Izvor: Politika, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ešelon" traži Mladića
Formiranje posebnog tima gde bi se, uz pomoć stranih tajnih službi, slivali svi podaci o najtraženijem haškom optuženiku
Devet dana pre važnog sastanka premijera Srbije Vojislava Koštunice sa čelnicima EU u Briselu, izrada nacrta akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom protiče u potpunoj diskreciji. Možda baš činjenica da nijedan detalj nije "procurio" u javnost govori o ozbiljnosti sa kojom se pristupilo izradi plana čija bi kruna trebalo da bude hapšenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ratka Mladića, najtraženijeg haškog optuženika. Zna se tek toliko da je reč o konkretnim merama koje podrazumevaju saradnju službi bezbednosti i informisanje javnosti, Koštunica je naglasio da "ove mere podrazumevaju određene institucionalne i organizacione promene, pre svega kada je reč o službama u samoj zemlji".
– Ta formulacija može da se odnosi na formiranje "ad hok" tima u koji bi ušli predstavnici svih obaveštajnih i službi bezbednosti Srbije, ali i predstavnika stranih službi koji bi ispred EU ili SAD imali uvid u napore koji se preduzimaju na pronalaženju Mladića. Formiranje takvih timova je uobičajena stvar kada su u pitanju složeni bezbednosni problemi, važno je da se razmenjuju informacije, da se slivaju u jedan centar – kaže Milan Mijalkovski, profesor Fakulteta bezbednosti i penzionisani vojni kontraobaveštajac.
Da Srbija ima toliko puta najavljivani savet za nacionalnu bezbednost, koji bi okupio državni vrh i predstavnike službi, možda ne bi bilo potrebe za formiranjem posebnog tima.
Međutim, odluku o formiranju tog saveta Vlada Srbije donela je još u januaru, ali se to telo do sada nijednom nije sastalo. Prema toj odluci, u sastavu Saveta za nacionalnu bezbednost su predsednik vlade, potpredsednik vlade, predsednik republike, predsednik Narodne skupštine, republički ministri unutrašnjih poslova i pravde, ministar spoljnih poslova SCG, ministar odbrane SCG, direktor Bezbednosno-informativne agencije, načelnik Generalštaba i rukovodioci vojnih službi i službe SID Ministarstva spoljnih poslova.
Ipak, za njegovo funkcionisanje, kako tvrdi naš sagovornik, neophodno je doneti niz zakona, pa i novi ustav, tim je efikasnije rešenje a pravila njegovog rada mogli bi se urediti podzakonskim aktima.
Uprkos najavama o dolasku stranih agenata u Srbiju, Mijalkovski smatra da će oni biti angažovani pre svega u savetodavnom i analitičkom smislu. Nedeljnik "Evropa" objavio je da će u potragu za Mladićem biti uključena i NSA, američka elektronska obaveštajna služba koju je vodio general Majk Hajden, koji je odnedavno na čelu CIA. Ta služba stvorila je mrežu "Ešelon" sa velikim tehničkim centrima širom sveta.
– Reč je o najmoćnijoj prislušnoj službi. Ako Srbija bude imala pomoć SAD na otkrivanju Mladića, logično je da se obrati NSA sa konkretnim zahtevom za praćenje određenih telefonskih razgovora – objašnjava Mijalkovski.
Hrvatski general Ante Gotovina otkriven je na Kanarskim ostrvima upravo zahvaljujući prisluškivanju telefona. Pozvao je, sa mobilnog telefona, suprugu u Zagrebu na njen mobilni telefon. Poziv je presretnut, Gotovina je lociran na španskim Kanarskim ostrvima, sa kojih, i da je hteo, više nije mogao da pobegne. Činjenica da su neki optuženici uhapšeni i u Argentini i Rusiji govori da je neke mere neophodno preduzeti i u inostranstvu. Hrvatska, koju je zvanični Beograd konsultovao na izradi akcionog plana, imala je posebni tim na čijem čelu je bio tužilac za ratne zločine. Vladimiru Vukčeviću, tužiocu za ratne zločine Srbije, za sada niko nije uputio takav predlog.
– Ako se preslikava hrvatski model, onda na čelu tog tima treba da bude tužilac za ratne zločine. Međutim, isto tako ima logike da na tom mestu bude i neko iz BIA ili neke druge institucije. Pisanje štampe da smo mi već u tom timu ne mogu da komentarišem – kaže Bruno Vekarić, portparol tužilaštva za ratne zločine.
M. Galović
[objavljeno: 08.07.2006.]
