Izvor: Glas javnosti, 29.Nov.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLUVO DOBA MIROSLAV TOHOLJ - PORODIČNO BLAGO
Vest bi prošla nezapaženo da je neko od ljudi ne istrese za stolom „Kod Neše“, a verujem da od pomenute kafane kompetentnijeg mesta za raspravu te vrste, pa i inače, nema u Srbiji. Jedna od ovdašnjih državnih agencija, a u partijskoj državi paraministarstava se množe kao amebe, te im se u neko doba i ne mogu pronaći odgovarajuća imena sem složenih, to jest opisnih, koja ne opisuju ništa, već se njima samo naglašava nepostojeća razlika prema najmanje deset postojećih što se „sudaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dupetom“ u istom poslu i istoj nameni vešto preplićući nadležnosti do te mere da niko i ne razume ko je za šta nadležan, dakle - jedno od sasvim prirodnih institucionalnih nedonoščića u istu svrhu sklepane vladajuće koalicije raspisalo je javni konkurs za patentiranje originalnog nacionalnog brenda. Evo vam, pametnjakovići, izvolite!
Ko ne ume da na vreme poseje odgovarajuću maglu iz koje će nići baš ono radi čega je sejao, taj nema šta da traži na sličnim konkursima. Ipak, stotinu miliona dinara (trenutno, više od miliončić evra) obećane nagrade srećnom pronalazaču nisu male pare! Uz to su i naše - bez obzira (s obzirom na tradiciju) ko će da ih mazne. To što, na primer, Nikola Tesla toliku svoticu nije prihodovao za sve epohalne izume, ne znači da njegovi patenti nisu vredni, već samo da nije živeo i patentirao u Srbiji.
Teslu uopšte ne pominjem slučajno, njegovo ime nosi beogradski aerodrom, što znači da se stranim posetiocima Srbije, makar simbolički, već na prvom koraku nudi ono najvrednije što su celokupni Srbi u jednom jedinom Srbinu ikada smislili. Teslu, ne bez osnovanog razloga, svojataju i Hrvati, baš kao što Srbi, bez razloga, svojataju izvesnog Krištu, najmlađeg mogućeg direktora aerodroma „Nikola Tesla“, kojem je posao u vezi s onim što se zove Teslinim imenom mesečno donosio više nego što su Tesli donosili izumi za dvanaest meseci.
Proporcionalno Teslinoj vezi s osnovnom delatnošću „Eriksona“, afera „Krišto“ je ne samo u rodbinskoj, već i u partijskoj vezi s višestrukim slučajem „Labus“, nazvanim, da podsetim, po nekadašnjem lideru Grupe sedamnaest plus potpredsednik vlade. Ista proporcionalnost proteže se i na aferu „Satelit“ (a i Tesla je maštao o satelitima), to jest na bivšeg ministra vojnog i natovskog Davinića, odatle na aferu „Viceguverner“, to jest na istopartijskog omladinca i eksperta za magu, a odande na bog zna koliko uzdužnih i poprečnih proporcija. Sve ove proporcionalnosti s gornje strane imaju zajednički finansijski imenilac, a sa donje pronalazačko umeće „dečka sa gitarom koji obara vlade“.
Elem, u pravu su moderni tradicionalisti: porodica je stvarno osnovna ćelija bogatog i srećnog društva, tamo gde su ostale ćelije rezervisane za siromašne i nesrećne, umesto da su mesta završnih konvencija porodično-partijskih udruga i mreža.
Bugarska, članica nečega prema čemu i nas „putuju“, prokockala je, javljaju, grdne pare iz evropskih fondova, jer je ogrezla u kriminalu i korupciji. S kim ćemo - takvi ćemo, jer smo takvi već sad. Štaviše, više smo nego takvi! Možda bi bugarski klin u Briselu mogao da se izbija pomenutim klincima iz Srbije. I ne samo bugarski. Globalnu finansijsku krizu mogli bi da reše srpski finansijski eksperti na način na koji su je rešili u Srbiji. Tu najzad sve Tesline „struje iz kosmosa“ definitivno odlaze u drugi plan.
Srpski brend je, dakle, tu. Skockan, bez obzira ko uvek drpi lovu. Na javni konkurs odgovorili smo javnim predlogom. Uvereni da se ništa bolje ne može smisliti, još sedimo „Kod Neše“, pijuckamo, i ne bez razloga čekamo krvavo nezarađenu nagradu.
