Izvor: Blic, 31.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje troše i po devet miliona evra
Političke partije u svojim štimovanim izveštajima, koje nijedno nezavisno telo ne kontroliše, prijavljuju da su za predizborne aktivnosti potrošile pola miliona evra ili čak i znatno manje, iako „nema kampanje bez najmanje milion i po evra i to samo za najskromnije troškove za reklamu u medijima". Ovo za „Blic", na osnovu svojih istraživanja, tvrde Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, i Đorđe Vuković, iz CeSID-a.
Oni za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Blic" otkrivaju i da stranke prosečno godišnje troše od sedam do devet miliona evra iako zvanično prijavljuju najviše dva miliona. Razlika se, kažu Stojiljković i Vuković, na nelegalan način isisava iz države, a pomažu i tajkuni, koji računaju na protivusluge, poput dobijanja posla na nameštenim tenderima.
- Na osnovu istraživanja NUNS-a i Medija centra i analogije sa predsedničkim izborima, lako se dolazi do podatka da su stranke i koalicije tokom kampanje za parlamentarne izbore najmanje potrošile milion i po evra, ne računajući rad na terenu i štampanje predizbornog materjala. To je novac potreban za samo pet reklama dnevno na televizijama i oglasne strane jednom dnevno u štampanim medijima za mesec dana, a očigledno su reklama imali znatno više. S obzirom na to da od 2004. godine, kada je stupio na snagu Zakon o strankama, dominantnu ulogu u kontroli finansija stranaka imaju upravo stranački predstavnici, jasno je da ni ovog puta nećemo imati realne finansijske izveštaje - kaže Stojiljković.
Stojiljković kaže da je zakon veoma loš jer omogućava da se stranke beskonačno reklamiraju i kada jedna stranka ide u „besomučnu" kampanju i druga mora da je prati, pa to „sve liči na trku sa sopstvenim repom". Takođe, nedostatak kontrole im omogućava da „uvežu privatne i javne izvore prihoda".
- Stranke razliku između novca koji zaista potroše u kampanji i onog koji prijave da su potrošile „peglaju" jednim delom što svoje dugove medijima ne plate, a većim delom troškove „razbiju" na javna preduzeća koja su među sobom, kao izborni plen, podelile. Taj novac se onda provuče kao trošak kroz razne projekte, regionalnu saradnju i slično i svi to znaju, ali nema kazni. Naravno, to se mora sankcionisati, ali je prethodno potrebno uvesti kontrolu nekog nezavisnog regulatornog tela - kaže Stojiljković i dodaje da i drugi podaci ukazuju na korupciju u strankama, poput istraživanja koja pokazuju da indeks korupcije ne pada još od 2002. godine, a da je zona politike označena kao najkoruptivnija u našem društvu.
Đorđe Vuković, iz CeSID-a, kaže da na osnovu istraživanja i CeSID-ovih „insajderskih" informacija, stranke godišnje isisaju po sedam do devet miliona evra, zavisno od svoje veličine i uticaja. Većina tog novca uzima se od države, a jedan deo od tajkuna.
- Devedeset odsto novca odlazi u privatne džepove pojedinaca u strankama. Taj novac uglavnom dolazi iz javnih fondova, iz države i njenih preduzeća. Poslanici koji dižu neumerene putne dnevnice sa skupštinske blagajne, predsednici i članovi raznih upravnih odbora, svi članovi stranke koji su na nekim plaćenim funkcijama odvajaju deo novca za stranačku kasu. Takođe i novac koji se daje na nameštenim tenderima da bi neka firma dobila posao većinom ide u stranačku blagajnu. Sve su to klasični mehanizmi preko kojih stranke isisavaju novac od države - kaže Vuković i upozorava da je krajnje vreme da se tome stane na put.
Vuković kaže da se stranke finansiraju iz tri izvora. Prvi, najmanji, je budžet. Partije iz budžeta dobijaju novac na osnovu broja mandata koje imaju u Skupštini. Na osnovu rezultata parlamentarnih izbora, najviše će dobijati koalicija „Za evropsku Srbiju" 1,632 miliona evra godišnje, zatim sledi SRS sa 1,248 miliona, DSS-NS sa 480.000 evra, SPS-PUPS-JS 320.000, LDP 208.000, mađarske stranke 64.000, bošnjačke 32.000 i Albanci iz Preševske doline 16.000 evra godišnje. Jasno je da ove zvanične sume ne mogu da pokriju ni mali deo novca koji je strankama, po Vukoviću, potreban.
- Najveći deo novca stranke nabavljaju isisavanjem sredstava iz budžeta koji je legalno opravdan na neki drugi način. Treći deo prihoda strankama omogućavaju tajkuni koji finansiranjem stranaka, pogotovo tokom predizborne kampanje, sebi kupuju prednost u dobijanju profitabilnih državnih poslova - kaže Vuković.
Samo polovina stranaka koje su učestvovale na izborima predala je finansijske izveštaje o troškovima u kampanji i o izvorima prihoda, iako je rok istekao juče.
- Ostaje i da se vidi kako će se RIK ponašati ovog puta i da li će u zakonskim rokovima dostaviti izveštaje stranaka. Oglušili su se i o zahtev poverenika za informacije od javnog značaja da nam dostave finansijske izveštaje sa predsedničkih izbora. Takođe nisu ih objavili do sada ni u „Službenom glasniku" - kaže za „Blic" Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija".
Svi naši sagovornici ukazuju da RIK ne radi ozbiljno svoj posao jer se sastoji od predstavnika stranaka kojima i nije u interesu da kontrolišu stranke, već da sprovode stranačke interese.
RIK potrošio milijardu bez kontrole
Za izborni materijal, izborne radnje, sprovođenje i kontrolu izbora RIK je dobio milijardu dinara iz republičkog budžeta. Način na koji je potrošen taj novac nije dostupan javnosti, a po svemu sudeći nije ni pod kontrolom. Po pouzdanim saznanjima „Blica", pojedini službenici dobijali su za jednomesečni angažman i do deset hiljada evra. Ekskluzivno pravo određivanja dnevnica ima Marko Danilović, sekretar RIK i član DSS.
- Ove informacije, način na koji je RIK trošio novac, morale bi biti dostupne javnosti. Međutim, problem je što u RIK nisu angažovani nezavisni stručnjaci kao u zemljama razvijene demokratije, već su to partijski ljudi. Poznato je da imaju visoke dnevnice. Svaka njihova sednica, kojih ima i po nekoliko dnevno, košta na desetine hiljada dinara. Ne bih se začudio da deo svojih honorara uplaćuju stranačkim centralama - kaže Vuković.
