Izvor: B92, 16.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ekstremizam prepreka stabilnosti"
Njujork -- Vuk Drašković na samitu UN ocenio da je SCG opredeljena za najbolje odnose sa svima s kojima je doskora živela zajedno.
Šef diplomatije Srbije i Crne Gore je, međutim, naveo da je u jednom delu Srbije, na Kosovu i Metohiji, politički ekstremizam, često kombinovan s terorizmom, ozbiljna prepreka stabilnosti na celom Balkanu.
"Tražimo da Srbi, Crnogorci i ostali nealbanci na Kosovu uživaju prava koja im garantuje Povelja UN i da UN u skladu sa svojom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Poveljom i važećim međunarodnim pravom poštuju načelo da granice država ne mogu silom biti ni menjane, ni preimenovane. Poštovanjem tih načela otvaraju se vrata sporazumu o budućem ljudskom i evropskom statusu Kosova", rekao je Drašković.
Drašković je rekao i da SCG daju punu podršku konceptu nove kolektivne bezbednosti, zabrani širenja proizvodnje, trgovine i upotrebe oružja za masovno uništenje, formiranju Komisije za izgradnju mira, Saveta za ljudska prava, osnivanju Fonda za otklanjanje posledica prirodnih katastrofa i zaštite životne sredine. "Generalni sekretar UN Kofi Anan s pravom traži novi kurs UN, brze reforme i da se deklaracije preobraze u akcije. Sporovi o proširenju Saveta bezbednosti ne smeju sprečiti ni usporiti promene koje su potrebne i moguće odmah", kaže on.
Iako se očekivalo da će u u žiži samita biti reforma UN i stepen siromaštva u svetu, u centru pažnje je borba protiv terorizma.
Lideri traže veću ulogu UN u svetskim pitanjima
Svetski lideri koji učestvuju na trodnevnom samitu UN ocenili su da ta organizacija treba da ima veću ulogu u svetskim pitanjima, od borbe protiv terorizma do zaštite prava manjina i rešavanja problema nastalih poskupljenjem nafte.
Posle današnjih poslednjih izlaganja, 191 zemlja-članica UN usvojiće dokument s predloženim reformama UN kako bi ta organizacija mogla da odgovori na izazove XXI veka i više pomogne u borbi protiv siromaštva. Zbog velikih neslaganja, veći deo glavnih mera ipak je izostavljen.
Tokom brojnih konferencija za novinare svetskih lidera, predsednik Venecuele Ugo Čaves predložio je da sedište UN bude premešteno u Jerusalim jer je predsednik SAD Džordž Buš napao Irak bez odobrenja UN. "To predlažem kao odgovor na sukob u Palestini, ali teško da će se to dogoditi", rekao je Čaves, čiji je govor izmamio buran aplauz 80 lidera koji su do tada govorili.
Predsednica Filipina Glorija Mačpagal Arojo otišla je još dalje predloživši da UN pomažu u rešavanju problema nastalih poskupljenjem nafte. Prema njenim rečima, UN treba da ispitaju preostale naftne rezerve na planeti i razmotre alternative, poput kokosovog ulja ili konverzije šećerne repe u etanol.
Predsednici Kine i Rusije Hu Đintao i Vladimir Putin jasno su stavili do znanja da od UN očekuju pomoć u koordinaciji borbe protiv terorizma. "Ujedinjene nacije, kao srž kolektivnog mehanizma bezbednosti, imaju nezamenjivu ulogu u međunarodnoj saradnji kako bi se obezbedila globalna bezbednost", rekao je Hu i dodao da takvu ulogu reba osnažiti, a ne oslabiti.
Diplomate ipak nisu uspele da se dogovore o ključnim pitanjima, uključujući reformu Saveta bezbednosti UN i postizanje osam ciljeva u rešavanju problema siromaštva i bolesti, iako su svetski lideri više puta naglašavali da je potrebno učiniti više kako bi se ispunili Milenijumski ciljevi razvoja.
Susret Buš-Putin
Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin iskoristili su priliku da se, povodom Samita UN, sastanu u Beloj kući. Pošto su te dve zemlje u UN nametnule teme borbe protiv terorizma, pretpostavlja se da će to biti i glavno pitanje kojim će se Buš i Putin baviti na sastanku.
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević ocenjuje da država koja plaća četvrtinu budžeta UN, poput SAD, logično ima uticaj i donekle nameće teme. "UN su stvorene u otporu na agresiju koja dolazi iz pojedinih država. Posle 50 godina, opasnost nije oličena u državama, nego u pojavi globalnog terorizma", kaže Dimitrijević.
Vlahović kritikovao Draškovića
Šef diplomatije Crne Gore Miodrag Vlahović kritikovao je govor Vuka Draškovića na zasedanju Generalne skupštine UN, navodeći da taj govor nije usaglašen i usvojen na Savetu ministara SCG. U razgovoru s ministrom inostranih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom i generalnim političkim direktorom Ministarstva inostranih poslova Belgije Aleksom Van Meuenom, Vlahović je naveo da Draškovićev govor odražava jednodimenzionalan pristup i ne odražava aktuelna dešavanja i projekcije odnosa na Zapadnom Balkanu, saopštila je Vlada Crne Gore.
"Draškovićev govor ne sadrži u dovoljnoj meri osnovne determinante spoljne politike Crne Gore, a to su neophodnost osude zločina u cilju normalizacije i jačanja dobrosusedske saradnje i odnosa u regionu i promociju multietničkog sklada", naveo je Vlahović i zvaničnicima Slovenije i Belgije preneo i odlučnost Crne Gore da na proleće 2006. iskoristi pravo i organizuje referendum o državno-pravnom statusu, navedeno je u saopštenju.
