Izvor: Blic, 16.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU će odmrznuti sporazum u decembru
Prvi realan datum kada bi moglo doći do deblokiranja prelaznog trgovinskog sporazuma je decembarski samit EU nakon novog izveštaja Bramerca, kaže u intervjuu za „Blic" potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. On dodaje da je jedini siguran put za deblokiranje SSP i dobijanja statusa kandidata izručenje Mladića, ali je to moguće i uz ocenu o „punoj saradnji sa Hagom". Međutim, potpredsednik ističe da sada može garantovati da će građani Srbije od Nove godine putovati bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << viza.
- Pozitivan signal je činjenica da je po prvi put Evropska komisija zvanično predložila primenu SSP bez odlaganja. Švedsko predsedavanje bi deblokadu moglo da predloži na sastanku u oktobru, mada je to malo verovatno. Realnije je da će tako i biti na decembarskom samitu posle novog izveštaja Bramerca. Naredne nedelje sam u Stokholmu i trebalo bi da razmotrimo te mogućnosti. Šef diplomatije Švedske Karl Bilt nas je uverio da će pitanje primene prelaznog trgovinskog sporazuma biti na dnevnom redu jednog od tih sastanaka - kaže potpredsednik Vlade.
Ima najava da bi Srbija do kraja godine mogla da uputi zahtev za status kandidata.
- Zahtev za članstvo ćemo podneti kada se oko toga dogovorimo sa evropskim partnerima. Ali, to nije tema danas već za decembar. Vlada teži da zahtev podnesemo do kraja godine, ali sada je najbitnije da na osnovu dobrih preporuka koje su nam date ove nedelje naši evropski partneri postignu konsenzus oko SSP, jer u tom slučaju podnošenje zahteva za članstvo bi bila puka formalnost. Zemlje koje su zahtev za status kandidata uputile, uslovno rečeno, samoinicijativno nisu zbog toga realno ispred nas.
Šta ukoliko ne dođe do deblokade SSP?
- Ukoliko ne dođe do dogovora u oktobru ili decembru, onda će najviši državni vrh krajem godine odlučiti oko podnošenja zahteva za članstvo u EU. Treba povlačiti poteze koji doprinose ubrzanju evropskih integracija, a ne zbog unutrašnje političke scene. Da razjasnimo, primena SSP je najvažniji, ali ne i jedini element koji utiče na podnošenje zahteva za članstvo. Zaokruženje Lisabonskog sporazuma, napredak regiona, izlazak iz krize i konstantni napori da se zaokruži saradnja sa Tribunalom, a o čemu će uveren sam u decembru iznova svedočiti haški tužilac Serž Bramerc, takođe su veoma bitni elementi koji u datom momentu mogu da obezbede konsenzus evropskih članica. Ali, opet kažem - o tome u decembru.
Da li je sve to moguće bez Ratka Mladića u Hagu? Cenite li da bi Holandija mogla da se privoli da glasa u korist Srbije?
- Izručenje je jedini siguran put i ne samo za deblokiranje SSP već i za dobijanje statusa kandidata, sve ostalo je složeniji proces gde je potrebno zadovoljiti mnogo više kriterijuma i zavisiti od procene Holandije. Međutim, mi ne smemo svesti naše odnose sa Holandijom samo na pitanje Haga. Holandija snažno podržava bezvizni režim za Srbiju, značajni je investitor u našoj zemlji i treći najveći donator unutar EU sa 75 miliona evra od 2001. godine. Na predlog Holanđana ćemo u novembru postojeći dvogodišnji memorandum o razumevanju o ekonomiji između naše dve vlade produžiti na neodređen rok. Nadamo se da će nedelje koje dolaze omogućiti da i Holandija bude deo evropskog konsenzusa kada je reč o Srbiji.
Možete li da garantujete da će građani Srbije od 1. januara putovati bez viza?
- Da. Ali, nema mesta opuštanju jer je to status koji moramo da održavamo jer kao što je dat može nam biti oduzet, što je bio slučaj sa Ekvadorom. Beli šengen je najjači mogući argument za otvaranje ostalih država. Primera radi, Velika Britanija će 2011. godine razmotriti promene u svom viznom režimu. Pred nama je velika borba da otvorimo i taj deo Evrope koji nije u okviru belog šengena. Drugi cilj nam je Japan jer smo od 1968. Do devedesetih godina imali bezvizni režim i trudićemo se da, ako su nam granice otvorile Nemačka ili Francuska, to učine i drugi. Ali, SAD uz Veliku Britaniju naš su najveći sledeći veliki cilj.
Osim smanjenja uprave za deset odsto, čime još Vlada garantuje aranžman sa MMF za narednu godinu?
- Srbija je dobrovoljno ušla u aranžman sa MMF i sebi ne može dozvoliti prekid tog programa, jer bi to bio loš signal svim potencijalnim investitorima. Ne smemo dopustiti da nam manjak hrabrosti u smanjenju budžetskog deficita tokom sledeće tri godine donese ogroman teret plaćanja kamata i da uđemo u klopku iz koje se onda teško izlazi. Smanjenje obima javne potrošnje ni na koji način ne sme biti limitirano samo na državnu upravu jer je to samo šest odsto ukupnog broja ljudi koji primaju novac iz budžeta.
Pa šta bi trebalo da se uradi?
- Neophodna je disciplina u vođenju javnih finansija. Bilo bi dobro da se usvoji propis koji bi obavezao ovu i sve buduće vlade maksimalnim delom BDP koji može da se potroši na javni sektor, kao i maksimalnim deficitom.
Smanjiti Vladu na 15 resora
Navodili ste da bi se u Vladi mogla izvršiti promena i rotacija funkcionera. - Praksa u evropskim demokratijama je da tokom mandata dolazi do promena u postavci Vlade. I oko toga nema problema, niti bilo kakvih potresa. To bi bilo dobro kao novi elan i bilo bi još bolje kada bi se postigao konsenzus da se Vlada smanji na 15 resora.
