Izvor: Kurir, 20.Jan.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EP RATIFIKOVAO SSP I USVOJIO REZOLUCIJU O SRBIJI
STRAZBUR - Evropski parlament ratifikovao je u sredu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Ratifikaciju ovog Sporazuma podržalo je 612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.
STRAZBUR - Evropski parlament ratifikovao je u sredu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Ratifikaciju ovog Sporazuma podržalo je 612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.
Glasanju je prisustvovao i potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju,do sada je ratifikovalo 11 članica EU.To je prva učinila Španija 21. juna 2010, a očekuje se da će preostalih 16 to učiniti u najskorije vreme.
Kako je ranije rekao Đelić, Nemačka bi taj sporazum trebalo da ratifikuje u februaru, a Francuska do kraja aprila ove godine.
Evropska unija je odlučila da u junu 2010. godine otpočne proces ratifikacije sporazuma sa Srbijom.
Prvi ugovorni sporazum između Srbije i EU potpisali su 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i tadašnji predsedavajući ministarskog saveta EU Dimitrij Rupel.
Sporazum je potpisan nakon dramatičnih pregovora u kojima su učestvovali srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren, te holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen.
Solana i Ren su, naime, do duboko u noć pregovorali s Ferhagenom o pronalaženju rešenja kako bi bilo omogućeno potpisivanje S S P- a i isto vreme zadovoljen holandski stav o uslovljavanju početka primene povlastica iz Sporazuma punom saradnjom s Hagom.
Briselski zvaničnici i ministar Jeremić su tada ocenili da je postignuti dogovor snažan podstrek proevropskim snagama u Srbiji i izrazili nadu da će sporazum ubrzo i zvanično stupiti na snagu.
Ta nadanja su dodatno porasla nakon što su uhapšeni i izručeni Haškom tribunalu Stojan Župljanin i Radovan Karadžić, ali umesto očekivane odluke o deblokiranju Privremenog sporazuma, iz Brisela je stigao "hladan tuš" u vidu eksplicitnog stava Holandije da je uslov za njegovu primenu izručenje Ratka Mladića.
Tvrd stav Holandije ostao je izolovan unutar EU, ali i dovoljan da ratifikacija SSP ne počne sve do 14. juna ove godine, kada je glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc izvestio ministre spoljnih poslova EU o tome da je zadovoljan saradnjom sa Srbijom.
U periodu od potpisivanja do početka ratifikacije ŠP Srbija je jednostrano primenjivala ovaj sporazum.
Potpisivanje SSP i početak njegove primene značajan su korak na evropskom putu Srbije, koji vodi ka uređenijem, stabilnijem i prosperitetnijem društvu i ulasku države u punopravno članstvo EU.
Primena Sporazuma za Srbiju je od velikog značaja, s obzirom na to da je njegov osnovni ekonomski element stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, koja predstavlja ne samo tržište od oko pola milijarde potrošača, već i tradicionalno najvažnijeg ekonomskog partnera Srbije, sa kojim se obavlja više od polovine ukupne robne razmene sa svetom, oko 56 odsto.
Đelić: Najpozitivnija rasprava do sada
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, ocenio je da je rasprava o Srbiji u Evropskom parlamentu u Strazburu bila „najpozitivnija do sada”.
„Sve velike političke grupacije i sve države EU podržavaju usvajanje Rezolucije o evrointegracijama Srbije i ratifikaciju SSP. Zbog toga očekujem da će rezolucija i ratifikacija biti izglasane širokom većinom”, rekao je Đelić.
On je ocenio za beogradske medije da rasprava ipak nije prošla bez kritika.
„Izrečene primedbe uglavnom se odnose na saradnju Srbije sa Tribunalom u Hagu. Povod za to je bio i prošlonedeljni nastup tužioca Serža Bramerca u spoljnopolitičkom odboru EP, gde je on ocenio da Srbija ne radi dovoljno na ispunjavanju njegovih preporuka. Očigledno je da moramo da uložimo dodatne napore i učinimo još više kako bismo dobili ocenu pune saradnje”, objasnio je Đelić.
On je istakao da su predloženi amandmani zelenih o Kosovu nepovoljni po Srbiju, ali da se nada da oni neće biti usvojeni. „Ovde sam u Strazburu upravo iz tog razloga održao niz sastanaka sa poslanicima svih političkih grupacija, kako bih se izborio da nepovoljni amandmani ne budu prihvaćeni”, zaključio je Đelić.
.
