Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Feb.2017, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksperiment: Šestočasovno radno vreme?
U Švedskoj se poslednje dve godine eksperimentisalo sa radnim danom od šest časova, a ovo su rezultati istraživanja.
Švedska je dve godine eksperimentisala sa šestočasovnim radnim danom, a kada je krajem prošle godine proba završena, još uvek ne može pouzdano da se kaže da li je veća korist ili šteta, piše Newsweek.
Osmišljen da poboljša osećaj zadovoljstva i zdravstveno stanje zaposlenih, program je najpre startovao među 68 medicinskih sestara u staračkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << domu u Geteborgu. Preliminarni rezultati su pokazali da su ciljevi ispunjeni i da su pacijenti dobijali bolju negu, ali je dom morao da zaposli još 17 ljudi.
Tokom prvih 18 meseci eksperimenta, sestre su ređe išle na bolovanje i osećale su se zdravije, što je rezultiralo poboljšanjem produktivnosti tako što su organizovale 85 odsto više aktivnosti za pacijente, od šetnji po prirodi do pevanja.
Pomoćna sestra Emili Telander kaže da joj povratak na radni dan od osam sati posle dve godine predstavlja problem.
"Sada sam umornija nego ikad ranije. Tokom eksperimenta svi smo imali više energije. Videla sam da su svi srećni", kaže Emili.
Uspešan projekat, ali ekonomski neodrživ
Iako uspešan među zaposlenima u domu, projekat se suočio i sa kritikama. Sa desnog centra stigao je još prošlog maja zahtev da se pokušaj prekine, jer ne treba ulagati novac poreskih obveznika u pilot projekat koji nije ekonomski održiv.
Eksperiment je ipak u poslednjem trenutku spasen i uspeo je da se zadrži u okviru predviđenog budžeta, ali će ipak koštati grad oko 1,3 miliona evra.
"Možemo li sprovesti ovo na teritoriji čitave opštine? Odgovor je ne, bilo bi preskupo", rekao je Danijel Bernmar, član gradskog veća iz Leve partije, odgovoran za brigu o starima u Geteborgu.
On kaže da se eksperiment ipak pokazao kao uspešan iz više uglova, jer je još 17 sestara dobilo posao, smanjeni su troškovi za bolovanja i pokrenute globalne debate o kulturi rada.
"Skraćenje radnog vremena postalo je tema i u Švedskoj i u Evropi, što je fascinantno," rekao je Bernmar i dodao: "U poslednjih 10, 15 godina vršen je veliki pritisak na ljude da rade duže, a ovo je suprotan stav."
Iako se u Švedskoj ravnotežom između života i rada već bave sve stranke, male su šanse da 40-časovna radna nedelja postane kraća. Na nacionalnom nivou za takvo nešto je samo Leva partija, koja je na prošlim izborima dobila svega šest odsto glasova.
Stopama Geteborga kreću i drugi gradovi, koji će finansirati isti eksperiment na poslovima u kojima se ljudi često razboljevaju i zamaraju.
Pilot programi organizovani su i u privatnom sektoru, u firmama koje se bave reklamama, konsaltingom, telekomunikacijama i tehnologijom. Ovde su rezultati mešoviti, jer je reč o poslovima sa fleksibilnim radnim vremenom.
U jednoj kompaniji koja se bavi 3D bioprintingom projekat je prekinut posle mesec dana, jer su zaposleni bili nezadovoljni. Neki od njih su se osećali kao deca koja izbegavaju pisanje domaćeg, pa im se zadaci nakupe.
Dr Aram Sedig, koji je stekao zvanje na Institutu za istraživanje stresa Stokholmskog univerziteta, smatra da bi šestočasovni radni dan najveći efekat imao na mestima poput bolnica, gde ljudi mogu da idu kući čim završe svoju smenu.
"Korist bi bila manja u organizacijama u kojima granica između posla i privatnog života nije tako jasno određena", kaže Sedig.
"Ovakvo rešenje bi čak moglo da poveća nivo stresa, jer bi zaposleni pokušavali da za šest sati obave sav posao koji su ranije radili osam – ili bi, ako rade u kancelarijama, nosili posao kući."
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
