Izvor: Blic, 20.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garancija za štednju povećana na 50.000 evra
Država će povećati garanciju za štednju sa 3.000 na 50.000 evra po jednom ulogu i privremeno ukinuti porez na devizne štedne uloge od 20 odsto. Takođe, biće ukinut i porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih prava kod hartija od vrednosti. Najavljeno poskupljenje impulsa u fiksnoj telefoniji za 100 odsto biće odloženo do kraja ove godine. Vlada je donela odluku da gas ipak poskupi, ali će građani deo računa moći da plate na rate.
Set ovih mera juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u Privrednoj komori Srbije najavio premijer Mirko Cvetković. Predstavljajući nove poteze Vlade za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, Cvetković je najavio da je odluka o povećanju iznosa osiguranog depozita doneta na predlog Evropske komisije i da će ukoliko bude bilo potrebe naknadno biti razmatrano podizanje osiguranog štednog uloga i na 100.000 evra.
Ekonomisti ocenjuju da su ove mere došle u pravom trenutku - jedne se odnose na vraćanje poverenja u bankarski sistem, dok druge treba da ublaže udar na budžet građana.
Povećanje garancije poštednom ulogu
- Povećanje limita sa 3.000 na 50.000 evra je reakcija naše vlade na događaje u okruženju, gde su sve zemlje nove članice EU već donele takvu meru. To je potez kako bi se unela dodatna nota stabilnosti umirivanjem psihološkog faktora - komentariše za „Blic” dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Isti stav ima i dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka. On kaže da je to pravi potez koji će povratiti poverenje u banke. One su, po njegovim rečima, pokazale da im se može verovati, ali da se poverenje poljuljalo i da je na ovakav način država stala u funkciju zaštite poverenja u bankarski sistem.
- Povećanje državnih garancija na štednju građana sa 3.000 na 50.000 evra je svakako dobra vest i treba očekivati da će doprineti jačanju poverenja u finansijski sistem. Mera bi trebalo da doprinese stišavanju nervoze i straha koji su najvećim delom psihološke prirode, i da dovede do povećanja štednje u bankama - naglašava Dejan Tešić, član Izvršnog odbora „Banke Inteze”.
Privremeno ukidanje poreza na deviznu štednju
Da bi se podstakla štednja, kako je najavio premijer, biće ukinut porez na kamatu za devizne štedne uloge. Ta odluka je privremena i primenjivaće se do kraja 2009. godine, a prema rečima Cvetkovića, kada se bude „vratio” taj porez, poreska stopa umesto sadašnjih 20 odsto iznosiće 10 odsto.
- Dodatni faktor za zadržavanje štednje u bankama je mera za oslobađanje poreza na deviznu štednju. Prinosi u Srbiji su izuzetno visoki u odnosu na okruženje. Ako se uzme da je kod većine banaka kamatna stopa na godišnjem nivou za deviznu štednju od sedam-osam odsto, onda je to izuzetno atraktivno za građane koji jednostavno žele da ulože novac bez rizika - ističe prof. dr Đorđe Đukić.
Ukidanje poreza na kapitalnu dobit i poreza na prenos apsolutnih prava kod hartija od vrednosti
Privremeno do kraja 2012. godine biće ukinut i porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih prava kod hartija od vrednosti. Porez na kapitalnu dobit iznosi 20 odsto i plaća se na razliku između prodajne i kupovne cene akcija, dok se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prodaje akcija gde se obračunava 0,35 odsto.
- Ispada da je dobro što se desila svetska ekonomska kriza kako bismo ispravili neke devijacije koje smo imali u sistemu, a to je ukidanje poreza na kapitalnu dobit, prenos apsolutnih prava kod hartija od vrednosti, kao i ukidanje poreza na štednju. To je signal da je Vlada počela da osluškuje otkucaje finansijskog tržišta i da je prepoznala značaj finansijskog sistema - ističe prof. dr Dejan Erić.
Odlaganje poskupljenja telefonskih impulsa
Vlada je predložila da „Telekom Srbija” odloži najavljeno poskupljenje impulsa u fiksnoj telefoniji za 100 odsto do kraja ove godine. Predloženo je da se od sledeće godine poskupljenje impulsa obavlja fazno kako bi se došlo do ekonomski opravdane cene.
- Uobičajeno je da se tolika poskupljenja obavljaju etapno, a ne da odjednom imamo višu cenu za 100 pa i skoro 200 odsto, jer je to tek udar na životni standard građana - ukazuje ekonomista dr Zoran Popov.
Model odloženog plaćanja računa za gas
Domaćinstva će 70 odsto utrošenog gasa plaćati odmah po prispeću računa, a preostalih 30 odsto odloženo za šest meseci.
Ekonomista dr Zoran Popov smatra da je možda trebalo ranije korigovati cenu gasa, a ne činiti sada, i to odjednom, tako da izazove cenovni šok poštrošača.
Povećanja akciza za gorivo i cigarete
Akcize na gorivo biće povećane za četiri dinara po litru, a kako kaže premijer, od iduće godine biće povećane i akcize na cigarete. On, međutim, nije naveo koliko će akcize za cigarete biti veće. Veće akcize značiće i poskupljenje za taj iznos goriva.
Oprost dugova po osnovu zdravstvenog osiguranja
Premijer je kazao da će dužnicima po osnovu zdravstvenog osiguranja biti ukinuti dugovi ako tekuće obaveze izmiruju redovno, a pod istim uslovom biće značajno otpisane i kamate onima koji nisu redovno uplaćivali poreze i doprinose.
Guverner Jelašić: Ulozi građana su sigurni
Narodna banka Srbije pozdravlja odluku Vlade da poveća iznos osiguranja depozita, izjavio je Radovan Jelašić, guverner NBS.
- Takvom odlukom Srbija se pridružuje zemljama koje su značajno povećale limit osiguranih depozita, pre svega iz psiholoških razloga, a ne zato što je bankarski sektor preko noći prestao da bude likvidan i solventan - rekao je Jelašić.
Likvidnost i solventnost bankarskog sektora u Srbiji je, prema njegovim rečima, nekoliko puta veća nego u zemljama Evropske unije, a odluka države o povećanju iznosa osiguranog depozita je još jedan dokaz da su ulozi građana sigurni.
- Iza depozita naših građana najpre stoji banka, a banke su u Srbiji, ponavljam, likvidne i solventne, zatim stoji Narodna banka u kojoj je deponovano 40 odsto devizne štednje, što je izdvajanje kakvo nema nijedna država u Evropi, i najzad, sada i država, pored toga što vraća staru deviznu štednju, garantuje za novu štednju osiguranjem depozita do 50.000 evra - istakao je Jelašić.
.jpg)
