Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas više
Od 1990. godine do danas u Srbiji su održana četiri referenduma, od toga dva uspela. – Na poslednjim predsedničkim izborima izlaznost bila 47,75 odsto, na parlamentarnim 58,75 odsto
Da bi Srbija dobila novi ustav potrebno je da na referendum 28. i 29. oktobra izađe i da predlog usvojen u Skupštini podrži 50 odsto plus jedan birač, odnosno 3.318.957 birača – prema biračkom spisku Republičke izborne komisije na koji je u Srbiji upisano 6.637.911 građana.
Moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da se u narednih deset dana birački spisak neznatno promeni. Naime, građani imaju mogućnost da se na osnovu odluke nadležnog suda upišu do 25. oktobra, kada će spisak biti konačan, podsećaju u RIK-u. Od 1990. godine do danas u Srbiji su održana četiri referenduma, od toga dva uspela – broj birača koji su podržali plebiscitno izjašnjavanje bio je od 75 odsto na prvom referendumu do 45,55 odsto u izjašnjavanju u oktobru 1992. godine.
Prvi referendum je bio glasanje o novom ustavu Srbije i raspisivanju višestranačkih izbora, 2. jula 1990. godine, a i pored toga što su ga Albanci bojkotovali podržalo ga je 75 odsto upisanih birača.
U aprilu 1992. građani su se izjašnjavali o promeni simbola Srbije – zastavi, grbu i himni i tada se nije odazvao potreban broj birača.
Šest meseci kasnije, u oktobru 1992. godine, građani su odlučivali o potvrđivanju prvog amandmana na Ustav Srbije za održavanje prevremenih izbora u Republici, ali ni on nije uspeo jer je učestvovalo samo 45,55 odsto upisanih birača.
Sledeći referendum održan je 23. aprila 1998. godine kada je zbog krize na Kosovu i Metohiji održan plebiscit o stranom posredovanju u rešavanju tog problema. Na njemu je učestvovalo oko 73 odsto građana, od čega se skoro 95 odsto izjasnilo protiv mešanja međunarodnih posrednika.
Inače, izlaznost birača u Srbiji na izbore od prvih parlamentarnih do poslednjih predsedničkih, varirala je od 71,4 odsto upisanih u biračke spiskove do 47,75 odsto koliko ih je izašlo u prvom krugu na poslednjim izborima za predsednika Republike. Na tim izborima za predsednika, u junu 2004. godine, u Srbiji je, po RIK-u, bilo 6.532.940 ukupno upisanih birača, u drugom krugu je na birališta izašlo 48,35 odsto upisanih birača.
Na prvim višestranačkim izborima održanim 9. decembra 1990. godine u biračke spiskove bilo je upisano 7.044.797 građana, od kojih je na birališta izašlo 5.035.830, što je rekordna izlaznost jer je u procentima ona bila 71,4 odsto. Na Kosovu i Metohiji je u spiskovima tada bilo evidentirano 929.266 birača, a na izbore je izašlo samo 172.958 građana.
Sledeći parlamentarni izbori u Srbiji održani su 1993. godine, a u biračke spiskove bilo je upisano 7.210.386 birača, glasalo je 57,4 odsto, dok je na istim izborima 1997. godine bilo upisano 7.210.386, a izjasnilo se 57,4 odsto birača.
Na izborima održanim 2000. godine bilo je 6.508.856 građana Srbije upisanih u birački spisak, na izbore je izašlo 3.752.170 birača, odnosno 54,88 odsto.
Na poslednjim parlamentarnim izborima 2003. godine broj upisanih birača bio je 6.511.450, a glasalo je 58,75 ili 3.825.471 građanin.
Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju izjavio je da je podatak o broju birača koji je objavila Republička izborna komisija – očekivan, jer je približno toliko birača bilo i na predsedničkim izborima 2004. godine. "To znači da su na spisku sa Kosova i Metohije samo birači koji žive u većinskim srpskim opštinama gde je bilo tehnički moguće da Srbija organizuje glasanje i gde to dopuštaju bezbednosne okolnosti".
-----------------------------------------------------------
Sastav biračkih odbora
SRS 32,8 odsto mesta, DSS 20,8
Od 83.850 članova glasačkih odbora Srpska radikalna stranka bi imala 32,8 odsto, Demokratska stranka Srbije 20,8, Demokratska stranka 12,8, G17 plus 12,4, Socijalistička partija Srbije 8,8 odsto. Nova Srbija i samostalni poslanici devet plus devet imali bi 6,8, Srpski pokret obnove 1,2, Građanski savez Srbije 0,8 i Socijaldemokratska unija 0,4 odsto – utvrdio je juče RIK procentualni sastav biračkih odbora na 8.385 izbornih mesta.
Kako je odlučeno, svakoj od stranaka pripada onoliko mesta u biračkim odborima na nivou opštine koliko procentualno ima poslanika u Skupštini Srbije.
U opštinama u kojima stranke nacionalnih manjina imaju odborničku većinu ona partija koja ima najviše odbornika imala bi pravo na jednog člana glasačkog odbora i njegovog zamenika, navodi se još u Odluci RIK-a.
To su opštine Subotica, Mali Iđoš, Bačka Topola, Čoka, Kanjiža, Senta, Bujanovac, Preševo, Prijepolje, Sjenica, Tutin i Novi Pazar. Pri tom, ukupan broj članova i zamenika članova glasačkog odbora ne može da bude veći od deset. Od 83.850 članova glasačkih odbora, nacionalne manjine imale bi 1.354 člana.
Povodom stranačkog sastava biračkih komisija i odbora oglasio se juče i predsednik Demokratske partije Doline Skender Destani izjavom da je "RIK prilikom formiranja opštinske izborne komisije za praćenje referenduma o novom ustavu Srbije zaboravio ili namerno prevideo da u opštini Preševo živi oko 90 odsto Albanaca". Destani je rekao da je u opštinsku izbornu komisiju u Preševu RIK imenovala "partijske članove samo iz redova srpskih stranaka".
– To dokazuje da vlast nije zainteresovana za prava nacionalnih manjina, iako i novi ustav to predviđa, što znači da ne sprovodi ono što sama napiše.
M. Nikić
[objavljeno: 16.10.2006.]
