Izvor: Blic, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa traži treći put
Evropska unija i dalje veruje u čudo, a najveće nade polažu se u predstavnika EU u posredničkoj trojci Volfganga Išingera. Članice EU veruju da će iskusni nemački diplomata uspeti da iznađe treće rešenje kojim bi se premostili suprotstavljeni stavovi Beograda i Prištine, jer je svima jasno da se opcije suštinske autonomije i nezavisnosti ne mogu približiti. EU i dalje smatra nepoželjnom opciju da se do rešenja za status Kosova dođe unilateralnim priznavanjem nezavisnosti. Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada stvari stoje, ukoliko bi Amerika priznala nezavisnost Kosova mimo odluke Saveta bezbednosti, vodeće zemlje EU, Nemačka, Italija, Francuska, ne bi bile u grupi koja bi odmah sledila taj čin.
Između potpuno suprotnih stavova SAD i Rusije nalazi se EU kojoj je kosovski problem izuzetno bitan - Kosovo je na evropskom tlu, a i EU bi trebalo da od UN preuzme buduću misiju. Otuda i ne čudi što je Išinger najaktivniji član trojke. U evropskim krugovima u poslednje vreme kao mogućnost se pominje model Hongkonga za Kosovo, koji bi praktično bio most između dva suprotstavljena stava.
Slično modelu Hongkonga uredio bi se budući, ali ne i konačni status Kosova. Bilo bi to vremenski oročeno rešenje kojim bi, najjednostavnije rečeno, kosovski Albanci imali potpunu samostalnost od Beograda, kao i mogućnost da učestvuju u radu međunarodnih institucija osim u UN, a Srbiji ne bi i zvanično bile oduzete spoljne granice. Ovakvo sporazumno rešenje potpisali bi Beograd i Priština, a garantovala međunarodna zajednica.
Za Išingera se navodi da je diplomata koji ima viziju kako da se premosti problem, a da rešenje u svom nazivu nema ni suštinsku autonomiju niti nezavisnost. Model Hongkonga i jednoj i drugoj strani dao bi mogućnost da tumači rešenje u svoju korist - Albanci bi rekli da su dobili nezavisnost, a Beograd da se nisu promenile spoljne granice.
Nemački list „Frankfurter rundšau" objavio je da deo EU ima plan B po kome će „pomoć pružiti predsednik SB UN deklaracijom koja će opravdati veoma široko tumačenje stare rezolucije 1244". Ovo jeste takođe jedna od varijanti koja kruži među zemljama koje su već sada stava da bi pratile potez SAD o priznavanju države Kosovo.
Naime, radi se o činjenici da se, ako se baš hoće, svaki dokument može različito tumačiti, pa i Rezolucija 1244. Tako bi se pojedine odredbe postojeće rezolucije tumačile kao primarnije u odnosu na teritorijalni suverenitet i integritet. Među njima prvenstveno odredba o „volji naroda" ili, primera radi, da „međunarodne institucije treba da izgrade institucije na Kosovu". Na osnovu odredbe o „volji naroda" stvorili bi se uslovi da parlament Kosova proglasi nezavisnost, a na šta inače ne bi imao pravo ako se rezolucija tumači u celini.
I ova varijanta je osnov za moguće unilateralno priznavanje nezavisnosti. Već sada je izvesno da bi među prvima Holandija, ali i Danska, Belgija, Poljska, Češka, potom Švajcarska i Albanija bile one evropske zemlje koje bi priznale državu Kosovo. Iako je bila za što skorije rešavanje kosovskog čvora, Velika Britanija posle promene premijera ima malo umereniju retoriku.
Upravo u činjenici da ima zemalja koje bi sledile priznavanje i jeste deo zamisli SAD - da će, kada nezavisnost priznaju neke članice, to učiniti i EU jedinstveno kako bi se izbeglo unutrašnje cepanje. Međutim, čak i da se dogodi ovaj scenario koji je kako se bliži kraj pregovora 10. decembra sve izgledniji, neće tada doći do nezavisnosti Kosova, kako to najavljuju albanski lideri.
Članice Evropske unije već duže vreme kreću se, kada je reč o Kosovu, u tri koloseka. Za većinu je nezavisnost rešenje, ali sve bi prihvatile rešenje o kojem se dogovore Beograd i Priština. Osim zemalja koje smatraju da unilateralno priznavanje nije najbolja varijanta, nekoliko članica EU je strogo protiv principa da etnički sukobi budu osnova za stvaranje novih država. Te zemlje pri tom imaju i unutrašnje probleme i otuda su protiv takvog scenarija. Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka, Španija, ali i Mađarska su države koje, kako strane diplomate kažu, „nemaju problem sa stavom, ali je njihov stav problem za EU".
Unilateralno priznavanje biće realna opcija tek posle 10. decembra ukoliko ne bude dogovora Beograda i Prištine. Preciznije, ukoliko Išinger ne uspe da premosti problem. Tada će o toj varijanti ozbiljnije razmišljati i u EU.
Na današnji, drugi razgovor o statusu na najvišem nivou, delegacije Beograda i Prištine dolaze u osnovi sa nepromenjim stavovima budućeg statusa Kosova. Beograd u svojoj ponudi suštinske autonomije daje Albancima potpunu samostalnost na Kosovu, ali ne teritorijalni suverenitet. Kosovski Albanci, međutim, smatraju da je nezavisnost gotova stvar i bar javno najavljuju da će Beogradu ponuditi dokument sporazuma o budućim odnosima dve države.
Poslednja šansa za kompromis
Premijer Srbije Vojislav Koštunica je u jučerašnjem razgovoru s američkim državnim podsekretarom Nikolasom Bernsom zahtevao da SAD preispitaju svoju podršku nezavisnosti Kosova. Koštunica je novinarima u Njujorku rekao da su današnji pregovori Beograda i Prištine „poslednja šansa da se postigne kompromisno rešenje". Premijer Srbije je zatražio od Bernsa da SAD uzmu u obzir Povelju UN, međunarodno pravo i Rezoluciju SB UN 1244. On je takođe rekao da Amerika svojim izjavama „dovodi u pitanje same pregovore", odnosno „pregovori gube smisao". Premijer Srbije je ponovio da Beograd nudi kosovskim Albancima status „najpovlašćenije nacije na svetu" kada je reč o pravima nacionalnih zajednica. On je takođe upozorio da je nezavisnost Kosova izuzetan presedan pošto Albanci već imaju svoju državu.
U razgovoru sa šefom italijanske diplomatije Masimom D’Alemom, Koštunica je odbacio predlog konfederacije Srbije i Kosova.
Tadić: Nezavisnost neprihvatljiva
Nezavisnost Kosova za Srbiju je neprihvatljiva, poručio je juče sa govornice Ujedinjenih nacija predsednik Srbije Boris Tadić.
On je u obraćanju na 62. zasedanju Generalne skupštine UN podsetio da legitimnu odluku o statusu pokrajine može doneti samo Savet bezbednosti i pozvao kosovske Albance da pristupe obnovljenim pregovorima bez prejudiciranja ishoda.
„Braneći državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, naš pregovarački tim je ponudio model decentralizacije, zasnovan na evropskim rešenjima, koji bi efikasno zaštitio interese kosovskih Albanaca, ali i ugrožene srpske, kao i drugih, nealbanskih etničkih zajednica u pokrajini", rekao je Tadić. On je istakao da Srbija nudi rešenja kojim bi se obostranom saglasnošću, uz primenu evropskih vrednosti i pravila, trajno rešio jedan stari međuetnički sukob, otvorila perspektiva pomirenja i zajedničkog života unutar moderne, demokratske i evropske Srbije.
Tadić je podsetio da je od 1999. godine više od 200.000 Srba napustilo Kosovo, a do danas se, prema podacima UNHCR-a, vratilo svega 7.100. „Danas se pregovori odvijaju pod okriljem Kontakt grupe, ali legitimnu odluku o budućem statusu Kosova može doneti samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jedino odluka te institucije može imati uporište u međunarodnom pravu", podsetio je srpski predsednik.
