Izvor: Politika, 05.Nov.2012, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filtriranje ambasadora
Iz Ministarstva spoljnih poslova kažu da će jedan broj diplomata biti povučen ili zbog isteka mandata ili zbog nezadovoljavajućeg rada
Najava Ministarstva spoljnih poslova da će u narednom periodu, iz različitih razloga, biti opozvano oko tridesetak ambasadora izazvala je različite komentare u stručnoj i političkoj javnosti. Od toga da je krajnje vreme da se diplomatska služba „profiltrira” do zamerki da je reč o političkom obračunu nove vlasti sa starim kadrovima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Posle nedavnog opoziva ambasadora iz Francuske Dušana Batakovića, koji je, kako je objašnjeno, vraćen na lični zahtev, i ambasadorke Jelice Kurjak, koja je bila u Rusiji od 2001. godine, iz ovog ministarstva je stigla vest i da će jedan broj naših diplomata biti povučen što zbog toga što im ističe mandat što zbog činjenice da njihov rad nije najbolje ocenjen.
„Politika”, međutim, nije uspela da iz Ministarstva dobije odgovor po kom kriterijumu će biti postavljani novi ambasadori i ko će zameniti opozvane diplomatske predstavnike u Parizu i Moskvi.
Reagujući na spekulacije da je reč o navodnim masovnim čistkama u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, iz Ministarstva su nedavno podsetili da je do najveće smene u diplomatiji došlo posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine.
„Najveća smena kadrova u diplomatiji izvršena je 2001. godine kada su zamenjeni gotovo svi ambasadori i generalni konzuli, kao i veći broj diplomatskih službenika raznih nivoa”, saopštilo je Ministarstvo, napominjući da su neki od njih posle opoziva dobili i otkaz. Takođe, kako ističu u Ministarstvu, tokom mandata nekadašnjeg ministra Vuka Draškovića nije bilo tzv. čistki, niti otpuštanja, nego je, naprotiv, na posao vraćeno 117 diplomata koji su „otpušteni bez ikakvog pravnog osnova, a među njima je bio i sadašnji ministar Ivan Mrkić”.
Direktorka beogradskog Centra za spoljnu politiku i bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova SCG Gorana Svilanovića, Aleksandra Joksimović, kaže, međutim, da su promene u diplomatskoj mreži 2001. godine bile neminovne za postpetooktobarsku Srbiju.
Zaposleni su, kako ona tvrdi, bili otpuštani u skladu s kriterijumima racionalizacije, a kasnije su, sudskim odlukama, vraćeni na posao.
„Srbija je bila u potpunoj izolaciji, a u diplomatskoj mreži postojao je jedan broj direktnih eksponenata Slobodana Miloševića koji su za partnere u međunarodnoj zajednici bili apsolutno neprihvatljivi kao sagovornici”, objasnila je Joksimovićeva za Betu.
Srbija, kako kaže, i danas ima preglomazan diplomatski aparat, a nikada nije do kraja završena racionalizacija diplomatske mreže i broja zaposlenih u Ministarstvu, započeta 2001. godine.
Donedavni politički direktor MSP-a Borislav Stefanović kaže da se ipak broj takozvanih političkih ambasadora mora svesti na razumnu meru, ne više od 15 odsto od ukupnog broja diplomata.
„Mi smo počeli proces reformi u MSP-u, promenili smo kadrovsku strukturu, imali smo tri konkursa na kojima su primljeni mladi ljudi bez partijskih veza, najbolji na univerzitetima društvenog usmerenja i time smo dali potencijal za kadrovsku obnovu Ministarstva. Reforme, međutim, nisu sprovedene do kraja, bili su užasni otpori i nije tajna da sam ja s ministrom imao duboko neslaganje oko toga te mi je poslednjih godinu i po onemogućeno da sprovedem sve te stvari”, kaže Stefanović za „Politiku”.
On tvrdi i da su mnogi u Ministarstvu koji sebe nazivaju profesionalcima to samo na papiru.
„Čast izuzecima, ali ima onih koji koriste profesionalizam da prikriju svoju neaktivnost, nerad, nekompetentnost. To su ljudi iz nekih starih vremena koji žele pred penziju da iskoriste još jedno inostranstvo, šesto, sedmo po redu, i da dobiju dobru deviznu apanažu”, ističe Stefanović.
„Kad smo povećali zahteve iz ministarstva i uveli ocenjivanje uglavnom su se bunile profesionalne diplomate, možda čak više nego politički jer su hteli da sačuvaju odnose koji su postojali do tada. Ima dobrih ambasadora i među političkim ambasadorima, kao što ih ima loših i među profesionalcima”, kaže Stefanović.
Jedan od karijernih diplomata Jovan Ilić, koji je u MSP-u, odnosno u diplomatskoj službi, proveo punih 37 godina, službujući od Švedske do Indije, Nigerije i Francuske, kaže da nije baš sve tako kako priča Stefanović. Nekada se, kako on priča za „Politiku”, radilo mnogo temeljnije i ozbiljnije nego što je to slučaj danas.
„Iako nevelika, nekadašnja SFRJ je bila vrlo ugledna zemlja. Naše diplomate su smatrane za vrlo obaveštene, za profesionalce visoke klase i bili su traženi sagovornici zvani na sva moguća mesta. Strane diplomate, i Amerikanci, i Rusi, i Kinezi utrkivali su se da uspostave bliske kontakte s našim diplomatama s kojima su mogli da razmenjuju iskustva i informacije”, priseća se Ilić.
Izveštaji, pogotovo ako se radilo o susretima s visokim funkcionerima zemlje domaćina, slati su u Beograd još isto veče, kako bi sutradan bili na stolu ministra. Kako se rastakala država, kako kaže, tako se i diplomatija pretvorila u neki privatizovani servis od koga se očekuje da javi ono što se očekuje i kako se očekuje. Ambasadori se, kaže, postavljaju po partijskim, političkim i rođačkim kriterijumima.
O sprezi politike i diplomatije za skupštinskom govornicom govorila je i bivša ambasadorka u Rimu Sanda Rašković Ilić. Ona je rekla za eneregetski sporazum Srbije i Italije, koji je Vlada povukla iz procedure i kojim Srbija praktično, kako je rekla, poklanja zelenu energiju italijanskim firmama koje će da je izvoze, napravljen „u dogovoru s kabinetom bivšeg predsednika Srbije, a preko njegove tadašnje poverenice, koja je radila u ambasadi, a sadašnje ambasadorke u Italiji”.
Jelena Cerovina
objavljeno: 05.11.2012.
