Izvor: Blic, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU na Kosovu spasava samu sebe
„Popiće se kafa" - najkraći je opis jednog stranog diplomate na pitanje „Blica" koji su dometi naredne runde pregovora Beograda i Prištine u nedelju 14. oktobra u Briselu.
U periodu između poslednje septembarske runde u Njujorku i ove predstojeće u Briselu, predlog Martija Ahtisarija mada nezvanično, iznova je postao aktuelan, a diplomatska aktivnost, posebno glavnog aktera - EU, nije bila prvenstveno usmerena ni ka Beogradu ni Prištini, već na - spasavanju same >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sebe.
Šta se zapravo događa? Iako međunarodni akteri nisu digli ruke od pokušaja da na bilo koji način izguraju dogovor Beograda i Prištine, ipak su duboko svesni da dogovor nije moguć. To, međutim, ne znači da i posle 10. decembra, označenog kao kraj pregovora, neće biti novih razgovora Beograda i Prištine. Kako će i na koji način biti nastavljeni, trenutno nije predmet rasprave. Nastavak pregovora je, najblaže rečeno, kupovanje vremena u korist međunarodne zajednice, posebno EU, kako bi pokušala da zauzme jedinstven stav o budućem uređenju Kosova i načinu na koji bi se došlo do rešenja. I u dokumentu koji je pripremljen za zasedanje šefova diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu, navodi se da Evropska unija traži da se „ulože svi napori da se obezbedi rešenje statusa Kosova putem pregovora" i u punoj meri podržava proces pod okriljem trojke Kontakt grupe.
I pored nastojanja predstavnika EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe Volfganga Išingera da iznađe model rešenja kojim bi se „premostili" ukopani stavovi Beograda i Prištine, Ahtisarijev paket samo zvanično nije pominjan, ali realno ni jednog trenutka nije skrajnut. Tako će, sudeći po svemu što se u međunarodnim krugovima nezvanično navodi, za status Kosova biti izbegnuta definicija nezavisnosti, ali će suština Ahtisarijevog plana ostati nepromenjena i - biće primenjena. Koliko je to izgledno, naravno ukoliko se ne postigne ništa drugo, svedoči i činjenica da mnoštvo poziva međunarodnih aktera na razne sastanke i skupove na KiM, a u koje je „Blic" imao uvid, kao jednu od tema ima - mogućnost primene predloga Martija Ahtisarija.
Upečatljiv događaj pred briselski sastanak je boravak prištinske delegacije u Londonu. Tamo im je poručeno da se suzdrže od jednostranih poteza posle 10. decembra. Ova poruka povezana je i sa posetama Išingera, a potom i francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija zvaničnicima u Moskvi. I poruka Prištini i poseta Rusiji imaju za cilj da se izbegnu podele u EU, a do kojih bi sigurno došlo u slučaju unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova, a potom i izjašnjavanja zemalja o tome. Naime, EU može zadržati jedinstvo samo ukoliko postoji stav koji je podržan od svih aktera u priči, a prvenstveno SAD i Rusije.
Dešavanja u Londonu i Moskvi nemaju u osnovi brigu za stabilnost na KiM već nastojanje da se na svaki način izbegne čin koji bi doveo do cepanja jedinstvenosti EU i njene spoljne politike. Tako, posete Išingera i Sarkozija Moskvi, u medijima ocenjena kao pokušaj ublažavanja stavova Rusije, nisu imale za cilj samo budućnost Kosova, već i stabilnost EU.
Zanimljiva je i blaga promena stavova Londona. Naime, posle promene u kabinetu premijera, poruka prištinskim pregovaračima nije i prvi primer blagog otklona od politike SAD koja je bezrezervno poštovana u vreme Tonija Blera. Francuski predsednik Nikolas Sarkozi, čija predizborna naklonost SAD nije baš najbolje primljena u javnosti, sada pokušava da bude aktivan u korist EU.
Na sastanku u nedelju u Briselu iznova će obe strane imati zajednički sastanak sa trojkom, a potom i odvojene. I dalje će se razrađivati predlozi statusa. Ovog puta, za razliku od sastanka u Njujorku, zajednički sastanak neće biti iznošenje generalno političkih stavova već bi trebalo da strane diskutuju konkretno o predlozima. Za očekivati je da će Išinger i sada biti najaktivniji i najpožrtvovaniji pregovarač.
Koštunica: Rešenje samo u SB UN
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica odbacio je juče mogućnost rešavanja pitanja Kosova i Metohije na eventualnoj međunarodnoj konferenciji. „Pitanje budućeg uređenja Kosova i Metohije može se rešavati jedino u skladu sa Rezolucijom 1244 i samim tim isključeno je da bi Srbija prihvatila da se rešavanje tog pitanja može izmestiti iz Saveta bezbednosti UN i preneti na neku međunarodnu konferenciju", naveo je Koštunica za agenciju Beta.
Išinger: Srbiji što pre poslati pozitivan signal
Evropska unija trebalo bi Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj integraciji, rekao je predstavnik EU u trojci za Kosovo Volfgang Išinger u razgovoru za dnevnik „Handelsblat". Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i ocenio da bi to bio „pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova". Istovremeno je Išinger upozorio da „Srbija nikako ne sme da bude stavljena u situaciju da se odlučuje između približavanja EU i Kosova" i rekao da bi se „sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo".
