Izvor: Akter, 18.Nov.2015, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Uskladiti državnu pomoć s propisima
U Srbiji bi trebalo preispitati efikasnost državne pomoći i osigurati da se pomoć pruža u skladu sa propisima
"Državna pomoć i dalje prisutna u Srbiji, a u 2014. je i povećana na 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je i dalje visoko s obzirom da je u EU 0,8 odsto BDP", rekao je Janmat na predstavljanju Izveštaja o napretku Srbije u ispunjavanju evropskih standarda.
Dodao je da se ove godine beleži pozitivan trend jer su smanjene subvencije državnim preduzećima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << />
Naveo je da EU poziva Vladu da preispita efikasnost državne pomoći i da preduzme odgovarajuće korake, kao i da se bolje poštuju propisi o državnoj pomoći, odnosno da se planirana pomoć na svim nivoima vlasti unapred prijavi Komisiji za kontrolu državne pomoći i da se ne isplaćuje pre odluke tog tela.
Janmat je rekao da je pozitivno što Železara Smederevo od 1. februara nije dobila državnu pomoć, i dodao da se čekaju informacije od vlade da se potvrdi da li je ranija pomoć bila u skladu sa propisima.
On je ocenio da je integrisanost srpske ekonomije sa EU dobra, navodeći da je u prvih devet meseci ove godine 69 odsto izvoza Srbije bilo u EU a 61 odsto uvoza iz EU, dok ulaganja iz EU čine gotovo tri četvrtine direktnih stranih investicija Srbije.
Naveo je da Srbija ipak treba da olakša trgovinu smanjenjem netarifnih barijera.
U probleme je ubrojao spor pravosudni sistem sa mnogo predmeta na čekanju, kao i izraženu sivu ekonomiju, rekavši da vlada Srbije ima podršku Brisela za nastavak borbe protiv sive ekonomije.
"Smatramo da su potrebni i dodatni napori za kontrolu parafiskalnih nameta na nacionalnom i lokalnom nivou. Potrebno je i pojednostavljenje pravnog okvira", naveo je on.
Pohvalio je sprovedene reforme, poput novog zakona o građevinskim dozvolama, kao i opredeljenost i plan vlade za reforme.
U finansijskom sektoru rekao je da je potrebna primena planirane strategije za rešavanje problema nenaplativih kredita, budući da su oni na visokom nivou od 22,8 odsto, a potreban je i bolji pristup finansijskim sredstvima pre svega za mala i srednja preduzeća.
Kada je reč o energetici, Janmat je naveo da bi itgradnja gasnih interkonektora doprinela većoj konkurentnosti na tržištu, a mogla da doprinese i da Srbija dobija gas iz više različitih izvora i time poveća sigurnost snabdevanja.
"Voleli bismo da vidimo mere za usklađivanje sa EU u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, stvaranje konkurentnijeg gasnog tržišta i da cene struje odražavaju realne troškove", naveo je Janmat.
U ovoj oblasti EU od Srbije traži veće napore da bi se dostigao cilj za povećanje udela aobnovljivih izvora energije na 27 odsto do 2020. godine.
Što pre ukinuti restrikcije za uvoz mleka i svinjetine iz EU
Evropska komisija smatra da zaštitne mere za uvoz mleka i svinjetine iz EU predstavljaju kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i poziva vlasti Srbije da ih što pre ukinu, izjavio je danas šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat.
"U konsultacijama smo sa srpskim vlastima. Najavili su da će mere trajati do 31. decembra ove godine i očekujemo da tada budu ukinute", rekao je on novinarima, uz ocenu da bi bilo bolje ako bi bile ukinute i pre tog datuma.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju evropskih standarda navodi se da je Srbija u 2015. uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine, uz ocenu da obrazloženje vlasti nije bilo dovoljno utemeljeno.
"Smatramo da to (zaštitne mere za mleko i svinjetinu) predstavlja kršenje SSP i da nije opravdano s obzirom na situaciju u ovim sektorima", naveo je Janmat na brifingu o Izveštaju u Delegaciji EU u Srbiji.
