Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija uprkos diplomatiji
Ukoliko ne bude pretnji stranim kompanijama, nema bitnih prepreka za investicije, jer ulagači pre razmišljaju o unutrašnjem miru i zakonodavnoj sigurnosti nego o značenju povlačenja ambasadora
Posle prekjučerašnjeg susreta u Beogradu sa favoritom na predsedničkim izborima u Rusiji Dmitrijem Medvedevim, premijer Vojislav Koštunica je rekao da neće biti normalizacije odnosa sa državama koje su priznale Kosovo sve dok ne ponište tu odluku. Istog dana portparol njegove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokratske stranke Srbije izjavio je da nećemo prekinuti ekonomske odnose ni sa kim, te da se strani investitori mogu osećati bezbedno u našoj zemlji. A juče su i vicepremijer Božidar Đelić (DS) i ministar ekonomije Mlađan Dinkić (G17 plus) slali poruke u javnost da su svi investitori, iz bilo koje zemlje da dolaze, i više nego dobrodošli u Srbiju.
Da li je ono što su rekli Dinkić, Đelić i Andreja Mladenović u suprotnosti sa stavom koji je u ime Vlade Srbije izneo Koštunica,
odnosno da li će se firme i banke, koje su stradale u neredima 21. februara posle velikog mitinga „Kosovo je Srbija” u organizaciji Vlade Srbije, voditi onim što je rekao srpski premijer ili će pre poslušati reči njegovih saradnika? Nijedna od njih (još) nije najavila povlačenje sa srpskog tržišta.
Ministar Dinkić, koji je i lider G17 plus, međutim, juče je naveo da je u poslednjoj sedmici otkazano nekoliko stranih investicija, precizirajući da je nekoliko italijanskih firmi dalo nalog advokatima da prodaju ranije kupljenu zemlju, čime su odustali od „grinfild” investicija. On je naveo i da je otkazana za juče najavljena poseta predstavnika „Dženeral motorsa” kragujevačkoj „Zastavi”.
Izjavu premijera Koštunice da nema normalizacije odnosa sa zemljama koje priznaju Kosovo, Dinkić shvata kao diplomatski pritisak.
„Važno je da se odvoji diplomatski napor od onoga što rade ekonomski resori u vladi, jer Srbija mora da nastavi da živi. Ukoliko na ulicama Srbije bude red i mir apsolutno će investitori nastaviti da ulažu”, istakao je Dinkić.
I dr Radmila Nakarada, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, slaže se sa ovakvom ocenom, ističući da će ulagači pre da razmišljaju o unutrašnjem miru i zakonodavnoj sigurnosti nego o značenju povlačenja ambasadora. „Ako se ne pogoršavaju unutrašnje prilike, nema nestabilnih tokova, nego se vlada usredsredi na dugoročnu strategiju razvoja i borbe za sopstvenu poziciju, ne vidim da će strani investitori biti obeshrabreni nekim diplomatskim akcijama Srbije”, kaže Nakarada.
Izvesno je da je Vlada Srbije daleko od preduzimanja mera kakvom je, na primer, Sudan „kaznio” Dansku zbog ponovnog objavljivanja karikatura proroka Muhameda. Kako je Tanjug juče preneo, Sudan je predsedničkim dekretom zabranio uvoz robe iz Danske, ali za sada nije potpuno jasno u kojoj meri bi dosadašnji obim trgovine te dve zemlje mogao bude ugrožen tom nametnutom zabranom.
Strani investitori koji žele da ulažu u Srbiji, na sreću, nemaju nikakvih formalnih prepreka za to. A mnogi nisu ni obeshrabreni kao Italijani koje je Dinkić pomenuo. Austrijski „Kapš”, kompanija specijalizovana za telekomunikacije i informacionu tehnologiju, objavio je juče da je osnovao preduzeće u Srbiji. A „Kraft”, jedna od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju hrane, pre nekoliko dana je najavio da će do kraja iduće godine u Srbiji napraviti regionalni centar za države bivše SFRJ i Albaniju, a da će do jula ove godine preseliti centralu iz Beča u Beograd. Grci su, podsetimo, u petak kupili beogradski hotel „Ekscelzior”.
Reklo bi se, dakle, da strane investitore nisu „zaboleli” prvi potezi Vlade Srbije u odgovoru na priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine. Koliko dugo, međutim, mogu paralelno da funkcionišu pozitivni ekonomski tokovi u atmosferi zategnutih diplomatskih odnosa?
Dr Boris Begović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, smatra da to jeste izvodljivo na kratak rok, upozoravajući da mora „strašno precizno da se vodi politika”. Kako je objasnio, to znači da ne sme da se dogodi ono što se dogodilo pre neki dan – da sa mejla državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića u javnost ode poruka kojom se poziva na bojkot stranih kompanija. Ili, da se, recimo, preti trgovinskim sankcijama, dodaje Begović. Prema njegovim rečima, takva precizna politika može da stabilizuje stanje, uz uslov, naravno, da se ne ide dalje u zaoštravanju.
– Teško je u ovom trenutku ocenjivati šta će se dešavati na duži rok. Naime, postavlja se sledeće pitanje – koje je strateško opredeljenje ove zemlje? Srbija treba da odluči o svojoj budućnosti. Ako ova zemlja dalje ide putem koji je u vezi sa uspostavljanjem pune tržišne privrede, zaštite privatnih svojinskih prava, vladavine prava, onda će dolaziti investitori. Ono što je bila prednost, recimo, Bugarske i Rumunije jeste to što je njihovo jasno opredeljenje za ulazak u EU investitorima davalo određenu sigurnost da će te zemlje i dalje da idu ka osiguravanju vladavine prava i tržišne privrede, ka nečemu što njima odgovara – ističe Begović.
Ocenjujući da je zamisao Srbije da se diplomatskim akcijama iskaže jedna ozbiljna vrsta protesta protiv kršenja međunarodnog prava, a da se međusobni odnosi ne naruše u potpunosti, dr Nakarada ukazuje da je „i najlogičnije da se u sferi ekonomije, kao sferi obostranih interesa, zadrže mostovi koji bi u perspektivi mogli da budu osnova za normalizaciju narušenih političkih odnosa”.
– Privatne kompanije trebalo bi da posluju nezavisno od državnih uputstava ili međudržavnih neprilika – ističe Nakarada. Ona smatra da nije previše verovatno ni da bi neke države mogle da traže od svojih kompanija da se povuku iz Srbije niti da bi ih te firme, ako se to desi, poslušale, ako u Srbiji vide svoj ekonomski interes.
Primer da ekonomski odnosi mogu da se razvijaju nezavisno od političkih imamo u ne tako dalekoj prošlosti – posle priznanja DR Nemačke, SFRJ i SR Nemačka nisu imale diplomatske odnose, ali su Jugosloveni u velikom broju išli da rade u Zapadnu Nemačku, kao što su i nemački turisti hrlili na Jadran.
Prema rečima profesora Begovića, međutim, ondašnje prilike i situacija u kojoj je sada Srbija nisu baš za poređenje. Onda, kako objašnjava, nije bilo nikakvog animoziteta, nego su i sami Nemci, vodeći se čuvenom Holštajnovom doktrinom, rekli: „Izvinite, mi moramo da prekinemo diplomatske odnose da bismo bili ozbiljna nacija”.
Može li, međutim, Srbija sada da kaže to isto? Na ovo pitanje Begović uzvraća: „A da li ćemo mi time sebi naneti veću štetu? Mislim da hoćemo”.
Radmila Nakarada, pak, navodi primer Tajvana, koji je sporna teritorija za Kinu. I posle zaoštravanja njihovih međusobnih odnosa (Kina je donela zakon kojim se dozvoljava vojna intervencija ako Tajvan proglasi nezavisnost), njihovi ekonomski odnosi su napredovali. Tajvanske kompanije imaju svoje ogranke u Kini, naročito oko Šangaja, a ogroman je rast ukupne trgovinske razmene. To je, po rečima Radmile Nakarade, primer da ekonomija ima svoju sopstvenu logiku.
Biljana Baković - Jelena Cerovina
-----------------------------------------------------------
Đelić: Apsolutno jedinstvo vlade po pitanju investiranja
Srbija je otvorena za domaće i strane investicije, jer je to u njenom nacionalnom interesu, zbog čega će vlada obezbediti stabilne i predvidive uslove privređivanja, izjavio je juče potpredsednik vlade Božidar Đelić.
„U budžetu Srbije je zacrtano da očekujemo tri milijarde evra investicija, ponajviše stranih, i ukoliko ne dobijemo taj iznos to znači da će život u Srbiji biti lošiji”, ukazao je Đelić u izjavi novinarima u „Sava centru”, gde je prisustvovao skupu o strateškim pravcima ruralnog razvoja u Srbiji.
On je dodao da je u ovom momentu prisutna bojazan svih investitora i da u tome nema razlike između domaćih i stranih, jer je svim investitorima potrebna izvesnost.
Prema njegovim rečima, u vladi postoji apsolutno jedinstvo po pitanju investiranja u Srbiju i ona će obezbediti stabilne i predvidive uslove privređivanja u zemlji.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Austrijska ambasada preporučila Ateku da ulaže u Srbiju
Ambasada Austrije u Beogradu preporučila je kompaniji Atek, koja je potpisala ugovor o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, da nastavi poslovanje u Srbiji, izjavila je juče Tijana Jočić, trgovinski ataše u toj ambasadi.
Ona je kazala da je Atek tražio mišljenje od austrijske ambasade, koja je toj kompaniji savetovala da dođe u Srbiju i da nema razloga da zaustave poslovne planove. „S naše stane, ubeđeni smo da će Atek nastaviti realizaciju projekta u Srbiji”, rekla je Jočićeva.
Prema njenim rečima, investicija Ateka bi mogla da ohrabri dolazak i manjih austrijskih kompanija, ali i velikih koje su već delom ušle u Srbiju. „Posle demonstracija i političkih zbivanja u Srbiji, situacija se dosta smirila” rekla je ona dodajući da će se ekonomska saradnja Austrije i Srbije i dalje dobro razvijati.
Ona je kazala da je interes austrijske strane dosta velik, i da će, iako su u poslednjih nekoliko dana bili zabrinuti, nastaviti poslovanje u Srbiji. „Austrija je u Srbiju od 2000. godine uložila 2,1 milijardu evra i otvorila 20.000 radnih mesta”, navela je Jočićeva, dodajući da u Srbiji posluje preko 280 austrijskih firmi.
Beta
[objavljeno: 27/02/2008]
