Izvor: B92, Beta, 18.Mar.2009, 20:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džamija još nije obnovljena

Beograd -- Bajrakli džamija u centru Beograda nije obnovljena ni pet godina nakon što je spaljena u demonstracijama povodom nasilja na Kosovu.

Suđenje grupi od 20 optuženih za učešće u neredima, u kojima je pre pet godina zapaljena džamija, zakazano je za 12. maj u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, rečeno je danas u tom sudu. Džamija je teško oštećena u noći između 17. i 18. marta tokom nereda koji su izbili posle nasilja nad Srbima na Kosovu. Demonstranti su polupali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prozore i inventar, a potom zapalili džamiju.

Ni danas nisu sanirane sve posledice paljenja džamije i medrese kada je izgorelo više hiljada knjiga od neprocenjivog značaja.

PosIedice paljenja u dvorištu džamije vidljive su i posle pet godina. Izgorela zgrada, polupani prozori, uništen internat za boravak đaka svedoče o nesreći koju su tada doživeli naši sugrađani.

Generalni sekretar Rijaseta Eldin Ašćerić, koji je bio prisutan te noći, kaže da je u trenutku upada demonstranata u internatu bilo 30 učenika.

"Deca su bila nepovređena i to je srećna okolnost, ali sam morao, negde pola sata nakon njihovog odlaska na spavanje, da jednostavno napravim uzbunu. Mnogi su ili nedovoljno bili obučeni ili su zaboravili nešto od ličnih stvari; na kraju krajeva sve što su imali u tom trenutku je izgorelo”, podseća on.

Te noći do temelja je izgorela i biblioteka sa više od sedam hiljada knjiga neprocenjive vrednosti.

"Da se ne ponovi"

Povodom petogodišnjice paljenja džamija u Beogradu i Nišu, u noći izmedju 17. i 18. marta 2004. godine, Islamska zajednica Srbije nada se da se takav napad na verske objekte nikada neće ponoviti.

Paljenje džamija je nedopustiv napad ne samo na islamske verske objekte, već i na neke od značajnijih istorijskih spomenika i kulturn nasleđe glavnog grada i čitave Srbije, koji su morali biti zaštićeni, navodi se u saopštenju.

"Stradali su veoma važni rukopisi koji se ne mogu povratiti jer su original. U to vreme nije bilo štampanja, znači to su radili beogradski muslimani u nekom periodu, stradala je Menšura odnosno povelja reis-ul-uleme”, navodi Ašćerić.

Tadašnji premijer Vojislav Koštunica posetio je oskrnavljenu džamiju, a iz budžeta je izdvojeno nekoliko miliona dinara za njenu sanaciju.

To nije bilo dovoljno, pa su na džamiji, prema rečima Ašćerića, uglavnom izvršene spoljne rekonstrukcije.

"Dosta je tih nekih stavki koje su rađene spolja. To je ta neka spoljašnja šminka, a unutra nije završeno. Bilo je obećanja, bilo je ljudi koji su dolazili u ime vlasti, ti isti ljudi su se kasnije prema Islamskoj zajednici odnosili veoma nečovečno”, kaže on.

"Obećanje da će se sve to napraviti, da će biti kako treba, svedoci smo danas da to nije tako. Islamska zajednica ipak je uspela da obnovi neke stvari, da vrati u funkciju džamiju u Nišu i džamiju u Beogradu”, navodi Ašćerić.

Podsetimo, u noći 17. marta, demonstranti su probili policijski kordon na uglu Ulice kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike ”ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, a potom je i zapalili. Zahvaljujući stranim donacijama obnovljen je deo biblioteke i nekoliko učionica i soba za boravak učenika.

Nastavak na B92...