Izvor: Blic, 05.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetika i politika
Kod nas se, tvrde upućeni, najveći broj ubistava dogodio zbog spora oko novca. Ili, još određenije, oko podele poslova i plena.
Na svetskom nivou se događa nešto, ako ne baš istovetno, a ono približno slično. Među velikim državama se, takođe kao razlozi međusobnog nepoverenja i sporenja sve više pominju ne samo vojno prisustvo i politički uticaj već i nadzor i preraspodela energetske moći i uticaja. Poslovični primer za to je Irak gde Amerikanci imaju velike teškoće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da uvere čak i svoje saveznike da su se u rat upleli samo da bi srušili Sadama, a ne i da bi se domogli nadzora nad izvorima nafte. Ma koliko Rusi svoju energetsku politiku tumačili isključivo ekonomskim motivima, nedavna sporenja oko izvoza gasa u Evropu potvrdila su da se bogatstvo u prirodnim izvorima takođe može koristiti kao sredstvo pritiska.
Za razliku od ne tako davnih vremena kada se za obezbeđenje političke prevlasti i proširenje zona uticaja najradije koristila gruba sila, sada su i oružja i metodi raznovrsniji. Bolje reći sveobuhvatniji jer se ne zasnivaju samo na vojnoj, već i na energetskoj, ekonomskoj i finansijskoj moći. Ona se, kako se svakodnevno uveravamo, bez ikakvog ustručavanja koristi za pritiske, a u slučaju neposlušnih klijenata i za ucene.
Znači li to da su velike sile postale obzirnije? Sa stanovišta sredstava koje koriste, pre se može reći da su samo suptilnije. Kao što se mirne duše može reći da je teško proceniti šta je gore. Da li da se ratom nameće ono što se ne želi ili da se uskraćivanjem isporuka nafte i gasa uskraćuje ono što se želi ali ne može da se priušti.
