Izvor: S media, 06.Nov.2010, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gazda daje dijagnozu

U prvih devet meseci više od 55.000 zaposlenih odsustvovalo sa posla duže od 30 dana. Mnogi se uzdržavaju da otvore bolovanje strahujući za svoje radno mesto

U prvih devet meseci ove godine 55.453 zaposlenih je odsustvovalo sa posla zbog bolesti.

Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, oni su zajedno bolovali 2.624.522 dana, ili, u proseku, svako po 47,33 dana!

Ovo je, međutim, “popis” samo onih koji su zbog bolesti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sa radnog mesta odsustvovali duže od 30 dana. Ta bolovanja se “pokrivaju” iz kase zdravstvenog osiguranja, a kraća odsustva sa posla zbog bolesti, koja “idu” na teret poslodavca - niko ne broji.

Kratka bolovanja otvara izabrani lekar, dok sva odsustvovanja duža od 30 dana mora da overi lekarska komisija. Praksa pokazuje da je zloupotreba iz godine u godinu sve manje: zaposlenima se ne isplati da budu lažni bolesnici, jer za vreme odsustva sa posla dobijaju samo 65 odsto zarade. A u vreme krize, kada posao nikome nije siguran, mnogi se, kažu lekari, i kada su zaista bolesni uzdržavaju da odu na bolovanje strahujući za radno mesto.

- Svakodnevno se susrećemo da ljudi neće na bolovanje i kada je to neophodno - kaže dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja Voždovac. - Činjenica da sve više ljudi radi za privatnike i strah od gubitka posla praktično su iskorenili zloupotrebu bolovanja.

Nekada se na lažna bolovanja najviše išlo u sezoni poljskih radova. Po odsustvovanjima zbog bolesti prednjačili su zaposleni u Užicu, Zaječaru...

Poslednji podaci, međutim, pokazuju da sada najviše bolesnih radi u Beogradu. U glavnom gradu u prvih devet meseci ove godine zabeležena je najviša stopa bolovanja - 3,76 odsto ukupno zaposlenih bilo je iz nekog zdravstvenog razloga na bolovanju dužem od 30 dana. Najmanje se bolovalo u Pančevu, gde je zbog bolesti sa posla odsustvovalo 1,74 odsto radnika.

PRIVATNICI

Po novim propisima, koji, istina, još nisu počeli da se primenjuju, bolovanje će moći da otvore i privatnici: lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi i stomatolozi. Iako se već spekuliše da bi to moglo da otvori prostor za zloupotrebe, i RŽO i privatni lekari isključuju takvu mogućnost.

Podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pokazuju da je trudnoća najčešći razlog za bolovanje. Pre dve godine 17.098 trudnica provelo je čak 960.871 dan na bolovanju. U prvih devet meseci ove godine sa posla je zbog trudnoće duže od 30 dana odsustvovalo 13.730 žena.

- Uvek sam na strani trudnice - kaže dr Mirjana Velimirović, ginekolog i direktor Doma zdravlja “Savski venac”. - Činjenica je da su trudnice sve starije, a samim tim su i trudnoće rizičnije. Mnoge su i kada nema očiglednog rizika od komplikacija jednostavno uplašene i zabrinute za ishod. Nije im lako ni da svakodnevno gradskim prevozom putuju do posla.

JEFTINIJE ZA KASU

OD 2008. godine boluje se manje, kraće, i za zdravstvenu kasu jeftinije. Pre dve godine bolovalo se u proseku 58,16, lane 53,63, a ove godine 47,33 dana. U odnosu na 2008. godinu, kada je za naknade tokom bolovanja isplaćeno šest milijardi dinara, prošle godine su izdvajanja za bolovanje smanjena na 4,973 milijardi. Smanjuje se i broj bolesnika: 2008. bolovalo je 88.876 zaposlenih, a godinu kasnije 77.674.

Sve je, ipak, individualno:

- Kada postoje medicinski razlozi za bolovanje to objasnimo ženi i ona prihvata da ide na bolovanje. Ima i onih koje same traže bolovanje, i to uglavnom ako su ranije imale spontani pobačaj, ili komplikacije u trudnoći.

Drugi masovan uzrok za odlazak na duža bolovanja su bolesti lokomotornog sistema(artritis, išijas...). Sa ovom dijagnozom od januara do oktobra duže od 30 dana bolovalo je 6.344 zaposlenih.

Iako su na prvom mestu i po učestalosti, i kao uzrok smrti, kardiovaskularne bolesti su tek na trećem mestu razloga za bolovanja. Zbog problema sa srcem i krvnim sudovima ove godine je na bolovanju bilo 5.472 zaposlena.

TRI MILIJARDE

Statistika pokazuje da se iz godine u godinu smanjuje broj zaposlenih koji koriste bolovanje duže od 30 dana, ali činjenica je da je i zaposlenih sve manje. U poslednje dve godine broj prijavljenih na zdravstveno osiguranje po osnovu zaposlenja smanjen je za čak 200.000 ljudi.

Za vreme bolovanja isplaćuje se 65 odsto zarade, a svaki od 55.453 zaposlenih koji su ove godine bolovali primio je za vreme bolovanja, u proseku, po 59.930 dinara. Kasu zdravstvenog osiguranja bolovanja su ukupno koštala više od tri milijarde. Tačnije 3.323.230.000 dinara.

Nastavak na S media...