Izvor: Blic, 02.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve opasnosti na startu pregovora
Dve opasnosti na startu pregovora
Pregovarački tim za Kosovo i Metohiju trebalo bi da se sastane već početkom iduće nedelje, u zavisnosti od obaveza glavnih pregovarača. Ali operativni deo tima već priprema poslovnik o radu i još nekoliko predloga za glavne pregovarače, tako da s tehničke strane sve ide bez teškoća - kaže u razgovoru za 'Blic' član srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen.
Kada će pregovarački tim početi sa izradom platforme o budućem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << statusu KiM?
- Pretpostavljam vrlo brzo jer oko njene okosnice nema nikakvih sporova, a postoje i prihvaćeni dokumenti čije se osnovne ideje neće menjati već, tamo gde je to potrebno, precizirati, razviti i prilagoditi donekle drukčijoj nameni. Tri takva dokumenta skorašnjeg datuma su naša platforma o decentralizaciji, podnesena letos u Beču, zatim rezolucija o Kosovu i Metohiji nedavno usvojena u Narodnoj skupštini i plan predsednika Tadića s kojim se, uz dva-tri preciziranja, složila i Republička vlada. Kakvi su vaši utisci posle razgovora sa Martijem Ahtisarijem? Koje poruke mu je preneo državni vrh, a šta su naši lideri čuli od Ahtisarija?
- U tim razgovorima nije bilo neočekivanih stvari. Ahtisariju su, i kod predsednika i kod premijera, jasno iznesene ključne tačke naše platforme: suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SCG kao osnova za nas prihvatljivog rešenja; spremnost na kompromis sa kosovskim Albancima u tom okviru i neophodnost direktnih pregovora između Beograda i Prištine; veoma široka autonomija za pokrajinu kojom se uvažavaju legitimni interesi Albanaca; decentralizacija, sa znatno proširenim ovlašćenjima za većinske srpske opštine, kao način da se Srbima vrate normalni uslovi života i omogući povratak izbeglica iz centralne Srbije. Ahtisari je, sa svoje strane, isticao autoritet UN i Kontakt grupe, u kojoj se nalaze četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti i govorio o potrebi da se dođe do rešenja u dogledno vreme, ako već ne u sledećih nekoliko meseci. Rečeno šahovskim jezikom, to je bila poznata varijanta jednog često igranog otvaranja. O čemu će se prvo razgovarati sa Ahtisarijem, da li možda o 13 tačaka pobrojanih u dokumentu Stejt departmenta?
- To je u ovom trenutku i najzanimljivije. Obe platforme, i naša i albanska, uglavnom su poznate i međusobno su nepomirljive, pa zato Ahtisari i Kontakt grupa predlažu da se počne od životno važnih stvari, konkretnijih nego što je sam status Kosova i Metohije. Dakle, najpre bi se raspravljalo o pojedinačnim pitanjima (imovinski sporovi, državna svojina i privatizacija, ovlašćenja lokalne samouprave, zaštita pravoslavnih crkava i manastira, itd), a tek potom bi se prešlo na problem budućeg statusa pokrajine. Ovde se za nas kriju dve opasnosti. Prva je da način na koji je postavljeno neko pitanje već prejudicira rešenje budućeg statusa: recimo ako bi se o zaštiti manastira govorilo u sklopu 'brige za kulturnu baštinu Kosova', kako to inače čine Albanci. Druga opasnost je da se prihvatanje naših pojedinačnih zahteva, recimo oko decentralizacije, ne proglasi 'kompenzacijom' za mirenje sa uslovnom nezavisnošću, kako bi voleli neki na Zapadu. Ukoliko na početku pregovora izbegnemo obe opasnosti, šanse za uspeh kasnije će biti veće.
Ljiljana Begenišić
