Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generala ne treba da hapse građani
Šormaz (DSS): Nije Srbija kaubojska država. – Živković (DS): Poternice bi trebalo da se okače u prostorijama vlade, BIA i vojnih službi
Potez nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, zbog koje je Niš "išaran" grafitima sa likom Ratka Mladića i natpisom da se traži zbog genocida, nikada nije pao na pamet postpetooktobarskim vlastima u Srbiji. Doduše, nekoliko aktivista ove NVO je zbog "poternica" dopalo informativnog razgovora u niškom SUP-u, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razloge zašto se demokratska vlast odrekla ovakvog vida potrage za trenutno najtraženijim haškim optuženikom svakako ne bi trebalo tražiti u mogućem ustezanju od remećenja javnog reda i mira.
Danima uoči predstavljanja Akcionog plana za hapšenje i izručenje Ratka Mladića u Briselu, javnost u Srbiji je obaveštavana da plan mora da bude "ubedljiv i konkretan". Stoga, pitanje je da li bi, pored drugih mera, i poternice sa Mladićevim likom, vidljive svakom građaninu Srbije, doprinele uverljivosti srpskih zvaničnika koji tvrde već dosta dugo da postoji politička volja da se ovaj problem reši. Možda bi takav potez vlasti, recimo, "pojačao" efekat "jednodušne ocene" Vlade Srbije od 4. maja ove godine da je "skrivanje Ratka Mladića nedostojno patriotske i oficirske tradicije i da neposredno ugrožava životni interes naroda i države".
Dragan Šormaz, poslanik DSS-a i član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, ističe da nije bilo potrebe za poternicama za Ratkom Mladićem. "Njegova slika je skoro svakodnevno na televizijama, u dnevnim novinama i nedeljnicima, a ima ih i na Internetu. Ako njegovih slika nema, ne znam čijih ima. Poternica za Mladićem postoji, ali ne izlepljena okolo, nije ovo Divlji zapad, ovo je 21. vek", kaže on, dodajući da su "poternice kačili oni koji su 'vadili sablje' i nezakonito uhapsili 12.000 ljudi". "Obišao sam ceo zapad i nikad ni na jednom drvetu ili zidu nisam video poternice", kaže Šormaz.
Možda bi to, na primer, bio dobar signal za međunarodnu zajednicu da je rešenost Beograda da pronađe Mladića zaista iskrena? Ili bi, recimo, promenilo poglede građana Srbije na ovaj problem? Šormaz je, međutim, uveren da i ovako građani Srbije u velikoj većini žele da se on preda ili da bude uhvaćen i da se brani u Hagu.
– Kada je reč o predstavnicima međunarodne zajednice, oni znaju da smo mi ozbiljni i da ozbiljno radimo da bismo rešili ovaj problem, ali na koji način se oni izjašnjavaju o tome – druga je stvar. Oni pet godina ne mogu da pronađu rupu u kojoj se krije Osama bin Laden, a za nas kažu, pošto nismo uspeli za godinu dana da nađemo Mladića, da nećemo to da uradimo. Ako je Ratko Mladić u zemlji, biće nađen kad-tad, to je tehničko pitanje – ističe Dragan Šormaz, zaključujući da nema nikakve potrebe da sada "od Srbije pravimo kaubojsku državu iz 19. veka".
Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, ukazuje da je za međunarodnu zajednicu najvažnija akcija i izveštaji o napretku. "Najbitnije u vezi sa Akcionim planom jeste da se u potragu za Mladićem uključe strane obaveštajne službe i da se šalju izveštaji o preduzetim merama i rezultatima", kaže Janjić.
Prema njegovom mišljenju, poternice po Srbiji ne bi previše doprinele uverljivosti potrage za Mladićem ukoliko se on ne locira u Srbiji. Ako već nije lociran ovde, objašnjava Janjić, reći će se da se tim poternicama samo manipuliše, jer tada nemaju svrhu. Osim toga, ovdašnji političari bi indirektno time priznali da je Mladić u zemlji, a stalno su tvrdili da nije.
– To je u stvari problem: naši političari su povlačili toliko kontradiktornih poteza da su sebi vezali i ruke i noge – niko im više ne veruje. Čak i da nađu Mladića u nekoj "šengenskoj zemlji", niko im neće verovati da ga nisu sada prebacili tamo – ističe Janjić.
Javno istaknutih poternica za Mladićem nije bilo ni u vreme vlade Zorana Živkovića. Ni danas, kako kaže, nema potrebe za tim.
– Svi znaju da ga potražuje Hag i da je obaveza naših organa da ga lociraju, uhapse i izruče Haškom tribunalu. Poternice ne bi donele ništa novo. Mislim da bi takve poternice, u stvari, trebalo da se okače u prostorijama Vlade Srbije, BIA i vojnih službi, da ih podsećaju šta je njihov posao – kaže bivši premijer Srbije.
Kako ističe, hapšenje Mladića nije posao građana Srbije – pomenute službe treba da pokažu da intenzivno i permanentno rade na tome, jer ih obavezuje domaći zakon, međunarodna obaveza i etičke norme. Živković dodaje da su službe koje su ranije bile u njegovoj ingerenciji "tragale za Ratkom Mladićem najprofesionalnije moguće".
Međutim, upravo u vreme njegovog mandata, Srbija je bila oblepljena poternicama za pripadnicima "zemunskog klana". Kada je posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića uvedeno vanredne stanje, prvi zadatak domaćih službi bezbednosti bilo je hapšenje osumnjičenih za ovaj zločin. Preko medija tada su objavljene fotografije i lični podaci najtraženijih begunaca, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, njihove slike nalazile su se na plakatima zalepljenim na javnim mestima. Dušan Spasojević i Mile Luković su nastradali prilikom policijske akcije, drugi su pohapšeni, ali Ulemek se našao iza rešetaka tek kada se predao u maju 2004. godine. Da li bi slična taktika dala rezultat kada je u pitanju najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić?
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić smatra da je od takve akcije, koja bi ličila na nekakvu pripremu javnog mnjenja za hapšenje, mnogo važnije šta će službe bezbednosti preduzeti na pronalaženju i hapšenju Mladića.
– Možda bi nekakav smisao takve ili slične akcije moglo biti stalno isticanje važnosti okončanja saradnje sa Haškim tribunalom. U hrvatskom akcionom planu, koji je rezultirao hapšenjem Gotovine, važna tačka je upravo stalno naglašavanje značaja rešavanja haškog pitanja – kaže Vekarić.
MUP Srbije, generalno gledano, retko traži pomoć javnosti u rasvetljavanju zločina ili na pronalaženju begunaca. Kada je reč o Ratku Mladiću, njegove opštepoznate fotografije su iz vremena rata u BiH, koji je završen 1995. godine. Tada je imao 53 godine, a danas je on 64-godišnjak, što je doba kada svaki čovek vidno ostari. Pored toga, Mladić je sigurno preduzeo nešto da ne liči na sebe na poznatim snimcima.
Međutim, nije samo plakat sa njegovom fotografijom jedina metoda kojom bi policija mogla da dođe do neke informacije o čoveku koji se skriva u dubokoj ilegali. Prema objavljenim podacima, poznato je gde se skrivao do decembra prošle godine, zbog čega je u pritvoru deset osumnjičenih. Ako bi se objavile njihove fotografije, adrese skrovišta ili podaci o izgledu vozila koja su koristili, možda bi neko od građana koji žive u blizini tih lokacija ili su zapazili te automobile, mogao dati neku dragocenu informaciju. Međutim, i pritvoreni "Mladićevi jataci" imaju svoja prava, tako da bi takav potez podstakao nove pravne i političke debate, sa malim izgledima da bi se došlo do neke upotrebljive informacije na lociranju najtraženijeg begunca.
-----------------------------------------------------------
Haška i domaća poternica
Po Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, policija je obavezna da po poternici ovog međunarodnog suda, ili domaćeg, hapsi optužene za ratne zločine. Za Ratkom Mladićem raspisana je haška, ali i domaća poternica. Po rečima Ivane Ramić, portparola Okružnog suda u Beogradu, poternica za ratnim komandantom Vojske Republike Srpske raspisana je upravo po naredbi ovog suda.
B. BakovićM. Galović
[objavljeno: 15.07.2006.]
.jpg)
