Izvor: Politika, 08.Okt.2014, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EK: Srbija značajno napredovala

Pogoršani uslovi za slobodu govora. – Srbija nastavlja da ispunjava političke kriterijume. – Potrebno je raditi na povećanju efikasnosti sistema obrazovanja i sprovesti strukturne reforme preduzeća u državnom vlasništvu

BRISEL – Srbija je u protekloj godini ostvarila značajan napredak u oblasti evropskih integracija, ali su neophodni dodatni napori na sprovođenju reformi, pre svega u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije, i normalizaciji odnosa sa Prištinom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konstatuje se se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je danas predstavljen u Briselu.

„Srbija nastavlja da ispunjava političke kriterijume za pristupanje EU”, piše u izveštaju, uz ocenu da Vlada ostaje posvećena evropskim integracijama i da je odlučno i dobro pripremljena ušla u prvu fazu pregovora o pridruživanju.

Komisija je ocenila da su prevremeni izbori u martu ove godine bili „inkluzivni i transparentni” i da je evropska orijentacija vladajuće koalicije naišla na snažnu podršku birača.

„Preduzeti su koraci da se poveća efikasnost javne uprave i finansijske administracije, što uključuje novu strategiju za javnu upravu i usvajanje zakona koji omogućavaju povlačenje države iz vlasništva nad medijima”, navodi se u dokumentu.

Sem toga, kaže se da je uspešnim održavanjem Parade ponosa u Beogradu prošlog meseca „dostignut važan međaš u zaštiti ljudskih prava u Srbiji”, ne samo LGBT populacije nego uopšte.

Sa druge strane, konstatuje se da je „došlo do pogoršanja uslova za izražavanje slobode govora” i da to izaziva zabrinutost.

„Komisija je uočila kontinuirani nedostatak transparentnosti vlasništva, prihoda od reklama i finansiranja medija, uz sklonost autocenzuri”, navodi se u izveštaju.

EK ocenjuje da Srbija tek treba da sprovede sveobuhvatne reforme i da bi što pre trebalo pristupiti ustavnim promenama, što bi „predstavljalo odlučujući korak u pristupnim pregovorima”.

Izveštaj ukazuje da hitnu proceduru pri donošenju zakona treba koristiti samo kada je to zaista neophodno, kao i da je važno ojačati nezavisna regulatorna tela i postupati po njihovim preporukama.

Kada je reč o reformi pravosuđa, EK konstatuje da je primena usvojene strategije još u ranoj fazi i da je važno uspostaviti snažne instrumente za kontrolu i koordinaciju.

„Postoji snažan impuls da se suzbije korupcija, koja je još veoma prisutna na mnogim poljima”, ocenjuje Komisija, a navodi se i da i pored pokretanja nekoliko postupaka visokog profila još čeka na pravosnažne presude.

Izveštaj prikazuje prilično sumornu sliku stanja srpske privrede, uz konstataciju da je privredni rast prošle godine bio 2,5 odsto, ali da je u ovoj godini došlo do stagnacije, na šta su uticale i katastrofalne majske poplave.

„Stopa nezaposlenosti od 20 odsto ostaje veoma visoka, uz značajan budžetski deficit i veliko učešće nenaplativih kredita”, piše u dokumentu.

Komisija je pohvalila nedavno usvojen program privrednih reformi i usvajanje novih zakona o radu, privatizaciji i bankrotstvu, kao i kresanje plata i penzija, ali je ocenila da su neophodni značajni dodatni napori da se smanji deficit, poveća efikasnost naplate poreza i uvede fiskalna disciplina.

Sem toga, potrebno je raditi na povećanju efikasnosti sistema obrazovanja i sprovesti strukturne reforme preduzeća u državnom vlasništvu, kaže se u izveštaju.

„Srbija treba da pojača napore da se uskladi sa evropskim pravilima, pogotovo kada je reč o energetici, što se odnosi na gasovod Južni tok, ali i zaštitu sredine, klimatske promene, državnu pomoć, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i politiku azila”, navodi se u izveštaju.

Srbija bi takođe trebalo da progresivno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU do pristupanja Uniji, kaže se dalje.

Stepen usaglašenosti sa spoljnom politikom EU je opao sa 89 odsto u 2013. na 62 odsto u ovoj godini.

S druge strane, EK je uočila da je Srbija načelno podržala suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, mada je bila uzdržana prilikom glasanja u generalnoj skupštini UN.

Komisija je konstatovala da se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ali je dala garancije da se neće iskoristiti ruski embargo na uvoz hrane iz EU da poveća sopstveni izvoz.

Kada je reč o Kosovu, Komisija ocenjuje da je nastavak procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i primena postignutih dogovora od ključne važnosti za nastavak evropskih integracija Srbije.

U skladu sa tim, Komisija podseća na odluku Evropskog saveta da se poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, otvori među prvima u pregovaračkom procesu sa Srbijom, te da se napredak u drugim poglavljima veže za napredak u tom poglavlju.

---------------------------------

Vučić: Najbolji izveštaj u regionu, podrška SAD

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije bolji od svih ostalih izveštaja u regionu, dodajući i da potpredsednik SAD Džozef Bajden ima veoma izraženo poštovanje prema Srbiji, njenom rukovodstvu i onome što rade.

„Kada razgovaram sa Sebastijanom Kurcom ne mogu da sakrijem osmeh. Ovo što sam umoran, umoran sam od dvodnevnog pažljivog čitanja izveštaja - trebalo mi je 12 sati da ga pročitam i posle sam još 12 sati pažljivo radio na izveštaju, pa ako i imam podočnjake imam ih od izveštaja”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare sa austrijskim ministrom spoljnih poslova.

Kada je reč o razgovoru sa američkim potpredsednikom Bajdenom, Vučić je rekao da su njegove reči bile mnogo ljubaznije i lepše i više toga dobrog govorile o Srbiji od onoga što je dostavljeno medijima u saopštenju, dodajući da je Srbija veoma zahvalna SAD na podršci reformama u Srbiji.

Na pitanje da li je Austrija dala više pomoći nakon poplava nego Rusija, Vučić je rekao da Srbija poštuje svaku zemlju i da su Rusi veoma brzo poslali spasioce, ali da je Austrija dala više pomoći za saniranje štete od poplava.

On je ponovio i da su najviše pomoći uputile UAE, Austrija i Norveška, kao i Japan.

Vučić je takođe rekao da će ruski predsednik Vladimir Putin 16. oktobra posetiti Srbiju, koja se „ne stidi kada o tome govori, već se naprotiv, ponosi svojom antifašističkom borbom”.

---------------------------------

Kurc čestitao Srbiji na pozitivnom Izveštaju EK

Austrijski premijer Sebastijan Kurc čestitao je srpskom premijeru Aleksandru Vučiću na Izveštaju o napretku Srbije koji Evropska unija predstavlja danas u podne, za koji je rekao da ima „pozitivan skor” pre svega u sprovođenju reformi u oblasti privrede.

„Mogu da izrazim zadovoljstvo što je skor Izveštaja o napretku Srbije tako pozitivan i želim premijeru Aleksandru Vučiću da čestitam na pet meseci rada na reformama, pre svega u oblasti privrede, jer to jeste dobro za rast poverenja investitora”, rekao je Kurc i dodao da taj dosadašnji rad zaslužuje „veliku čestiku”.

Kurc je rekao i da ga je novi komesar za proširenje EU, Austrijanac Johanes Han zamolio da srpskom premijeru prenese pozdrave i da je poručio da se raduje saradnji sa Srbijom u procesu priključenja.

Austrijski premijer je rekao i da je glavni razlog posete austrijske delegacije saniranje majskih poplava koje su zadesile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

„Austrija je srećom bila u situaciji da efikasno reaguje i pruži pomoć u brojnim oblastima”, rekao je Kurc i dodao da su to učinile vlasti, ali i nevladine organizacije i privatna lica koji su bili spremni da pomognu i kod kojih, kako je rekao, vlada veliki stepen simpatija prema Srbiji.

Kurc je istakao da naročito želi da premijeru Vučiću zahvali na odnosu prema sredstvima dobijenim za sanaciju poplava, dokumentaciji i spiskovima gde su sredstva otišla i na koji način će biti upotrebljena.

„To je veoma važno jer se to u drugim zemljama ne podrazumeva”, rekao je austrijski premijer.

Uz napomenu da je u Beograd doputovao sa predsednikom Rajfajzen banke koja je u Srbiji aktivna ne samo kao banka već i kao Unika osiguranje, Kurc je naglasio da je to prva firma koja je navela da Srbiji treba da se pomogne nakon majskih poslova.

Kurc je rekao i da je u Beograd doputovao sa glavnim urednikom Kurira, austrijskih dnevnih novina koje su, dodao je, brzo napravile kampanju i prikupile donacije privatnih lica, kao i sa predstavnicima Karitasa i Crvenog krsta, dve najveće austrijske nevladine organizacije koje se staraju o tome da pomoć bude usmerena na pravo mesto.

Tanjug

objavljeno: 08.10.2014.

Nastavak na Politika...

Studio B: Vučić delimično zadovoljan izveštajem Evropske komisije