Izvor: B92, 14.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eide stigao u Prištinu
Priština -- Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kai Eide počeo je procenu ispunjenosti standarda na Kosovu.
Eide je u Prištini razgovarao sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, predsednikom parlamenta Nedžadom Dacijem, premijerom Bajramom Kosumijem. Uporedo sa dolaskom Eidea na Kosovo i Kontakt grupa započinje seriju razgovora o Kosovu.
Kai Eide izjavio je u Prištini da će tokom boravka na Kosovu napraviti potpuno nepristrasan i objektivan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izveštaj. Nakon sastanka premijerom Kosova Bajramom Kosumijem, Eide je rekao da od UNMIK-a i kosovskih institucija očekuje saradnju kako bi ispunio zadatak zbog koga je došao na Kosovo.
Premijer Kosova Bajram Kosumi je kazao da od Eidea očekuje objektivnu procenu, te da veruje da ce ona biti pozitivna. "Misija Eidea je u saglasnosti sa vizijom Vlade Kosova, koja standarde vidi kao mogućnost za povećanje stepena demokratije ", rekao je Kosumi.
To što se Eide prvo sastaje sa više lidera kosovskih Albanaca na Kosovu ne mora da znači da će oni i pridobiti njegovu naklonost, smatra šef Koordinacionog centra Nebojša Čović. On kaže da je Eide vrlo iskusan diplomata koji poznaje probleme na Kosovu i smatra da će biti i realan u proceni ostvarenosti standarda: "Ono što je više puta istaknuto jeste da ne postoji automatizam u oceni standarda. Ja očekujem da će Eide izdržati sva iskušenja i sve pritiske kojim bude izložen i da će imati jedan objektivan pristup standardima. Znači on ima pred sobom oročen rok od jedno osam nedelja. Videćemo izveštaj. U svakom slučaju Beograd je potpuno otvoren i spreman na saradnju svake vrste i pomoć Eideu".
Uporedo sa dolaskom Eidea na Kosovo i Kontakt-grupa plus započinje seriju razgovora o Kosovu. Predstavnici medjunarodne Kontakt grupe plus sastaće se sutra popodne u Beogradu sa državnim vrhom Srbije i Crne Gore. Kontakt-grupa plus prethodno će održati sastanak u Prištini na kome će se razmatrati sloboda kretanja, povratak raseljenih i pitanje decentralizacije, kao osnovna pitanja u ostvarivanju prioritetnih standarda i reforme lokalne uprave. Kontakt-grupu plus čine, pored SAD, Rusije, Francuske, Britanije, Nemačke i Italije, čine i prestavnici NATO-a i EU.
Nastavljen skup o statusu Kosova
U Prištini je nastavljen skup o statusu Kosova, koji organizuje Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Drugog dana skupa, kosovski premijer Bajram Kosumi izjavio je da "Kosovo nije pakao ni za jednog građanina, pa ni za Srbe", ocenivši da iz Beograda stižu "obeshrabrujuće poruke koje otežavaju život Srbima" i stvaraju velike probleme u procesu integracije srpske nacionalne zajednice u kosovsko društvo. On kaže i da će nezavisno Kosovo biti demokratska država Albanaca i svih njegovih građana.
Kosumi je ocenio da su kosovske institucije učinile veliki pomak u ispunjavanju standarda koje je propisala međunarodna zajednica, kao i da se "velika većina građana Kosova, i to ne samo Albanaca, izjašnjava se za nezavisno Kosovo". Kosumi je rekao da veruje da će pregovori o konačnom statusu početi u septembru i da će trajati "značajno manje od godinu dana".
Zamenik šefa UNMIK-a Lari Rosin izjavio je da će rešenjem konačnog statusa Kosova, ceo region biti na dobitku, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. "U procesu rešavanja konačnog statusa ne sme biti pobednika i gubitnika", rekao je Rosin na konferenciji. On je kazao i da strane u Beogradu i u Prištini treba same, međusobno, da reše sporna pitanja u procesu definisanja konačnog statusa Kosova.
Predstavnik "Srpske liste za Kosovo i Metohiju" Ranđel Nojkić izjavio je da Srbi treba da se uključe u rad kosovskih institucija. "Smatram da Srbi treba da se uključe u rad kosovskih institucija jer niko ne može da brani interese Srba sa ovih prostora, kao što to mogu sami Srbi sa Kosova", rekao je Nojkić. On je kazao i da kosovski Srbi imaju veliki broj primedbi na politiku koju vodi zvanični Beograd, a naročito na neke stranke koje, po njemu, pokušavaju da diktiraju način funkcionisanja Srba na ovim prostorima, i to čine iz ličnih ili iz partijskih interesa.
Predsednik Liberalno-demokratske frakcije Demokratske stranke Čedomir Jovanović izjavio je FoNetu da je premijeru Kosova Bajramu Kosumiju, kao predstavniku albanskog naroda, danas u Prištini preneo političku poruku koja se razlikuje od zvaničnog stava srpske vlade, parlamenta i predsednika Srbije. Jovanović je rekao da je jasno da ideja na kojoj insistira zvanični Beograd kada govori o statusu Kosova sadržana u formulaciji "više od autonomije, manje od nezavisnosti", predstavlja kupovinu vremena, kao što je i albanska ideja o nezavisnosti "cilj bez jasnih puteva koji bi ukazivali na prostor za Srbe koji žive na Kosovu ili treba da se vrate".
Prema rečima Jovanovića, razvoj građanskog društva na Kosovu zavisi od spremnosti predsednika kosovske vlade i njegovog kabineta da u tom poslu učestvuju zajedno sa svim građanima i s razumevanjem specifične situacije u kojoj se nalaze kosovski Srbi i druge nealbanske zajednice. On je rekao da "Koštuničini Karadžići, Mladići i Babići" na Kosovu manipulišu srpskim narodom koji tamo živi. Zajedno sa Jovanovićem sa kosovskim premijerom razgovarala je i predsednik Građanskog saveza Srbije Nataša Mićić.
Podsetimo, konferencija koja se dva dana održava u Prištini, bavi se budućim statusom Kosova, odnosima Prištine i Beograda i kosovskih Srba i Albanaca.
Usvojena deklaracija
Učesnici konferencije usvojili su i deklaraciju u kojoj se kaže da političke aktere sa obe strane da prihvate kosovsku realnost kao polaznu tačku za pregovore, imajući stalno u vidu legitimne interese Srba, Albanaca i drugih zajednica na Kosovu.
"Insistiramo na poštovanju i punoj implementaciji svih međunarodnih dokumenata i standarda, koji se odnose na poštovanje ljudskih i manjinskih prava", navodi se u Deklaraciji.
Učesnici konferencije apelovali su na vlasti u Beogradu da ne sputavaju predstavnike kosovskih Srba da autonomno deluju u najboljem interesu ostvarivanja ljudskih i građanskih prava srpske manjine na Kosovu.
Oni su apelovali i na privremene institucije uprave na Kosovu da upravo na pitanju zaštite svih manjinskih zajednica dokažu svoju doraslost za izgradnju demokratskog, prosperitetnog i evropskog Kosova. "Pozdravljamo rešenje statusa Kosova koje se zasniva na multietničnosti i punom poštovanju ljudskih prava, uključujući pravo izbeglica i raseljenih lica da se bezbedno vrate u svoje domove", piše u Deklaraciji.
Učesnici konferencije zatražili su da se obezbede efikasne ustavne garancije za zaštitu manjina, uključujući i mehanizme za njihovo učešće u vlasti, kao i da se obezbedi proces decentralizacije koji će doprineti zajedničkom životu različitih zajednica. Zatraženo je i da se obezbede i posebne garancije za zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa, kao i da se promovišu efikasni mehanizmi za borbu protiv organizovanog kriminala.
.jpg)
