Izvor: Akter, 14.Jun.2015, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU pred testom solidarnosti i jedinstva
Evropska unija se, kada je reč o pristupu problemu azilanata i izbeglica, nalazi na testu solidarnosti i jedinstva, ocenjeno je danas na Evropskom forumu Vahau
Predsednik austrijske pokrajine Donja Austrija Ervin Prel je ocenio da, ako zemlje članice ne uspeju da reše to pitanje u evropskom kontekstu, onda će to dugoročno gledano, voditi jačanju nacionalizma i populizma na starom kontinentu.
"Nacionalizam >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << i populizam su opasan eksploziv za Evropu", podvukao je Prel.
Na novim izazovima, kao što je pitanje azilanata, pokazaće se evropska solidarnost i jedinstvo EU u svakodnevnoj praksi, smatra ta "siva eminencija" austrijske politike.
On je rekao da se ne može prihvatiti da samo jedan manji deo članica preuzima 90 odsto tereta, kao što je slučaj sa Austrijom koja je izložena velikom pritisku izbeglica.
S tim u vezi, Prel je zatražio pravedne kvote za raspodelu izbeglica u Evropi.
Senator i bivši šef rumunske diplomatije Mihai Razvan Ungureanu podvukao je da je EU više od ekonomskog blagostanja, da se radi pre svega o zajedničkim vrednostima.
On je rekao da je kriza, bilo ekonomska ili politička, dovela do produbljivanja razdora između davalaca i primalaca pomoći u EU.
Diskusija o Evropi dve brzine ponovo se pojavljuje, naglasio je Ugureanu, dodajući da sporazumi EU predvijaju da jedna grupa članica može jače da sarađuje, a da kasnije drugi mogu da se priključe.
Evropski komesar Johanes Han je, ukazujući na problem velikog broja izbeglica i raseljenih lica u susedstvu, ocenio da je zadatak evropske susedske politike da se brine o interesima Evrope, a to znači i o miru, stabilnosti i blagostanju u susedstvu, jer ako je susedima dobro, onda je i dobro i Uniji.
Prema njegovim rečima, migracija i bezbednost su centralna pitanja kojima se treba baviti, ali to ne može da se reši od danas do sutra.
Isto tako je naveo da i u istočnom susedstvu postoji veliki broj izbeglica i raseljenih lica, ali da većina onih koji žele u EU nisu sa tih prostora, odnosno juga i istoka Evrope, već iz udaljenijih regiona, te je neophodno osigurati da taj talas ne bude u obimu koji bi bio nesavladiv za Uniju.
On je takođe izrazio žaljenje zbog otvaranja novih unutrašnjih granica, jer u glavama građana dolazi do podizanja "čeličnog zida", i podela na zapad i istok.
Han je ukazao da je EU internacionalizovana i da je to snaga Evrope u svetu.
On je podvukao da političari imaju zadatak da rade na završetku onog što je započeto 1989. godine, a to je stvarno ujedinjenje Evrope.
Han je dodao da treba biti svesta da za taj projekat trenutno ne postoji podrška svih građana u EU, i da je neophodno da političari pokreću i neke stvari koje ne nailaze na "veliki aplauz".
Ministarka odbrane Gruzije Tinatin Kidašeli osvrnula se na krizu na istoku Evrope, ocenivši da Rusija nastavlja da napreduje sa svojim doslednim planom, o kojem je predsednik te zemlje Vladimir Putin govorio već duži niz godina.
Prema njenim rečima Putin je stalno upućivao poruke šta misli o svetu i budućnosti susednih zemalja, a međunarodna zajednica nije reagovala adekvatno, iako je šef ruske države govorio i da Ukrajina treba da se vrati u svoju maticu Rusiju.
Da je međunarodna zajednica reagovala drugačije u slučaju Gruzije možda bi se stvari odvijale drugačije, uverena je ona.
