Izvor: Blic, 13.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU i svet moraju biti na strani SRJ
EU i svet moraju biti na strani SRJ
BEOGRAD - Republička vlada ne treba da donosi svoj stav po pitanju izlaska Srba na kosmetske izbore 17. novembra. To pitanje je u nadležnosti Savezne vlade. Ako pitanje učešća na izborima ne bude prepušteno kosmetskim Srbima, već država zauzme zvaničan stav, Vlada će prihvatiti stav koji zauzmu savezne institucije - rekao je juče Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, nakon sastanka s austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Govoreći o susretu sa Šiselom, Đinđić je naglasio da će autrijska Vlada dati podršku našoj zemlji u regulisanju dugova u pregovorima s Pariskim klubom.
- Dobili smo i podršku za našu koncepciju evropske integracije balkanskog regiona, prema kojoj bi u narednih nekoliko godina EU trebalo da razvije strategiju za uključenje regiona u ovu instituciju. Prvi korak bio bi kreiranje zajednice evropskog ekonomskog prostora čiji bi članovi bili i zemlje koje nisu članice EU. Cilj naše zemlje je da do 2004. godine ispunimo uslove za prijem u EU -istakao je Đinđić. Na pitanje šta je najveća prepreka ulaganju stranog kapitala u našu zemlju, srpski premijer je rekao da je po sredi nedostatak međunarodnih garancija za investicije što je u vezi s regulsanjem odnosa naše zemlje s Pariskim klubom.
- Protekle godine dobijali smo uglavnom donacije, ali očekujem da ćemo nakon regulisanja odnosa s Pariskim klubom ući u period kad će se investirati. Za to je potrebno rešiti i neka unutrašnja pitanja, poput donošenja zakona o radu, zakona o međunarodnim investicijama i zakona o međunarodnoj arbitraži. Ove zakone donećemo do kraja godine - rekao je Đinđić.
Šisel je naglasio da je Jugoslaviji, nakon demokratskih promena, potrebna konkretna pomoć u vidu investicija. Prema njegovim rečima, demokratske snage u SRJ treba da sarađuju i budu jedinstvene. Šisel se založio za rešenje problema u regionu i problema na Kosmetu i u SRJ.
Đinđić, Šisel, srpski ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Goran Pitić i austrijski ministar finansija Karl Hajnc Groser potpisali su juče u Vladi Srbije Memorandum o razumevanju na sto milona austrijskih šilinga.
Šisel se sastao i sa jugoslovenskim premijerom Dragišom Pešićem. Prema Pešićevim rečima, razgovarano je o potrebi ustavnog preuređenja SRJ kroz razgovor svih relevanatnih političkih činilaca uz očuvanje teritorijalne celovitosti Jugoslavije. Pešić je izjavio da naša zemlja od austrijske Vlade očekuje podršku u rešavanju statusa Kosmeta i naglasio da su se složili da je neophodno poštovati Rezoluciju 1244 SB UN.
- Takođe je dogovoreno da se pruži puna podrška poštovanju Dejtonskog sporazuma, kao i da se da podrška našoj zemlji kad je reč o reintegraciji u međunarodne političke i finansijke institucije - rekao je Pešić. Austrijski kancelar je istakao da će njegova zemlja dati punu podršku SRJ u razgovorima sa Pariskim i Londonskim klubom o reprogramiranju dugova i istakao da je podržao i ideju o saradnji podunavskih zemalja.
Šisel je sa jugoslovenskim zvaničnicima potpisao ugovor o privrednoj saradnji, kao i sporazum o podsticanju ulaganja i sporazum o zaštiti investicija. Šisel je razgovarao i sa predsednikom Veća građana Savezne skupštine Dragoljubom Mićunovićem.
- Inpresioniran sam jasnom i profesionalnom analizom rešenja unutrašnjih problema s kojima se SRJ suočava, naročito kada su u pitanju odnosi unutar federacije i stanje na Kosmetu. Danas Evropa i svet moraju da budu na strani Jugoslavije u važnim nastojanjima da se stabilizuju prilike u zemlji - rekao je Šisel nakon sastanka s Mićunovićem.
Šisel se juče kasno popodne sastao i s jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Koštunicom. Austrijski kancelar prisustvovao je svečanom otvaranju dopisništva austrijskog Radija ORF i otvaranju 'Rajfajzen banke Jugoslavija' u centru Beograda. Lj. Begenišić
Interes za privatizaciju
Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus izjavio je da su austrijski privrednici - koji su u posetu Beogradu došli sa kancelarom Volfgangom Šiselom, izuzetno zainteresovani za ucecšće u privatizaciji u Jugoslaviji. Prema Labusovim rečima, tridesetočlana delegacija austrijskih biznismena izrazila je zadovoljstvo novim zakonom o privatizaciji, koji omogućuje svim stranama jednak i fer tretman, i najavila učešće na konkursima za privatizaciju jugoslovenskih firmi.
