Izvor: Politika, 30.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eldorado za birače
Priključivanje Evropi jednima je glavni predizborni slogan i program, a drugi još imaju rezerve, između ostalog, i zbog Kosmeta
Ulazak Srbije u Evropsku uniju jedna je od najzastupljenijih tema u kampanji pred januarske parlamentarne izbore. Ali, sa tom temom stranke ne nastupaju podjednako. Čak i među onim političkim partijama koje sebe prevashodno deklarišu kao proevropske, priča o evropskoj integraciji zauzima različito mesto na skali njihovih ponuda za birače. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ne samo da je zanimljivo različito vrednovanje Unije, makar to bilo u nijansama, već i to što se ta integracija stavlja u žižu izborne promocije, naspram činjenice da gotovo dve trećine građana Srbije podržava ulazak u EU. Nije li to "kucanje na otvorena vrata"?
Još jedan neobičan aktuelni fenomen: u dosadašnjem toku kampanje, Evropa je znatno prisutnija nego što je, recimo, bila u predizborno vreme decembra 2003. godine, kada nismo imali nikakav ugovorni odnos sa Briselom. Ali, ni suspenziju pregovora sa njom.
Logične nijanse
Evo, nekih karakterističnih stavova pojedinih stranaka, koji su se čuli samo poslednjih dana, a odnosili su se na ovu temu. Iz Demokratske stranke: Ulazak u EU "primaran je cilj", da na kraju iduće godine Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Iz Srpskog pokreta obnove: Ulazak u EU je nacionalni i državni interes. Iz Demokratske stranke Srbije: Srbiju u Evropi, "ponosnu, uzdignuta čela i ravnopravnu". Iz Srpske radikalne stranke: EU"apsolutno prihvatljiv partner" samo ako bude poštovala princip da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Đorđe Vukadinović, urednik časopisa "Nova srpska politička misao", ocenjuje da su ove nijanse logične, budući da stranke gledaju različito na neka važna politička pitanja.
– Evropska unija nije u tome nikakav izuzetak, mada se takvom pokušava predstaviti, iako, generalno, većina ili gotovo sve stranke smatraju Evropu svojim važnim strateškim, dugoročnim političkim ciljem – ističe on, dodajući da se stranke međusobno razlikuju zapravo samo po tome koliko su spremne da žrtvuju zarad ostvarenja tog cilja.
Na osnovu toga se, kaže, mogu rangirati neke političke stranke u Srbiji, pri čemu je jednima EU glavni predizborni slogan i program, koji se svodi na to da će biti obezbeđeno, bezrezervno i po svaku cenu, stremljenje ka EU, "koja se na takav način predstavlja kao neka vrsta Eldorada" i "neka vrsta savremenog supstituta za ono što je nekada bio komunizam, a još ranije, raj na zemlji".
Ovakav stav prema Evropi, više-manje imaju četiri stranke koje se najviše ističu kao "evroreformske": DS, LDP, G 17 plus i, u poslednje vreme, SPO. Druge stavove, kako primećuje Vukadinović, izriču DSS i narodnjaci, koji takođe, ističu EU, ali manje zastupljeno, sa više rezervi, kojima ona nije glavna okosnica njihovog programa i njihove kampanje. U treću grupu spadaju oni, poput socijalista i radikala, koji "nezavisno od Šešeljevog testamenta", nisu apsolutno protiv EU, ali mnogo više od Evrope ističu neke druge teme kao što je Kosovo, patriotizam i nacionalni interes.
S obzirom na to da je kvalitet života izgleda najvažnija tema za birače u predizbornoj kampanji, što je, recimo, pokazalo nedavno istraživanje javnog mnjenja kompanije Infomaster, pitali smo našeg sagovornika da li priča o EU može biti dovoljno "profitabilna" kad je reč o glasovima birača?
Za njega ova tema nije u direktnoj vezi sa pričom o EU, kao što se nekada predstavlja. Podizanje standarda, konstatuje on, svi obećavaju. Jedino, što neki kažu da će podići standard tako što će dobiti jevtine evropske kredite, a drugi, na primer, tako što će iskoreniti korupciju i "pohapsiti lopove".
Prema rezultatima istraživanja o evropskoj orijentaciji građana Srbije, koje je za potrebe vladine Kancelarije za pridruživanje EU obavila agencija "Stratedžik marketing", a koje je predstavljeno prošlog meseca, članstvo u EU podržava 69,9 odsto građana, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu, kada se tako izjasnilo 64 odsto građana.
Prema istraživanju, 69,9 odsto građana bi, kada bi sutra bio raspisan referendum o članstvu Srbije u EU, glasalo za ulazak zemlje u Uniju, 12,3 bi bilo protiv, dok 17,8 ispitanika ne bi glasalo.
Procenat onih koji su protiv članstva stabilan je i proteklih godina kretao se oko 12 odsto.
Većina građana, 34,5 odsto, na osnovu realnih pokazatelja kojima raspolažu, ocenila je da Srbija treba da uđe u Uniju od 2010. do 2014. godine, ali veliki broj se nada da bi to moglo da se desi već ove (12 odsto) ili sledeće godine (32,4 odsto).
Posredno, ne manifestno
Sve više ljudi shvata da su osnovni činioci boljeg života u vezi sa evropskim integracijama i da je jasno da se bez evropskih integracija, u svojevrsnoj izolovanosti (naše okruženje već postaje EU, budući da od 1. januara i Bugarska i Rumunija ulazi u EU), teško može očekivati popravljanje položaja većine građana u Srbiji – kaže sociolog Vladimir Vuletić i dodaje: –Zato je, onda, logično da EU, i na ovaj način, ponovo postaje značajna tema.
Drugi razlog zašto stranke sada potežu za ovom temom, možda, jeste, po njemu, taj što stranke nastoje, znajući da ideja priključivanja EU ovde ima dvotrećinsku podršku, da i na taj način privuku birače.
On se slaže sa našom ocenom da je EU znatno zastupljenije pitanje u ovoj kampanji nego u decembarskoj 2003. godine.
Jedan od važnih razloga za to, po njegovim rečima, jeste činjenica da su radikali u prvi plan istakli tu temu na jedan drugačiji način, koji se ogleda u protivstavu prema EU. Njemu se čini da je njihova strategija da, na izvestan način, podele biračko telo, upravo po toj osnovi i pretpostavlja da se njihovi razlozi za te poteze odnose, pre svega, na pitanje budućnosti Kosova i Metohije, "gde se EU prepoznaje kao jedan od značajnih činilaca koja u tom smeru deluje".
Ranije, kada je EU bila tema predizbornih kampanja to je bila neka vrsta "proaktivne" teme. Sada, ona postaje tema koja "kao da se brani".
Uoči prethodnih parlamentarnih izbora, u Beogradu je boravio Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, što su analitičari tada ocenili kao uobičajeni korak u tranzicionim zemljama, da čelnici EU "obave konsultacije". Sudeći prema dosadašnjim oglašavanjima iz Brisela, stiče se utisak da je EU ovoga puta nešto tiša.
Vuletić kaže da će se tek nakon Nove godine videti kako će se oni zaista ponašati. Podsećajući, međutim, na to da je Srbija nedavno primljena u Partnerstvo za mir, što, doduše, ima indirektne veze sa EU, on smatra da to pokazuje da će ona i drugi međunarodni faktori pokušati da utiču na formiranje javnog mnjenja, pri čemu, treba imati u vidu da je "i nečinjenje način na koji se može uticati".
– U tom smislu, odlaganje izjašnjavanja o statusu Kosova i Metohije predstavlja svojevrstan vid nečinjenja, ali je i to jedan akt, kojim se, na ovaj ili onaj način utiče na ono što su događaji koji se tiču izbora – navodi Vuletić.
On smatra da će Brisel i međunarodna zajednica, iako imaju svoje favorite, ipak sačekati i videti kakvi će biti rezultati izbora, nakon čega treba očekivati da formiraju svoju politiku.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 30.12.2006.]
