Izvor: B92, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Sve dobro sem Haga
Brisel -- Evropska komisija u godišnjem izveštaju navodi da je Srbija postigla političke i ekonomske rezultate, ali da je Hag i dalje problem.
U delu izveštaja o reformama u zemljama koje žele u EU, a koji se odnosi na Srbiju, konstatuje se ekonomski i napredak u demokratizaciji, a kao najveći problemi navode se saradnja s Hagom i još nedovoljna reforma državne uprave. Evropska komisija saopštila je da je Srbija ostvarila napredak u jačanju demokratije, ekonomskom razvoju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i primeni evropskih standarda.
Međutim, u ime Evropske komisije, komesar za proširenje Oli Ren ponovio je da je nedovoljna saradnja s Haškim sudom i dalje prepreka za Sporazum o pridruženju sa Evropskom unijom.
"Stvari koje se dešavaju u Srbiji su ohrabrujuće, makroekonomska situacija se poboljšava i Srbija ima zavidan insitiucionalni kapacitet koji pokazuje da ona zaista ima potencijala da sustigne druge zemlje u regionu na putu ka EU, kada ispuni neophodnu saradnju s Haškim tribunalom", rekao je on.
"Dame i gospodo, očigledno je da proces pridruženja za zemlje koje žele da uđu u EU nije brzi voz, eurostar ili francuski TGV, već Orijent-ekspres, koji, nažalost, nije ekspresni voz. Da, to je spori voz koji dolazi, ali je ključno da ostaje na šinama", kaže Ren.
I drugi krupni nedostaci
Osim Haga, Srbija bi pre obnove pregovora s Briselom morala da prevaziđe i druge krupne nedostatke. U tom smislu posebno se ističe da je reforma odbrane nastavljena, ali uz teškoće i otpore nekih elemenata u vojsci, posebno u službama bezbednosti.
Ukazuje se i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine nije dobilo odgovarajuću podršku. Uprkos uspesima u borbi protiv korupcije, to i dalje ostaje uzrok zabrinutostiI i zahteva reforme institucija.
Evropska komisija ocenila je donošenje novog Ustava kao važan korak, posebno delove o ljudskim i manjinskim pravima, i civilnu kontrolu vojske.
Međutim, zabrinuta je zbog kontrole stranaka nad poslaničkim mandatima i nedostatka mehanizama koji bi garantovali nezavisnost sudstva. Skreće se pažnja i na nedovoljnu decentralizaciju i dvosmislenosti u primeni domaćih i međunarodnih zakona.
U izveštaju EK navodi se i da je međuetnička situacija u Vojvodini poboljšana, ali se ukazuje na zategnutost na jugu Srbije i u Sandžaku.
Evropska komisija smatra i da rešenje za status Kosova mora obezbediti temelj za stabilnu demokratiju za sve žitelje i učvrstiti vladavinu zakona i pospešiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava.
U izveštaju Brisela navodi se da su odnosi kosovskih Srba i kosovskih Albanaca i dalje zaoštreni, da su manjine na Kosovu i dalje u nepovoljnom položaju, a uslovi za povratak raseljenih i izbeglica i dalje teški.
"Bez iznenađenja"
Profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Delević-Đilas ocenila je za B92 da izveštaj Evropske komisije nije iznenađenje.
"Nas uvek koče te velike političke prepreke, ili odnos s Crnom Gorom, ranije, ili nesaradnja s Hagom, danas, i one onemogućavaju da dobri koraci, koje Komisija primećuje u izveštaju, na odgovarajući način budu kapitalizovani", kaže ona.
Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže za B92 da u izveštaju preovlađuju dva stava Evropske komisije. "Prvi je blagonaklonost prema našim evropskim integracijama generalno gledano, dakle, nije nam osporena perspektiva članstva", kaže on.
"Istovremeno, dobili smo odlučan stav da napretka u integracijama nema, kao što nema ni nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju, bez pune saradnje s Tribunalom", navodi on.
Teokarević kaže da se teško može predvideti šta znači formulacija o srednjem i dužem roku za prijem novih zemalja. "Opšti kontekst za proširenje je veoma loš. Na samom smo 'repu' zemalja koje žele članstvo u Uniji", kaže on.
"Važno je da naša javnost shvati da neće biti kolektivnog primanja novih članica, već će svaka zemlja na osnovu svojih rezultata u reformama biti ocenjivana i primana. Moje mišljenje je da u narednih 10 godina mi ne možemo očekivati da postanemo članica EU", kaže Teokarević.
"Učlanjenje za mnogo godina"
U izveštaju Evropske komisije se navodi da će do učlanjenja zemalja regiona u Uniju proći mnogo godina, a Brisel se poziva da se uzdrži od određivanja konkretnih datuma.
Evropska unija ne bi trebalo da prihvati nove države-članice pre nego što reši pitanje blokade usvajanja evropskog ustava, ocenila je Evropska komisija.
"Treba naći ustavno rešenje kada sledeća država bude bila spremna za prijem", ocenila je Komisija u izveštaju o strategiji proširenja EU.
U tekstu se navodi da je ustavna reforma neophodna za poboljšanje efikasnosti donošenja odluke o proširenju EU. Ta preporuka se ne odnosi na Bugarsku i Rumuniju, koje 1. januara 2007. ulaze u EU.
Međutim, već nekoliko puta je spomenuta mogućnost da i 28. zemlja, što bi trebalo da bude Hrvatska, pristupi EU na osnovu tog sporazuma, a isto tako se veruje i da će do vremena pristupanja Hrvatske biti rešeno i ključno pitanje novog evropskog ustava.
O izveštaju Komisije o drugim zemljama regiona više u posebnom članku.
.jpg)
