Izvor: Blic, 29.Jun.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU gura Beograd prema kandidaturi
Oli Ren i Boris Tadić
Evropska unija ohrabruje Srbiju da zahtev za sticanje statusa kandidata podnese do kraja godine, saznaje „Blic" iz diplomatskih izvora. Brisel Srbiju vidi kao ključnu zemlju regiona i želi da je sa slepog prebaci na glavni kolosek evropskih integracija kako bi što pre stigla ostale zemlje zapadnog Balkana koje su napravile korak ili više na putu ka EU.
U Briselu procenjuju da je, ukoliko Srbija podnese zahtev za kandidaturu do kraja godine, rok >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za konačan prijem pet do osam godina, dok bi u slučaju kasnijeg podnošenja kandidature rok bio od osam do 15 godina. U prvom slučaju praktično bi se pravio paket zemalja za prijem koji bi činile Makedonija, Crna Gora, Srbija i eventualno Albanija. Zato je Uniji važno da Srbija podnese kandidaturu što pre i na taj način napravi korak koji bi je u procesu približio Makedoniji (status kandidata dobila 2005), Crnoj Gori (zahtev za sticanje statusa kandidata podnela u decembru 2008) i Albaniji (zahtev za sticanje statusa kandidata podnela u aprilu ove godine).
Kako prenose naši diplomatski izvori, kada Srbija uđe u glavni tok evrointegracija i partnerstvo Beograda i Brisela dobije formalni karakter, Unija će dobiti potreban prostor da se konačno posveti sređivanju stanja u Bosni i Hercegovini. Partnerstvo sa Srbijom je u tom pitanju ključno, što je pokazala i nedavna poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Banjaluci.
Tada je Tadić, posle odluke Skupštine RS o prenosu nadležnosti koju je poništio visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, poručio liderima u Banjaluci, na čelu sa premijerom Miloradom Dodikom, da se ponašaju u okvirima Dejtonskog sporazuma. U Briselu su efekti te posete ocenjeni, kako saznajemo, veoma pozitivno.
Da bi Srbija došla u poziciju da podnese kandidaturu, neophodno je da prethodno bude odmrznut prelazni sporazum i da počne proces ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u parlamentima zemalja članica EU. Prepreka je izuzetno čvrst stav Holandije, koja zahteva prethodno hapšenje i isporučivanje Hagu bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladića pred Tribunalom, optuženog za ratne zločine. Holandiju u takvom stavu prati i Belgija.
Iako zapadne diplomate podvlače da bi taj posao bio izuzetno olakšan Mladićevim hapšenjem i da bi najbolje bilo da Srbija to uradi u najkraćem roku, oni ističu da se među zemljama članicama Unije ponašanje vlade u Hagu doživljava kao „izuzetno neodgovorno". Kako kažu izvori „Blica", takav stav Srbiju, od čije stabilnosti zavisi i stabilnost celog regiona, drži u slepoj ulici. Zato pritisci na Holandiju ne prestaju, iako zasad ne daju konkretne rezultate.
Sledeći korak morao bi da bude zvaničan signal Brisela Beogradu da će kandidatura biti prihvaćena. Na to je još tokom proleća vlasti u Srbiji upozorio evropski komesar za proširenje Oli Ren, koji je poručio da bi Srbija pre podnošenja kandidature morala bar nekoliko meseci da sprovodi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Preporuku Srbiji da kandidaturu podnese do kraja godine predsedniku Srbije Borisu Tadiću dao je nedavno francuski predsednik Nikola Sarkozi. Ta poseta je bila od izuzetnog značaja jer je tom prilikom Tadić dobio uveravanja da priznanje nezavisnosti Kosova neće biti uslov za prijem Srbije u EU.
Ista uveravanja Tadić je dobio i u maju, kada je Beograd posetio američki potpredsednik Džozef Bajden.
Sve te važne odluke koje bi mogle da budu donesene do kraja godine, dolaze u periodu kada će Unijom predsedavati Švedska, koja tu dužnost 1. jula preuzima od Češke.
Prvi termin kada bi se u Briselu o Srbiji moglo raspravljati je 27. jul, na ministarskom sastanku koji će se održati u Luksemburgu. Ipak, u međuvremenu, od Srbije pre svega očekuje da završi svoje obaveze koje se tiču vizne liberalizacije, kako bi ona do kraja godine stupila na takozvanu „belu šengel listu".
Bez velikih očekivanja od posete Ferhagena
Holandskom šefu diplomatije Maksimu Ferhagenu, koji će u Beograd doći 21. jula, biće priređen topao doček, iako niko u vlasti u Beogradu nema prevelika očekivanja od te posete. Kako prenose diplomatski izvori „Blica", holandski stav o odmrzavanju prelaznog sporazuma i SSP trenutno je toliko tvrd da će se ta tema naći samo kao jedna od mnogih u agendi razgovora. Zato će Ferhagenova poseta biti prilika da se, pre svega, uspostave bolji bilateralni odnosi koji bi u perspektivi mogli da dovedu i do većeg razumevanja Holandije za poziciju u kojoj se nalazi Srbija.
Region na putu ka EU
Hrvatska pristupni pregovori od 2005.
Makedonija kandidat od 2005.
Crna Gora kandidatura upućena decembra 2008.
Albanija kandidatura upućena aprila 2009.
BiH SSP potpisan u junu 2008.
Srbija SSP blokiran od aprila 2008.
