Izvor: B92, 06.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fenomen izborne apstinencije
Beograd -- Pored toga što malo ko sme da se usudi da prognozira, koliko će koja stranka dobiti glasova na parlamentarnim izborima 28.decembra, teško je predvideti koliko će građana tog dana ostati kod kuće. Profesor Zoran Lučić iz CESID-a, kaže da su najstabilniji apstinenti, oni birači koji nisu prisutni i ne mogu da glasaju. "Mnoštvo ljudi, pošto radi i živi u inostranstvu, a imaju pravo glasa, budući da su građani ove zemlje po zakonu mogu da glasaju na izborima ako su ovde, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oni su najstabilniji apstinenti. Po procenama, 600.000 birača su prinudni apstinenti. Na sledećim izborima taj broj će biti nešto manji, jer će sledeći izbori da budu neposredno pred Novu godinu, u vreme božićnih praznika, tako da se očekuje da jedan deo tih prinudnih apstinenata bude u prilici da glasa, i oni će glasati i to će, moram priznati, mene veoma zanimati kako će izgledati rezultati izbora na onim biračkim mestima, onim teritorijama gde takvi birači budu glasali", rekao je Lučić.
Druga grupa su oni koji nisu zainteresovani za izbore, i prema proceni Lučića, i njih je oko 600.000. Istraživač Instituta društvenih nauka Ljiljana Bačević kaže da ti apstinenti vrlo retko nađu motive da izađu i glasaju. "Situacija visokog motiva najvećeg broja građana da se izađe na izbore praktično je maksimum mogućeg izlaska, kada se odbace ovi konstantni apstinenti, je situacija 2000. godine kada je smenjivan Miloševićev režim, kada je cela javnost stigla do tog stepena svesti da se na taj prethodni način jednostavno više ne može izdržati, da se tako ne može nastaviti i kada je izašla, i praktično aklamacijom glasala protiv starog režima a za novi režim. Međutim, te situacije su izuzetno retke, i tada je broj apstinenata mali", rekla je Ljiljana Baćević.
Pomenuti izbori u septembru 2000. godine izvukli su najviše birača do sada, preko 5 miliona. Tada nisu izašli samo stalni apstinenti. "Međutim, neki su ponovo posle tih izbora septembra 2000. godine ponovo otišli u apstinenciju. Sada verovatno neki novi, zato što je tada, ponoviću, glasalo malo više od 5 miliona glasača, a već na sledećim izborima koji su bili u decembru, dakle samo tri meseca kasnije, glasalo je tri miliona i osam stotina hiljada glasača. Tada je u apstinenciju otišlo negde oko 1.200.000 birača, verovatno najveći deo od tih su oni koji su pre toga glasali za SPS i Slobodana Miloševića, i od tih 1.700.000 glasača verovatno se 1.000.000 više nje vratio na izbore", rekao je Lučić.
Jedan od retkih javnih ličnosti koji su otvoreno rekli da "nikada ne glasa" je Luka Mičeta, direktor Tanjuga. "Jednostavno, ne izlazim na izbore pošto nikada nisam izlazio dok je bio socijalizam, a posle sam nastavio tako. Ne bih mogao da nađem neko racionalno objašnjenje, možda ne zbog toga što nema partija čiji program ne bi mogao da prepoznam kao svoj, u kome ima elemenata za koje bih glasao, nego uglavnom to je nešto u nedelju, ja sam dosta lenj čovek, prosto me mrzi da idem na glasanje, a šta moj glas može da doprinese i onda mislim da je pametnije da ne gubim vreme na glasanje", rekao je Mičeta.
Iako nekome ovo objašnjenje zvuči sasvim normalno, a kod nekih ljudi izaziva zgražavanje, Ljiljana Baćević ne smatra da postoji generalno negativan stav prema onima koji ne žele da glasaju. "Ja ne znam za takav slučaj, da su takvi ljudi prokaženi, kritikovani. Naravno, pretpostavljam da su ljudi koji ne glasaju, koji nisu motivisani za glasanje, da su oni pod nekom vrstom pritiska svojih prijatelja, porodice, i tako dalje, ukoliko se u tom krugu nalaze oni koji smatraju da na izbore treba izlaziti i pretpostavljam da se to obavlja nekim prijateljskim ubeđivanjem, ali, na kraju krajeva, birač je ta punoletna osoba koja vlastitu sudbinu drži u vlastitim rukama i voljna je da ili na nju utiče ili da ne utiče", rekla je Ljiljana Baćević.Međutim, Luka Mičeta kaže da je naišao na osudu, čak i komšija, zbog svoje izjave nedavno date na Televiziji B92. "To je dosta zanimljivo, od uslovno rečeno običnih ljudi, do kolega iz javnog života su mi zamerili, i to bi se moglo svesti u jednu rečenicu, da bi novinari, intelektualci, trebalo da budu neki orijentir običnim ljudima dakle ljudima koji su možda manje informisani i upućeni u neka politička zbivanja i da bi ja trebalo da se izjasnim ili da glasam ili da kažem ko je moj favorit na izborima, kao neka javna ličnost da bi mogao da utičem na ovog ili onog", rekao je Mičeta.
