Izvor: Blic, 23.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasati za manje zlo
Glasati za manje zlo
BEOGRAD - Glavni problem eventualnog lošeg odziva birača na predstojeće predsedničke izbore u Srbiji leži u tome što su građani izgubili veru da će se izborima bilo šta bitno promeniti - rekao je za 'Blic' Đorđe Vukadinović, urednik 'Nove srpske političke misli'.
Prema njegovim rečima, opšta atmosfera apstinencije i zamor građana od politike, političara, političkih sukoba i obračuna s povremenim i privremenim prekidima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opasniji su za neuspeh izbora od direktnog ili indirektnog poziva na bojkot pojedinih stranaka DOS. On je ocenio da postoji 'velika verovatnoća da na predstojeće izbore ne izađe potrebnih 50 odsto plus jedan glasač, od ukupnog broja upisanih u birački spisak'.
Vukadinović je naglasio da je veliki problem neurednost biračkog spiska, ali i 'nedostatak volje da se izborno zakonodavstvo promeni kako bi se izbegao nonsens da je glavno pitanje u Srbiji, ne ko će pobediti na izborima, već da li će oni uspeti'. On je istakao da građani shvataju da se izborima u Srbiji ne rešava pitanje vlasti, već da izbori predstavljaju 'konkurs za prvog izazivača Zorana Đinđića', kao i 'zauzimanje bolje pozicije u konačnom sukobu oko vlasti'.
- Za uspeh izbora potrebna je građanska mobilizacija ne samo partija i učesnika u izborima, već i razvijanje svesti o potrebi za izgradnjom i zaokruživanjem demokratskih institucija - rekao je Vukadinović.
Prema njegovim rečima, 'još od vremena Miloševića nastavljeno je razaranje institucija i trošenje autoriteta, tako da danas nema ličnosti koja bi građane mogla da pozove da izađu na izbore, a da taj poziv ima težinu'. On je ocenio da se autoritet 'Otpora' i nevladinih organizacija u dobroj meri istrošio, kao i da je 'institucija patrijarha na prethodnim izborima nepotrebno instrumentalizovana'.
Vukadinović je ocenio da će predsednik SSJ Borislav Pelević osvojiti veći procenat glasova nego na prethodnim izborima, ali da će ponovo upadljivo zaostajati za liderima DSS i SRS. Prema njegovim rečima, glavni favorit za predsednika Srbije je Vojislav Koštunica za koga istovremeno dobitnu strategiju, ali i najveću teškoću, predstavlja način da zadrži svoje birače koji su ga na prethodnim izborima podržali zbog kritike Vlade i premijera. On je istakao da je, s druge strane, Koštuničin problem i pridobijanje dela Labusovih birača na antišešeljevskoj platformi.
Prema njegovim rečima, iako je na prethodnim izborima bilo osam kandidata više, osnovni problem je koga će podržati Labusovi birači. On je istakao da bi Koštunica mogao da ih pridobije po principu 'glasajte za manje zlo' i da će stav Labusovog biračkog tela mnogo zavisiti od Koštuničine kampanje. Lideru DSS bi, prema Vukadinovićevim rečima, pomogao francuski model mobilizacije demokratskih snaga čije ostvarenje nije verovatno u Srbiji, jer su 'mnogi činioci iz demokratskog tabora spremni za različite dogovore sa Šešeljem'.
Vukadinović je ocenio da uspeh izbora zavisi i od toga da li će biti otvorene antiizborne kampanje iz DOS, osim poziva na bojkot DHSS i LSV, kao i od raspoloženja lidera manjinskih stranaka. Prema njegovim rečima, važnije je da politički lideri pozovu građane da izađu na izbore, ali da im ne sugerišu za koga da glasaju jer bi, pošto građani nisu vojska, direktan poziv da glasaju za lidera DSS mogao da bude kontraproduktivan. I. Cvetković
