcu održana je promocija knjige "Travestija - Suđenje Slobodanu Miloševiću i korumpiranost međunarodnog pravosuđa", čiji je autor Džon Laflend, predsednik Helsinškog odbora u Velikoj Britaniji.
Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Ko je bio Slobodan Milošević
Milošević je rođen 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu 1964.
Bio je član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) od 15. januara 1959. Radio je u Univerzitetskom komitetu SK Beograda od 1963. do 1966. kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije.
Potom je tri godine bio savetnik predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, a kasnije rukovodioca Službe za informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. bio je zamenik generalnog direktora u "Tehnogasu", a zatim generalni direktor sledećih pet godina. Nakon toga, bio je predsednik Udružene beogradske banke do kraja 1983. godine.
Aprila 1984. godine izabran je za predsednika GK OSK Beograda, a maja 1986. za predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Godinu dana kasnije postao je predsednik Predsedništva SR Srbije.
Milošević je jula 1990. godine, ujedinjenjem SKS-a i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije (SSRNS), formirao Socijalističku partiju Srbije, čiji je predsednik bio do smrti 11. marta 2006.
Za predsednika Republike Srbije prvi put je izabran u decembru 1990, kao kandidat SPS-a, i ponovo u decembru 1992, posle raspada SFR Jugoslavije.
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. i na toj funkciji ostao je do 5. oktobra 2000, kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima septembra te godine.
Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.
Ključan trenutak Miloševićeve karijere, od kojeg je počela njegova više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu, tokom proslava 600 godina od Kosovske bitke, kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Ubrzo potom usledio je raspad SFR Jugoslavije, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i bombardovanje SR Jugoslavije, tokom kojih je zaradio nadimak "balkanski kasapin".
Zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, Haški tribunal je protiv Miloševića podigao optužnicu 27. maja 1999, zbog zločina u Hrvatskoj 9. oktobra 2001, a 23. novembra iste godine zbog genocida nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, 12 godina posle govora na Gazimestanu.
Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002, dokaznim postupkom za zločine na Kosovu, a potom i za zločine u Hrvatskoj u BiH. Postupak odbrane Miloševića počeo je 31. avgusta 2004.
Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto se okončala njegova vladavina.
Posle pobede DOS-a na predsedničkim izborima 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta građana širom Srbije.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003, a sin Marko odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori.
Protiv Mirjane Marković pokrenut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je raspisana i za Markom Miloševićem, kome se sudi u odsustvu u Požarevcu po tužbi trojice "otporaša".
SPS se ponovo vratio na vlast u julu 2008, kada je formirana republička vlada premijera Mirka Cvetkovića, u kojoj SPS ima četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić jeste potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.
.jpg)
