Izvor: B92, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU, pregovori i uslovi
Luksemburg, London -- Havijer Solana rekao u Luksemburgu da mogućnost obnove pregovora o pridruživanju sa Srbijom nije isključena, mada zavisi od ocene Haga.
Visoki predstavnik Evropske unije je rekao da je za EU važno da u Srbiji postoji "politički konsenzus". Solana, koji je sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom razgovarao i nasamo u Luksemburgu, ponovio je ono što je rekao i u raspravi ministara EU o Srbiji - da je "ukupan trenutni 'politički paket' u Srbiji veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konstruktivan".
Solanini saradnici su pojasnili da je pri tome mislio na pripreme za održavanje referenduma o ustavu i izbore u Srbiji, ukazavši da u tom pogledu postoji politički konsenzus srpskih demokratskih snaga.
Solana je na konferenciji za novinare, posle završetka zasedanja šefova diplomatija evropske dvadesetpetorice, podvukao da je jučerašnji sastanak "trojke" EU sa srpskim premijerom, Vojislavom Koštunicom, kao i ovih dana u Helsinkiju, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, bio "veoma pozitivan".
Nade za obnovu pregovora sa Srbijom
U EU postoje velike nade da će biti otklonjena prepreka za obnovu pregovora o pridruživanju sa Srbijom, ali je na srpskim vlastima da to učine.
To je danas u Luksemburgu izjavio predsedavajući finski ministar inostranih poslova Erki Tuomioja na kraju zasedanja šefova diplomatija EU.
Iz zaključaka ministarske rasprave se vidi da zasad nema promene, napomenuo je Tuomioja i time odgovorio na pitanje da li je u raspravi bilo podeljenosti oko toga treba li obnoviti pregovore o pridruživanju sa Srbijom.
Šsefovi diplomatija, kazao je finski ministar, u ponedeljak su "imali sastanak sa haškom tužiteljkom Karlom del Ponte i dobili njenu pismenu ocenu da nema napretka koji bi doveo do promene našeg stava".
EU hoće pregovore, ne uslovno
Neki šefovi diplomatija zemalja EU založili se za uslovnu obnovu pregovora sa Beogradom, ali većina ministara bila je protiv. Izvori sa zasedanja šefova diplomatija Evropske unije su rekli da su ministri Italije, Austrije, Slovenije i Mađarske predložili da se, uprkos jučerašnjoj nepovoljnoj oceni saradnje Beograda s Haškim sudom, uslovno obnove pregovori o pridruživanju s Beogradom.
Kako su oni istakli, time bi se pomoglo jačanju srpskih demokratskih, proevropskih snaga, posebno imajući u vidu izglede za održavanje izbora u Srbiji do kraja godine.
Zagovornici "uslovne obnove" pregovora sa Srbijom, a to znači da nema potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ako Beograd ne uspostavi punu saradnju sa Tribunalom, smatrali su da bi Srbiji trebalo dati "neku šargarepu" i podstaći brži proevropski razvoj.
Ostali partneri i Evropska komisija su, međutim, u raspravi koja je trajala mnogo duže nego što je bilo predviđeno, bili mišljenja da se to ne može prihvatiti upravo zato što su i juče dostavljeni pismeni izveštaj Karle del Ponte Evropskoj uniji i njene izjave o saradnji srpskih vlasti s Hagom bili veoma nepovoljni.
Holandija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, kao i Evropska komisija su, međutim, ukazali na činjenicu da su pregovori sa Srbijom i bili pokrenuti s takvom "uslovnom klauzulom", ali su i odloženi, kako je rečeno, upravo zato što je izostao napredak u saradnji srpskih vlasti s tribunalom u Hagu.
Šefovi diplomatija Evropske unije su stavili do znanja spremnost za nastavak "ojačanog političkog dijaloga" sa Beogradom da bi se podržao proevropski razvoj Srbije, uključujući nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, čim srpske vlasti uspostave punu saradnju s Haškim sudom.
Hun: Niko nije rekao "izručenje"
Ministar Velike Britanije za Evropu kaže da je Hag uslov za približavanje Srbije EU, ali da niko nije pominjao izručenje Mladića.
"Preduslov za približavanje Srbije Evropi jeste saradnja s Haškim tribunalom, ali tu formulaciju treba čitati na pravi način. Niko nije rekao da Mladić mora da bude izručen u Hag, već da je važno da Srbija u potpunosti sarađuje sa sudom za ratne zločine", rekao je Džefri Hun.
Hun je za BBC dodao da bi taj uslov vlasti u Srbiji trebalo da mogu da zadovolje.
"Oni možda ne znaju gde je Mladić, ali da bi zadovoljili zahteve glavnog tužioca, moraju da pokažu punu saradnju. To je ono što mi tražimo i verujem da je Srbija u stanju to da ispuni", rekao je Hun.
Evropa nije ubeđena!
Izjava Huna potvrđuje da, uprkos brojnim uveravanjima srpske vlade, u Briselu ne veruju da je hapšenje Mladica tek tehničko pitanje. Milica Đilas sa Fakulteta političkih nauka objašnjava da EU nije ubeđena da je od prekida pregovora u Srbiji urađeno nesto značajno.
"Mi šest godina ne možemo da dođemo do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i to stalno ide po modelu 'Vi kao sarađujete sa Haškim tribunalom, a mi vas kao integrišemo'", kaže ona.
"I nikako da pređemo u tu fazu incijative, stalno izgleda kao da nas neko gurka od pozadi i da nam na taj način postavlja uslove, nikako to da prevaziđemo. Koliko će sad tu zastoja biti ne znam, ali čini mi se da to vreme koje propuštamo je sve skuplje zato što EU ne stoji u mestu, ona ima neke svoje unutrašnje i spoljne probleme koje treba da rešava", kaže Đilasova.
"Izgubljeno još šest meseci"
Miroljub Labus, koji je, kao potpredsednik Vlade, predvodio pregovarački tim Srbije u razgovorima sa Evropskom unijom, izjavio je danas za B92 da je Ren morao da odbije inicijativu iz Srbije jer bi prihvatanje bilo presedan.
"Postoje pretpostavke za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju i mi ne možemo da se pogađamo oko njih. Kada je reč o vremenu, ostavljeno nam je dodatno vreme na raspolaganju, za nas je to izgubljenih dodatnih šest meseci", kaže on.
"Postoji jedan put ka Briselu, a od svake zemlje zavisi kojom će brzinom ići tim putem. Ako mi želimo da za 30 godina uđemo u Evropsku uniju, njih za to nije briga, a ako to želimo da uradimo brzo, oni će nam pomoći. U svakom slučaju, priključenje Uniji je naš nacionalni interes broj jedan, a koliko brzo ćemo to ostvariti, zavisi i od toga ko će činiti novu Vladu Srbije i ko će biti premijer", kaže Labus.
