Izvor: Blic, 06.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gađaju emocije
Gađaju emocije
Građani Srbije znaju šta hoće, da žive od plata i penzija, da im svane, odbranu i pravdu... Neki se bore za Srbiju, drugima je ona iznad svega, trećima na prvom mestu. Birači znaju da hoće bolje i kad je teško. Neki su ipak crne ovce, pa makar zbog lojalnosti i hrabrosti. Reč je reč. Izgovorena ili napisana, uperena sa bilborda, plakata ili televizijske reklame. Izbori su 28. decembra. Odlučite se.
Psiholog Žarko Trebješanin za 'Blic' kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi stranački slogani trebalo da budu jednostavni, lako pamtljivi i da njihov sadržaj treba da izrazi glavno načelo programa te stranke. On tvrdi da se, koristeći činjenicu da zanemarljiv broj birača čita stranački program, 'slogani kreiraju tako da su kao pojava, znači samo prividno, upućeni razumskom delu, dok namenski gađaju ono iracionalno u čoveku, njegove emocije'.
- Upravo to čine poruke onih stranaka koje u svom sloganu koriste reč 'Srbija' - smatra Trebješanin, ističući da je evidentan trend zaokreta ka nacionalnom u politici. Kako tvrdi, za građane koji su već stranački opredeljeni, slogani nemaju poseban značaj, jer je to već osigurano glasačko telo, pa su zato predizborne poruke sa kojima se građani susreću najčešće na bilbordima i plakatima, upućene upravo biračima koji su neodlučni.
- Adekvatan slogan može da bude presudan za glasače koji se dvoume između programski bliskih stranaka - kaže Trebješanin, ocenjujući da 'baš onaj slogan koji glasača pogodi u žicu na emocionalnom planu može da odluči kojoj će stranci dati glas'. On takođe smatra da dobro osmišljen slogan koji uspe da pobudi iracionalna osećanja i motive, može da utiče na glasače koji su godinama apstinirali na izborima da izađu na birališta.
Kako ističe, tim koji radi kampanju za SRS nije se odlučio za slogan koji bi akcenat bacio na Srbiju i srpsko, što se očekuje od ove stranke, već je iskoristio istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da građani najviše brinu o životnom standardu i traže one koji nude njegovo poboljšanje.
- Zato su radikali građanima uputili poruku 'radikalno bolje' velikim slovima, ističući reč 'bolje' kao ono za čim građani teže i što im je trenutno najvažnije - smatra Trebješanin, ističući da su radikali u sloganu istovremeno istakli ime stranke.
Trebješanin kaže da je za svaku reklamu, pa i izbornu, važno da se često ponavlja, ali da prevelika zastupljenost u javnosti može da proizvede i bumerang efekat.
- Jedan od najizrazitijih negativnih efekata koji može da izazove reklamiranje bez mere je nezadovoljstvo građana koji teško žive, a pitaju se odakle para za sve te bilborde i spotove - smatra Trebješanin, uz ocenu da bogate stranke zbog toga izbegavaju preterano reklamiranje.
Kulturolog Ratko Božović smatra da bi stranački slogani trebalo da istovremeno glasačima upute poruku i izazovu iznenađenje.
- Slogani stranaka u kojima se apostrofira Srbija nisu inventivni. Upire se u tačku koja se podrazumeva, jer ko bi inače bio za Srbiju ako to nisu njeni građani - ističe Božović. Kako tvrdi, slogani su samo deo propagande, pa je sasvim očekivano da je element preterivanja sasvim prisutan.
- Slogani G17 plus i DHSS u tom smislu nisu imali ambiciju da budu fašistički (slogan G17 podseća na moto Le Penove partije, dok bi parola DHSS u prevodu na nemački glasila 'Serbia iber ales' - nap.aut.), već je sve to deo propagandnog preterivanja - kaže Božović. Dobru ocenu prema njegovom mišljenju imao bi slogan 'Bori se za Srbiju', iako je DS najavila da to neće biti zvaničan slogan stranke. On zaključuje da slogani na srpskoj političkoj sceni nisu dovoljno inventivni i da samo oni teško mogu da privuku apatične građane. Ivana Cvetković
