Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Glavoseča" medija u referendumskoj komisiji
Po Zakonu o lustraciji ne bi mogao da obavlja nijedan za državu značajan posao, kaže bivši ministar pravde Batić. – RIK: Reč je o tehničkom poslu Za predsednika Komisije za javne nabavke za tehničke uslove sprovođenja referenduma o ustavu, Republička izborna komisija izabrala je advokata Dobrivoja Glavonjića, koji je bio na čelu Suda za prekršaje krajem devedesetih godina prošlog veka kada je taj sud bio zadužen za sprovođenje tadašnjeg Zakona o informisanju po kojem su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nerežimski mediji drastično kažnjavani.
Glavonjića je, za jednog od članova RIK-a, početkom ovog meseca ponovo predložila Socijalistička partija Srbije. Ovaj advokat je inače bio i u prethodnom sastavu RIK-a još od 2004. godine. Jedini motiv je, kažu u SPS-u, da se "čoveku danas obezbedi zarada".
Istina, u javnosti se i smatra, sudeći po svim napisima unazad, da je Glavonjić zadužio tu partiju dok je bila na vlasti, sprovodeći za medije zloglasni Zakon o informisanju od oktobra 1998. godine, doduše češće nazivan "julovsko-radikalskim propisom".
U oktobru 1998. godine sam Glavonjić je kaznio sa 300.000 dinara list "Dnevni telegraf" i sam presudio da se odgovorni urednik Dragan Novaković kazni sa 150.000 dinara. Ocenjeno je da je Zakon o informisanju prekršen napisom o funkcioneru JUL-a Milovanu Bojiću.
Već 6. oktobra 2000. godine, bar po tvrdnjama nekadašnje predsednice Privrednog suda u Beogradu Milene Arežine objavljenim u "Srpskoj reči", Glavonjić je bio jedan od organizatora kriznih štabova za proterivanje i zastrašivanje dotadašnjih sudija. Ipak, posle skoro godinu dana, odlukom tadašnjeg ministra pravde Vladana Batića razrešen je dužnosti, zajedno sa većim brojem sudija i predsednika za koje se smatralo da su učestvovali u montiranim političkim procesima.
Iako je ovo rešenje poništila predsednica Vrhovnog suda Leposava Karamarković, kako kaže Vladan Batić za naš list, on je kao ministar pravde doneo rešenje po kojem je Glavonjić mogao da se rasporedi u Bosilegrad ili Dimitrovgrad, nakon čega je dotadašnji predsednik napustio Sud za prekršaje i prešao u advokate. Zapaženo je da je učestvovao u odbrani Zvonka Mateovića, telohranitelja Željka Ražnatovića Arkana i sudije optužene za mito Milojke Zeković.
– Kada bi se sprovodio Zakon o lustraciji koji Srbija ima, Glavonjić koji je tada razrešen ne bi mogao da obavlja nijedan značajniji posao za državu, niti da bude na bilo kojoj važnoj funkciji. Čovek koji je bio amblem režima Slobodana Miloševića i glavoseča medija sada je šef referendumske komisije. Sve je to posledica koalicije vladajućih partija sa SPS-om – kaže Batić za "Politiku".
Supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa, koja je bila urednik kulturne rubrike u listu "Evropljanin", seća se kako su izvršioci sudskih mera, kada nisu mogli da naplate kazne, plenili stvari redakciji i kaže: "Najveća sramota Srbije je postaviti uopšte u RIK čoveka koji je sprovodio politički pritisak na sudije direktnom intervencijom. To je ruganje nama koji smo se borili za demokratiju u Srbiji i našim mrtvima", poručuje.
U RIK-u smatraju da je reč o preterivanju, da je Glavonjiću poveren jedan tehnički posao, a na predlog poslaničke grupe koja kao i ostale ima pravo da predlaže članove i predsednike izbornih tela. U RIK-u upravo ovo osvrtanje na prošlost smatraju medijskom hajkom.
Mirjana Nikić
[objavljeno: 11.10.2006.]
