Izvor: Glas javnosti, 12.Jun.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde si Dačiću, Kučuk ago
Radikali, svi do jednog sa Šešeljevim likom na prsima, pohitali prvi u salu. Ide polunasmejan, poluzbunjen šef socijalista, odmah ga napadoše... - Pa, dobro je valjda. Ne znam, nije loše. Star sam ja, sine, i neuk - veli Krkobabić- Al' su poranili ovi poslanici, nikad ovako nije bilo - reče jedna kafekuvarica.
- 'Oće, valjda, i oni što pre da završe ovu sednicu, pa opet na odmor - druga će.
I tako i bi. Završi se jučerašnja konstitutivna sednice Skupštine >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << brže nego ikada. A predstavnici naroda svi nekako veseli, nasmejani, ko da su svi već i vladu napravili.
Nešto pre deset sati, ispuni se hodnik. Radikali, svi do jednog sa Šešeljevim likom na prsima, pohitali prvi u salu.
Eto ga i polunasmejan, poluzbunjen Dačić.
- Gde si Dačiću, Kučuk ago - uglas će radikali.
Osta zbunjen.
A na stepeništu - demokrata do demokrate. Sevaju blicevi, poskakaše novinari - ide Palma. Progura se nekako, pa pravo međ' demokrate.
- Kad će vlada - zapitkuju novinari.
- Sledeće nedelje - dobaci Palma, dok ćaska sa dragim mu partnerima.
Eto i Mrkonjića. Taman namestio osmeh, al' ne uspe čovek ni da pozira fotoreporterima. Rastrgoše ga novinari.
- Kad će vlada - opet će neko.
- Polako, tek počinje da teče rok - veli.
- Pa, ko će toliko da čeka - opet dobaci neko.
- Ne volim ni ja tolke rokove, al' šta ćemo - uzvrati graditelj poznat po završetku radova pre roka. Uđe i Čeda sa svojima. Sve se nešto snebiva, ma, ni osmeha.
Zauzeše predstavnici naroda stolice. Radikali, tradicionalno, desno, tik iza njih smestiše se i Koštuničini, pa Čedini. Demokrate, socijalisti i manjine na "levici".
Svi se smestiše, al' Krkobabić nikako da otvori sednicu. Uvalio se u glavnu stolicu, ne mrda... Ustade njegov prethodnik Oliver Dulić, priđe, šapnu mu nešto. I sednica poče...
- Prisutan je 241 savezni poslanik - odvali Krkobabić, pa zaćuta.
Još nešto mu, diskretno, dobaciše, pa poče prebrojavanje.
- Prisutno je 247 poslanika - nauči prvi penzioner.
I završi se tako prvi deo i pre nego što je počeo. Krkobabić odredi pauzu - čitav sat.
Izlaze užurbano - pravac restoran. A novinare demokrate u širokom luku zaobilaze. Odoše kroz sporedna vrata. Valja jesti, ko će se još s novinarima gnjaviti.
- Kako ste se snašli, gospodine Krkobabiću - upitasmo.
- Pa, dobro je valjda. Ne znam, nije loše. Star sam ja, sine, i neuk - našali se.
Prođe i pauza. Među prvima silaze Vlajko Senić i Zoran Ostojić. Zapričali se, a sve sa osmehom od uveta do uveta. Eto i Dragana Šormaza.
- Kako ste - njega ćemo.
- Super. A zašto ne bih bio? Pa bio sam ja i vlast i opozicija, nije to ništa strašno - kuraži se. Odozgo trči Toma. I on sav nešto razdragan. Taman uđe u salu, ne prođe ni minut minuta, a Krkobabić se "zahvali na pažnji".
Počeše da se razilaze. Neki opet u restoran, neki u svoje "odaje". A neki, bogami, i na blagajnu za dnevnice.
Završi se prvi radni dan narodnih predstavnika. A kad će sledeći - ko će znati...
Serija Ruskih filmova o Kosovu. Mozda bi ovo
pomoglo Dacicu i Palmi da se odluce i pocnu da misle o Srbima, o narodu a ne o sebi samima. Da li ce iko poceti da misli o Srbima koje ubijaju i protjeruju u zadnjih 20 godina? Ne razumjem one koje hoce uporno sa drzavama koje su nas tukle i ubijale...
Ne razumjem svadju i razgovor o dokumentu koji je prestao da vrijedi sekundu poslije potpisivalja,a o potpisivacima i njihovoj casti da ne govorim. Pogledajte filmove(ima ih 7) i vidjecete zasto nam treba nacionalna vlada.
http://www.youtube.com/watch?v=lMs8IfxSCt4&feature=related
Ma nema tu sta da se razume...More za pare sve radim ...bre. Banda bila banda i ostala...
А Дачић је изјављивао (уочи избора, 4. маја) и да је “немогућа било каква коалиција у којој се налазе Чедомир Јовановић, Ненад Чанак и Вук Драшковић”. Нешто раније, јула 2004. године, лидер социјалиста је Вука Драшковића кандидовао и за одлазак у Хаг, јер је у време рата на Косову и злочина био потпредседник Савезне владе. Палма је, опет, Божидара Ђелића и Млађана Динкића 2002. године поредио са Јездом и Дафином, Расима Qајића 2003. године слао да живи у Босну, а пре две године у чуду поставио питање “како да будем у влади у којој је министар и Динкић?!”
Citat iz današnjeg NIN-a
