Izvor: B92, 21.Jul.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galuči: Borba za sever
Beograd -- Džerard Galuči, bivši šef Unmika za sever Kosova, već godinu dana upozorava da bi integracija severa Kosova mogla da se dogodi nasilnim putem.
Galuči smatra da, u suštini, borba oko Kosova postaje borba oko toga ko će dobiti sever.
Posle bombaškog napada u Kosovskoj Mitrovici, Galuči je optužio Amerikance da doprinose porastu tenzija i da su čak spremni da prihvate i nasilan ishod.
Američka vlada smatra da je suvereno pravo kosovske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vlade da proširi svoju vlast na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever, ona daju "zeleno svetlo" kosovskim institucijama i albanskim ekstremistima da preduzmu jednostranu akciju na severu, čiji bi jedini efekat bio izazivanje nestabilnosti i prisiljavanje Srba na severu da se "predaju" Prištini ili napuste tu teritoriju, dodao je bivši američki diplomata Džerard Galuči.
U intervjuu današnjoj "Politici", Galuči je rekao da je moguće da će SAD i ostale članice "kvinte" (Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka) dozvoliti nove provokacije kako bi unapred isključile mogućnost bilo kakvih pregovora.
"Srbi na severu su zadržali kontrolu na terenu, tako da Beograd ima faktičku kontrolu. Priština još samo želi kontrolu i zbog toga nastoji da tamo pošalje svoje institucije, zvaničnike, specijalce i „povratnike", rekao je on.
Galuči smatra da bi Srbima u četiri opštine na severu, uključujući i severnu Mitrovicu, trebalo dozvoliti da ostanu autonomna regija u okviru sadašnjih granica Kosova i da funkcionišu kao deo Srbije.
"Taj status bi bio garantovan Rezolucijom 1244 (ili nekom novom ukoliko bi mogla da bude usaglašena). Lokalne institucije i zakoni koji bi se primenjivali formalno bi bili pod međunarodnim kišobranom, a međunarodne institucije bi služile kao most ka ostatku Kosova", objasnio je on.
"Podela na Ibru je jedno od rešenja. Svako može da nauči da živi sa njom ili skonča boreći se protiv nje. A živeti je bolje", rekao je Galuči.
Bivši američki diplomata smatra da postoji podela unutar zemlja članica EU koje su već priznale nezavisnost Kosova, kao i među onih pet država koje još odbijaju da to učine.
"Neke od tih zemalja su verovatno spremnije na kompromis od drugih. Do sada, među članicama 'kvinte', SAD i Velika Britanija su glavni tvrdolinijaši i protiv su kompromisa sa Francuskom i Italijom, koje su sumnjičave u pogledu nasilnog rešavanja pitanja severa", istakao je Galuči.
On smatra da bi kompromisna formula mogla da bude pored kompromisa o severu i dogovor da se ostavi po strani pitanje konačnog statusa.
"Svaka strana može da tvrdi ono što želi dok radi na rešavanju neophodnih praktičnih problema kako bi se obezbedilo potpuno i doslovno sprovođenje Ahtisarijevog plana južno od Ibra. To ostaje dobar plan tamo gde Srbi nemaju izbora nego da prihvate realno okruženje, i ukoliko postoji jaka međunarodna posvećenost da se osigura fer primena. Zauzvrat, od Beograda se ne bi tražilo priznanje nezavisnosti Kosova i zaustavilo bi se njegovo prihvatanje u međunarodne institucije", istakao je Galuči.
