Izvor: B92, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godinu dana bez pregovora sa EU
Beograd -- Pre godinu dana Evropska unija prekinula pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i pridruženju, a nema napretka u saradnji s Hagom.
Za to vreme nije postignut nikakav napredak u pokušajima da se izručenjem Ratka Mladića Hagu ukloni najveća prepreka na putu Srbije ka Evropi. Posle parlamentarnih izbora nastupila je kriza institucija u Srbiji, pa danas, umesto Mladića, najveću prepreku nastavku pregovora predstavljaju vodeći političari, koji, uprkos savetima iz Brisela, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne mogu da se dogovore o vladi.
,Miroljub Labus, tada vicepremijer, predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Košutunica, pre godinu dana različito su reagovali na prekid pregovora sa EU zbog toga što se ne sarađuje s Haškim tribunalom.
Miroljub Labus: "Poštovani gospodine predsedniče Vlade, podnosim ostavku na mesto potredsednika Vlade Srbije. EU je danas suspendovala pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju jer naša vlada, suprotno vašem izričitom obećanju, nije obezbedila uslove za nastavak pregovora."
Vojislav Koštunica: "Pitanje se ne postavlja na slavi, možda ćete odgovor čuti sutra ili prekostura, ali na slavi se ne govori o bilo čemu drugom osim slave, ako znate šta je slava. Ne brinite ništa, imaćete prilike da pitate. Jeste da ja sam odgovoran, odgovoran je još neko pored mene, i u Briselu i u Vašingtonu, i još kojegde, tužna je priča, nije za slavu, nije pristojno govoriti o tome za slavu, je l' vam jasno!"
Boris Tadić: "Ta ista vlada, i to ću danas otvoreno reći, je apsolutno odgovorna za neizvršavanje međunarodnih obaveza. Mi očekujemo od Vlade da taj posao završi. Kada mi budemo uskoro vlada ove zemlje, ako taj posao, ne dao bog, bude predat nama u ruke, mi ćemo taj posao završiti."
Direktorka Vladine Kancelarije za pridruženje EU Tanja Miščević kaže da je šteta, ne samo po evropske integracije zemlje, već i po unutrašnje reforme.
"Dodatni efekat prekida pregovora je činjenica što - kada nemate taj motor koji vas vodi ka EU, a to Sporazum jeste - onda se polako usporavaju i stvari koje je neophodno uraditi, čak i da ne idete ka EU, usporava se tempo reformi", kaže ona.
"Mi smo mogli taj tempo da održavamo do nekog vremena, što je pokazao i godišnji izveštaj, ali je onda došlo do velikog usporavanja i sada je posao koji će čekati novu vladu zaista toliko nagomilan da će ministarstva i tela morati praviti prioritete nad prioritetima kako ne bi došlo do začepljenja aktivnosti, kako u Vladi, tako i Skupštini, a kako bismo istovremeno mogli da imamo nekakav pozitivan efekat na godišnji izveštaj EU", kaže ona.
Ozbiljna zabrinutost Brisela
Godinu dana kasnije, Srbija stoji u evropskim integracijama na istom mestu.
Stav Evropske komisije je da nova vlada Srbije drži ključeve obnove pregovora. Uslov je i dalje isti, EU čeka da vlasti iskažu jasnu političku rešenost i preduzmu opipljive i delotvorne korake koji vode hapšenju preostalih optuženih pred Haškim sudom, rekli su Beti izvori u Evropskoj komisiji.
U Beograd 8. maja treba da doputuje funkcioner Evropske komisije Žan-Luj Brauer, koji s vlastima Srbije treba da parafira Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji.
Da je u Beogradu nova vlada bila formirana, Evropska unija bi sredinom aprila obnovila pregovore sa Srbijom, izjavili su za Produkcijsku grupu Mreža izvori bliski evropskim institucijama i upozorili da se u Briselu, pošto se to nije dogodilo, prvi put od januarskih izbora, izražava ozbiljna zabrinutost.
Evropska unija, takođe, strahuje od mogućnosti održavanja novih izbora, koji bi, prema oceni Brisela, mogli ozbiljno da destabilizuju Srbiju, posebno u svetlu rešavanja statusa Kosova. Šansu da se pregovori nastave u aprilu Srbija je propustila.
Da su odnosi EU i Srbije zapali u krizu posle januarskih izbora ukazuje i šefica misije Srbije pri EU u Briselu, ambasadorka Roksanda Ninčić, koja potvrđuje da je saradnja u zastoju.
U Evropskoj komisiji u Briselu jasno se ukazuje da je sve u rukama Srbije i da EU ne može mnogo da uradi dok Srbija ne formira vladu i ne pokaže želju da napreduje u procesu stabilizacije i pridruživanja.
Zastoj u saradnji Srbije sa EU biće, bez sumnje, evidentiran i u izveštaju koji Evropska komisija objavljuje svake jeseni, a u kojem se ocenjuje napredak zemalja zapadnog Balkana u procesu pridruživanja.
Na repu
Srbija je na repu zemalja u Evropi koje imaju bilo kakve šanse da u dogledno vreme postanu članice Unije. Pošto je Crna Gora u martu s Briselom zaklučila Sporazum o stabilizaciji, Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine zemlje koje to nemaju.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da je, u političkom smislu, Srbija na poslednjem mestu u evropskim integracijama među zemljama zapadnog Balkana.
"U ekonomskom smislu, prekid pregovora je delovao demotivišuće na strane investitore. Velika je šteta napravljena i što se tiče međunarodne slike jer bi pozicija zemlje u pregovorima o Kosovu bila ipak bolja nego što je danas da smo imali nastavak pregovora i da je izvršena obaveza prema Hagu", kaže Ljajić.
"Potrebno je da se formira nova vlada, koja će izričito iskazati spremnost da joj Hag bude jedan od glavnih zadataka, i u tom slučaju, sasvim sigurno imamo nastavak pregovora, koji će trajati jedan do dva meseca", kaže on.
"To vreme treba da iskoristimo da izvršimo sve obaveze prema Hagu jer ne možemo imati potpisan Sporazum ako Mladić ne bude u Hagu", kaže Ljajić.
Šta bi bilo da je bilo
Docent na Fakultetu političkih nauka i direktor Beogradskog centra za evropske integracije Jovan Teokarević kaže da je teško proceniti gde bi Srbija bila da su pregovori nastavljeni.
"Verovatno bismo u jesen 2006. potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruženju i danas bismo bili verovatno bliži kandidaturi za članstvo u EU, ali iz mnogo razloga ne verujem da bismo uspeli da postanemo zvanični kandidat", kaže on.
"Izgubljeno je i nešto para, mada je teško reći koliko zato što su, zbog dobre volje EU, svi njeni programi saradnje i pomoći koji su postojali pre 12 meseci nastavljeni i posle prekida pregovora, tako da praktično nismo uskraćeni ni za jedan evro", kaže on.
"Ali, pare na stranu, mislim da je najviše izgubila Srbija u simboličkom, ali vrlo važnom političkom smislu, jer smo pokazali da nismo jedan ozbiljan partner, respektabilan kada je reč o tome da se razumeju i poštuju vrednosti u vezi sa EU i da nismo u stanju da ispunimo mnogo puta ponovljene dobrovoljno date obaveze", kaže on.
Mada je interesovanje 27 članica EU za proširenje značajno opalo, Srbija i dalje ima šanse za ubrzaniji priključak. Teokarević ističe da to na delu mora biti prioritet nove vlade. Međutim, prognoze kada bi Srbija mogla i definitivno biti članica EU nisu ohrabrujuće. Prema poslednjim evropskim dokumentima, to bi se desilo u srednjoročnom ili dugoročnom periodu, ne pre 2015.
"To bi prevedno na godine najverovatnije trebalo da znači druga polovina naredne decenije, u najboljem slučaju. Čuli smo ambasadora Nemačke pre mesec i nešto dana, koji je pominjao 25 godina od sada kao datum pristupanja Srbije i Kosova EU, nadajmo se da on nije u pravu, ali nije mnogo ohrabrujuća ni druga procena", kaže on.
Godinu dana posle prekida pregovora s Briselom političari u Srbiji su svesni da je dogovor o novoj vladi dovoljan uslov za nastavak pregovora sa EU. Međutim, i dalje, barem zvanično, nema naznaka da je taj dogovor blizu.
.jpg)
