Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Okt.2016, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"EU da bude doslednija u svom delovanju"
Oko trećina članica EU još nije dala saglasnost na izveštaj sa skrininga za poglavlje 31 o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, što Srbiji otežava usklađivanje sa tom politikom EU, rekla je danas v.d. pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije za EU Marina Jovićević.
Marina Jovićević je na skupu o Globalnoj strategiji za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku rekla da je skrining za to poglavlje završen u oktobru 2014. godine a da je izveštaj sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << skrininga u proceduri od polovine januara ove godine, ali da članice EU još nisu usaglasile zajednički stav.
"Sada smo blizu kraja godine i ono što mogu da kažem jeste da, uslovno rečeno, trećina država članica nije dala saglasnost na izveštaj sa skrinigna", rekla je ona i podsetila da Srbija pošto dobije taj izveštaj može da počne da priprema pregovaračku poziciju za poglavlje 31.
Marina Jovićević je rekla da EU od Srbije s jedne strane traži "strateško strpljenje", kada je reč o toku pregovora o članstvu, a s druge "strateško delovanje" u oblasti za koju Srbija još nije dobila ni izveštaj sa skrininga.
"Mi negde lutamo, svaka država članica šalje vam neke svoje poruke - neke imaju veći stepen razumevanja, neke imaju manji. (Evropska) Spoljnopolitička služba šalje svoje poruke. Tako da mislim da bi sa te strane EU trebalo da bude doslednija u svom delovanju, ako se na taj način sprovode i očekivanja (od Srbije)", rekla je ona.
Pogrešno sve svoditi samo na sankcije Rusiji
Marina Jovićević je rekla da se mnogo toga promenilo od vremena kada je Srbija pregovarala o Sporazumu o stabilizaciji i priduživanju, koji je pružio pravni okvir za usklađivanje, i u kome se, kao i u pregovaračkom okviru, navodi da će se progresivno usklađivati u oblasti spoljne politike do stupanja u članstvo u EU.
Pomoćnica ministra spoljnih poslova je rekla da je Srbija još ranije, od skrininga, uputila molbu EU da ona i druge zemlje Zapadnog Balkana budu uključene u proces konsultacija sa EU i pripremu Globalne strategije za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ali da do toga nije došlo.
Marina Jovićević je rekla da ohrabruje to što je u Globalnoj strategiji politika proširenja prepoznata kao bitan činilac stabilnosti EU.
Ona je rekla da bi bilo pogrešno usklađivanje u oblasti spoljne i bezbednosne politike svoditi samo na pitanje uvođenja sankcija Rusiji i istakla da se u drugim segmentima te politike Srbija ima stav koji je dosledniji kada je reč o evropskim vrednostima, nego neke članice EU.
Ona je u tom kontekstu navela migracije, regionalnu stabilnost i borbu protiv terorizma gde se, kako je ocenila, Srbija pokazala kao kredibilan i stabilan partner EU.
Marina Jovićević je rekla i da je stav Srbije od početka jasan, odnosno da zbog Kosova nije u mogućnosti da se usaglašava sa pozicijom EU prema zemljama poput Rusije i Kine koje su članice Saveta bezbednost UN.
"To je bio dosledan stav Srbije od samog početka usaglašavanja koji se nije menjao, dok se menjao broj odluka EU koji je sve veći i veći", rekla je ona i dodala da je Srbija zbog toga u situaciji da je poslednjih godina njen procenat usaglašenosti sa odlukama EU pao na oko 60 i više procenata, dok je ranije bio i 98 i 99 odsto.
Ona je istakla da se Srbija pridružuje odlukama EU kad god može i da to čini pažljivo i balansirano.
"Važno da građani osete dobrobit evrointegracija"
Sekretarka Evrtopskog pokreta u Srbiji Maja Bobić je uverena u važnost toga da građani u procesu pristupanja Evropskoj uniji osete dobrobit evropskih integracija što pre i na što više sektora.
Ona je na Međunarodnoj konferenciji na temu: "Globalna strategija EU i nove inicijative u okviru zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike; značaj za spoljnu politiku Srbije i pretpristupne prigovore", ocenila da je važno da je EU usvojila globalnu strategiju koja daje osnovne pravce za zajedničku bezbednosnu i spoljnu politiku, mada, primetila je, mnogi je kritikuju, smatrajući da ne sadrži dovoljno preciznih i konkretnih mera, ali ni načine na koje će se neka orijentacija sprovesti.
Ona je podsetila da je EU globalnu strategiju donela nakon deset godina i to u izuzetno kompleksnim geopolitičkim i geostrateškim uslovima, ali dodaje da je za Srbiju važno da u prepoznavanju odgovornog angažovanja EU u susedstvu, kao značajnu temu istakne vladavinu prava, jasne reformske zahteve, kao i potrebu da građani u procesu pristupanja osete konkretne dobrobiti evropskih integracija što pre i na što više sektora.
"Kriterijumi za Srbiju su složeniji i zahtevniji"
Bobić je, inače, na konferenciji ocenila da Srbija i dalje ima problem da proces evrointegracija poveže s neophodnim unutrašnjim promena, tvrdeći da je između Srbije i EU isključivi problem Kosovo, uz opasku da je tačno da su kriterijumi za Srbiju složeniji i zahtevniji nego za neke druge zemlje.
Objašnjava, naime, da je pristupanje visoko uslovljen proces, da su vrlo precizno definisani kriterijumi, te da su oni složeniji i zahtevniji za Srbiju, nego što su za neke druge zemlje, prosto, kako je primetila, jer je EU učila na nekim svojim greškama i prethodnim iskustvima.
S druge strane, smatra Bobić, čest je u Srbiji pristup da se posmatraju određeni zahtevi kao uslovljavanje, ili čak ucenjivanje, te se u javnom diskursu koristi "ta neka veoma teška retorika da je to ucenjivanje", što, primećuje, stvara otpor u javnom mnjenju da je to proces koji je nametnut spolja.
"Da postoje što neposrednija saznanja o procesima"
Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove i organizator konferencije Igor Novaković rekao je Tanjugu da je zbog evropskog puta Srbije i njenih pretpristupnih pregovora u poglavlju 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) neophodno da postoje što neposrednija saznanja o tim procesima.
Na konferencije se, kako je rekao, govori upravo o faktičkoj implementaciji i šta bi to moglo da znači za Srbiju, jer, kako je naveo, već postoje neke inicijative o pokretanju stalne strukturne saradnje u domenu odbrane.
Reč je o inicijativi da se EU transformiše u pravcu stvaranja i odbrambene unije na određenom nivou između članica EU koje su zainteresovane, pojasnio je.
"Naravno, ta inicijativa je dugoročan proces, pitanje je kako će se on ostvariti, šta će biti krajnji produkt, ali je za nas veoma bitno da znamo, pre svega zbog naših pregovora o poglavlju 31", ocenio je Novaković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
