Izvor: Politika, 09.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronska odbrana
Napadi na zvanične sajtove Republike Srbije posledica su tehničke neobrazovanosti ljudi koji su te sajtove postavili, kaže tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić
Odgovornost za nedavno obaranje Internet sajtova Ministarstva poljoprivrede i Srpske pravoslavne crkve navodno je preuzela „Kosova hackers group” (www.khg-crew.ws), hakerska grupa sa Kosova i Metohije i Albanije na čijoj se zvaničnoj prezentaciji nalaze podaci u kojim zemljama su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napadi izvršeni. Poslednjim hakerskim napadima Vladi Srbije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije pričinjena veća šteta, osim što su napadači ovim akcijama „zaradili” naslove u štampi, a tvorci sajtova doživeli profesionalno poniženje što su im prezentacije oborene.
Autor „Novog hakerskog rečnika”. Erik Rejmond definiše hakera kao pametnog programera, koji svojim znanjem uspeva da računarske programe iskoristi do maksimuma, čak i izvan granica za koje su projektovani. Prema ovoj terminologiji, koja datira iz sredine devedesetih godina prošlog veka, osoba koja koristi svoje informatičko znanje za rušenje tuđih računarskih sistema i sajber kriminal naziva se „kreker”, dok se na dnu elektronske piramide nalaze „lameri”, obično vrlo mladi ljudi koji nemaju veliko računarsko znanje, već samo šire viruse nanoseći štetu drugima.
– Ta se podela mahom izgubila, budući da su mediji prečesto i u dobrom i u lošem kontekstu za kompjuterske genijalce koristili termin haker. Tako danas postoje samo dobri i loši hakeri. Ako ja, recimo, surfujući nekim sajtom naše Vlade primetim grešku, imam dve mogućnosti: jedna je da ih upozorim na postojanje greške kako bi je oni ispravili, a druga opcija je da tu slabost iskoristim i napravim štetu – rekao je za „Politiku” predsednik Centra za razvoj Interneta Slobodan Marković. On kaže da odgovornost za zaštitu sajtova koji su se nedavno našli na meti albanskih hakera leži na vlasniku, odnosno Ministarstvu poljoprivrede.
– To što se taj sajt, kako smo mogli čuti, ne nalazi na serveru Vlade već kod provajdera, ne znači ništa. Provajder, kako mu i ime kaže, samo obezbeđuje Internet vezu. Koliko ja znam, u slučaju nedavnog obaranja sajta Ministarstva poljoprivrede napadnut je sistem za upravljanje ovom prezentacijom, što je trebalo da spreči samo ministarstvo, odnosno administrator sajta – rekao je Marković.
Odmah posle obaranja sajta Ministarstva poljoprivrede oglasio se i specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić, ocenivši da su „napadi na zvanične sajtove Republike Srbije posledica tehničke neobrazovanosti ljudi koji su te sajtove postavili”. Ipak, u Upravi za zajedničke poslove Vlade Srbije kažu da ažuriranje i održavanje sajtova Vlade vrše „stručna lica u ministarstvima”. „Uglavnom se radi o obrazovanim ljudima koji su završili fakultet odgovarajućeg usmerenja i prošli određenu proceduru prijema na osnovu javnog konkursa”, tvrde u Upravi.
Prema mišljenju Slobodana Markovića, problem leži u činjenici da država nema dovoljno ni znanja ni novca da obezbedi besprekorno funkcionisanje svojih veb prezentacija.
– Održavanje prezentacije je svakodnevna obaveza, nije dovoljno samo napraviti prezentaciju i s vremena na vreme je ažurirati. Potreban je čovek koji će se time baviti svih 365 dana u godini. Država nije spremna da odvoji sredstva za tako nešto – rekao je on.
U Upravi za zajedničke poslove kažu da Vlada Srbije posle hakerskih napada nije pretrpela nikakvu štetu u smislu gubljenja ili ugrožavanja bezbednosti podataka, jer se „na sajtovima uglavnom nalaze podaci informativnog karaktera”. Sa druge strane, ova Uprava mnogo veći akcenat stavlja na „mrežnu zaštitu” elektronske komunikacije među članovima Vlade, koja sadrži informacije mnogo većeg značaja.
Naša javnost još se seća hakerskog rata koji je zapravo započeo i pre bombardovanje SRJ od strane NATO-a. Neformalni timovi srpskih hakera predvođeni „Crnom rukom” i „Srpskim anđelima” obelodanili su sve adrese vojnih računara NATO-a u Evropi, a posebno u Italiji, pa je iz celog sveta krenula kampanja napada i njihovo razgrađivanje. Predstavnik NATO-a za štampu Džejmi Šej nije krio da samo iz Beograda stiže dnevno nekoliko hiljada poruka kojima je blokiran pristup sajtu NATO-a, i to u danima kada je Severnoatlantska alijansa pompezno obeležavala svoju pedesetogodišnjicu. Hakerski virusi „razorili” su i prezentaciju američke mornarice, a njihov centralni kompjuter morao je nekoliko dana da bude isključen kako bi bio doveden u red. Naravno, ima i obrnutih primera, ali su srpske elektronske „žrtve” bile neuporedivo manje, jer nam je takva bila i „Internet infrastruktura”.
Marko Albunović
[objavljeno: 10/08/2008.]
