Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas iz prašume
Zašto političari pišu na Internetu kada mogu da govore za gledane televizije i tiražne novine Glumac Sergej Trifunović skinut je sa bloga B92, a savetnik predsednika Republike Nebojša Krstić je zbog jedne rečenice na istom blogu došao do suda po tužbi Vladimira Bebe Popovića, nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za komunikacije. Sa bloga B92 se dobrovoljno "skinuo" Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost. Svemu je prethodila rasprava na blogu i u NIN-u povodom intervjua >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Biljane Srbljanović ovom nedeljniku.
Sasvim dovoljno da se o blogu B92 priča, iako ga mnogi nisu ni videli. Blog, koji je najlakše opisati kao internet dnevnik, postao je popularan u Americi 2003. godine kada je američki vojnik iz Iraka objavio svoje ratne dnevnike. Miroljub Radojković, profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka, kaže da je na tom fakultetu već odbranjen diplomski rad na ovu temu.
Blog B92 je zatvorenog tipa, na njemu pišu odabrani. "Na blog B92 se zovu zanimljivi ljudi da pišu, ali neki odbijaju uglavnom zato što nemaju vremena", kaže Dejan Restak, direktor Veb-sajta B92. Po njemu, cilj kontrole pisanja na blogu je unapređivanje kulture dijaloga i zaštita od govora mržnje. Trifunović je zbog govora mržnje skinut sa bloga, Krstić je zbog njega odustao, Svilanović prestao da piše u znak protesta što je ukinut Trifunović, odnosno sloboda govora. Bivši ministar spoljnih poslova je svestan da "ima dosta prelaženja preko crte, da se lako sklizne u tabloidizaciju, naročito kada komentarišu nepoznati. Zato nije lako reći da li je to unapređenje političkog dijaloga. Blogeri su obrazovaniji i mlađi, ali je teško reći i da li su kulturniji."
Da bi se očuvala pristojnost dijaloga na blogu Svilanović misli da treba uvesti minimum standarda za autore i za administraciju. "Zato smo održali elektronsku konferenciju, a rezultat će se brzo videti pošto će se napraviti kodeks. Tada će se znati ko ima ovlašćenje da nekoga prebriše, i kako će nestajati komentari koji su juče bili na blogu" , kaže Svilanović.
Blogom B92 preovlađuju političke teme, jer je u Srbiji sve politika. Međutim, teško je reći da je na blogu B92 otvorena neka nova politička tema, nešto o čemu se već nije govorilo i pisalo u masovnim medijima.
Goran Svilanović je dok je bio predsednik Građanskog saveza Srbije imao veb-sajt i redovno je odgovarao na pitanja građana. Pre nego što je otkazao gostovanje na blogu B92 rekao je: "Blog je lično saopštavanje, može na miru da se piše i nema neprijatnih novinara. Ne pišem često, oglasim se jedanput ili dva puta mesečno kada imam nešto da kažem šire i temeljnije i na miru. Pisao sam o paketu za Srbiju i ustavu i posle nisam imao potrebe da dajem izjave, a novinari su to koristili. Pisao sam i o ličnim doživljajima, koji su i politički, kao što je prva poseta Gnjilanu posle 1998. godine, gde sam rođen. To su albanski mediji preneli. Pisao sam i o dogodovštinama dok sam bio ministar".
U vreme kada je Svilanović bio ministar, Miroslav Hristodulu je bio poslanik DOS i imao je svoj zakupljeni sajt na kome je pisao o dnevnopolitičkim temama, o padu Živkovićeve vlade. "Želeo sam da pišem članke, ali između redova pisao sam i kolumnu. Ali, više se ne bavim time već informativnom tehnologijom i programer sam u Državnoj lutriji". Hristodulu je pisao o svom viđenju tema o kojima su javljali i masovni mediji koji su retko tadašnjeg poslanika pitali šta misli.
Glas na blogu je glas u prašumi interneta, makar to bio i glas poznatog političara, kao što je Svilanović. I on i Hristodulu, uglavnom ne čitaju blogove političara. Hristodulu kaže: "Čitam blogove, ali ne političke teme, jer više nema Slobe. Sada sam pasivan posmatrač, i čitam blogove mladih umetnika koji su nadrealni i otkačeni". "Na blogu čitam nekoliko osoba, kriterijumi su ko piše i o čemu. To su Biljana Srbljanović, Ivan Marović, Milica Đilas i Svetozar Cvetković", kaže Svilanović.
Na blogu B92 najposećenija su pisanja Biljane Srbljanović, dramskog pisca, koja su natopljena politikom i bivše novinarke Borbe i NIN Tanje Jakobi u kojima nema politike. Ipak, i najčitaniji blog B92 nema čitalaca više od niskotiražnih dnevnih novina.
Miroljub Radojković navodi da poznati novinar Andrej Saliven ima 50.000 čitalaca na svom blogu, kao da izdaje novine, a da je "Maj Spejs" najpopularniji blog sa 106 miliona korisnika. Blog, objašnjava profesor Radojković, omogućava direktnu komunikaciju političara sa potencijalnim biračima i slobodu izražavanja i jednima i drugima, ali on nema političke reprezentacije. "I selektivni vip blog, kao što je blog B92, ima za cilj direktno izražavanje i demokratiju. Ima to i 'Hajd park korner& u Londonu, ali on u političkoj komunikaciji ne ostavlja veliki trag. U političkom opredeljivanju uticaj bloga na političke procese je mali."
Ako blog i nema masovnost klasičnih medija, ima neposrednost, slobodu razgovora o kojoj govori Radojković. Možda je cela njegova magija upravo u tome što uspostavlja najneposredniju moguću vezu između hiljada anonimnih sa manjinom poznatih, moćnih i uticajnih. Hristodulu kaže: "Milioni su nekada komunicirali sa poznatima jedino tako što bi uzeli od njih autogram. Sada preko bloga mogu da raspravljaju sa njima".
Ivana Anojčić
[objavljeno: 12.11.2006.]
