Izvor: Večernje novosti, 27.Jan.2013, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Erjavec: Slovenačka podrška napretku Beograda

Slovenija je i u 2013. ušla uz nezabeležene proteste građana gnevnih na svoje političke i ekonomske elite. U novinskim komentarima Slovenija sada slovi za „nekada evropsku uzdanicu, a sada evropskog bolesnika“. Pitali smo slovenačkog ministra inostranih poslova da li veruje da će se ubrzo naći put iz krize i koliko su tome smetnja izveštaji Antikorupcijske komisije koji bacaju sumnje i na imovinsko stanje samog premijera?- Nažalost, ne vidim brz izlaz iz te krize, priznaje Erjavec. - >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Posle visokog ekonomskog rasta od 2004. do 2008. nastupio je jedan od najvećih padova BDP-a u Evropi, a oporavak je spor. Slovenačka vlada nastoji da nađe izlaz iz krize, a ključno je sprovođenje strukturnih reformi. Pokazalo se da je ekonomska kriza na neki način i kriza vrednosti. Izveštaj Antikorupcijske komisije je dodatno produbio već postojeću tešku situaciju u Sloveniji. Nalazi komisije zabrinjavaju i smatram da bi nadležni organi morali da istraže primedbe iz izveštaja.* Zaoštrava se i stari spor sa Hrvatskom. Može li se desiti da zbog nerešenog spora oko Ljubljanske banke Slovenija ne ratifikuje pristupni sporazum EU sa Hrvatskom na vreme i time odloži njeno punopravno učlanjenje u EU, planirano za 1. jul?- Ulazak Hrvatske u EU je u interesu Slovenije. Slovenija će pokrenuti postupak ratifikacije kada Hrvatska povuče punomoćja za tužbe, data hrvatskim bankama - Privrednoj banci i Zagrebačkoj banci - koje tuže Ljubljansku banku i Novu Ljubljansku banku za prenete devizne uloge. Slovenija insistira da hrvatska vlada povuče punomoćja jer zagovara stav da nije moguće istovremeno i tužiti i voditi pregovore! Očekujem da ćemo što pre postići dogovor o povlačenju punomoćja. Kao ministar učiniću sve što je u mojoj moći za blagovremeno rešavanje problema.* Bivši šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar je izaslanik EU za Kosovo. Iako je priznala Kosovo, ima li Slovenija, generalno, razumevanja za stav Srbije prema KiM?- Za Sloveniju je priznanje da evropsku diplomatiju na Kosovu vodi naš nekadašnji ministar spoljnih poslova. Slovenija razvija uravnotežene odnose i sa Srbijom i sa Kosovom. Naše priznanje kosovske nezavisnosti ne osećamo kao breme u odnosima sa Srbijom, budući da poštujemo odluke i mišljenja obeju država. Razumemo da je rešavanje kosovskog pitanja za Srbiju teško, zbog čega dijalog Beograda i Prištine u ovom trenutku vidimo kao najbolji mehanizam da se ostvari normalizacija odnosa. Dijalog se razvija u pravom smeru.SLOVENIJA, SRBIJA, EU Očekujem da će Srbija ostvariti napredak koji će evropske vođe potpuno uveriti da zaslužuje novi korak napred ka EU, tj. početak pregovora - kaže u razgovoru za „Novosti“ Karl Erjavec, šef diplomatije Slovenije. Dodaje da je za dodelu datuma za početak pregovora za članstvo, u skladu sa decembarskim zaključcima Saveta EU, važan „konkretan napredak u okviru dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa“. Uz to idu i unutrašnje reforme i ispunjavanje evropskih standarda. - I Slovenija se zalaže za brz napredak Srbije. Po mojoj oceni, Vlada Srbije je čvrsto rešena da deluje u smeru zaključaka sa decembarskih zasedanja EU i verujem u uspeh Srbije - navodi Erjavec.* Vaše mišljenje o radu Haškog tribunala?- Slovenija ima poverenja u rad međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Sud je sastavljen od međunarodno priznatih sudija. Po našem mišljenju, nema razloga da sumnjamo u njihovu nepristrasnost i stručnost. Razumemo političke posledice poslednjih presuda na region. Ipak, smatramo da je od suštinskog značaja da se ne potkopava poverenje u sudske institucije. S te tačke gledišta, euforične reakcije i retorika, čiji smo bili svedoci nedavno pri donošenju oslobađajućih presuda, nisu bile primerene. Presude suda utiču na odnose u regionu - kao što vidimo, ne uvek u smislu pomirenja i smirivanja - ali verujem da se radi o procesima koji zahtevaju određeno vreme.* Prilikom posete premijera Dačića Ljubljani dogovoreno je da se vlade dveju zemalja sastaju na godišnjim samitima?- Susret dveju vlada, za koji još nije dogovoren termin, značio bi doprinos jačanju bilateralne saradnje. To bi bila prilika za dogovore, a u prvom planu će, bez sumnje, biti privredna saradnja.* Postojala je percepcija po kojoj je Srbija za Sloveniju dobro tržište koje treba osvojiti, ali ne i kao tržišni partner?- Srbija je u 2011. bila deseti partner Slovenije po vrednosti robne razmene. Iako smo u prošlosti u robnoj razmeni beležili spoljnotrgovinski suficit, poslednjih godina beleži se trend pada. Razmena usluga među državama je vrlo uravnotežena. U Srbiji je registrovano 1.357 slovenačkih preduzeća, koja zapošljavaju 35.000 radnika. Slovenačke investicije, koje su krajem 2011. godine iznosile 1,4 miliona evra, usmerene su na sve privredne sektore. Povećano je i interesovanje srpskih privrednika za investicije, a poslednji primer je „Nektarova“ kupovina „Fruktala“. Želeli bismo da je u Sloveniji više srpskih investitora. Mogući su nastupi i na treća tržišta. Tu pre svega mislimo na tržišta Ruske federacije.

Nastavak na Večernje novosti...