Izvor: B92, 05.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine 5. oktobra
Beograd -- Na današnji dan pre dve godine posle velikih građanskih demonstracija u Beogradu srušen je režim Slobodana Miloševića. Savezna skupštine je bila zapaljena, a zgrada Radio-televizije Srbije prilično oštećena u velikom požaru. Predsednik Jugoslavije postao je Vojislav Koštunica, tri meseca kasnije za premijera Srbije izabran je Zoran Đinđić, a Milošević, koji je 6. oktobra priznao poraz i najavio da će više vremena provoditi sa unukom, 28. juna 2001. godine postao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je haški zatvorenik.
Politički analitičar i urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković kaže da se ne bi ni setio da je danas 5. oktobar, da ga nismo pozvali. On navodi da se u poslednje vreme oko rezultata oktobarske revolucije vodi velika polemika, i to u dva pravca. Zagovornici jedne teze tvrde da se u poslednje dve godine stanje u Srbiji samo pogoršalo i na taj način pokušavaju da vrate pozicije koje su imali do 5. oktobra 2000. godine, dok drugi razvijaju sledeću teoriju. "Teorija kaze da je, u suštini, 5. oktobar bio jedna velika zavera grupe ljudi oko Miloševića, koji su shvatili da je njegovo vreme potrošeno, i grupe ljudi koja je sada na vlasti, da taj narod koji je bio na ulicama nije ni postojao. Da je 5. okotbar, da tako kažem, jedna dvadesetprvovekovna 'Crna ruka', kraljoubistvo Slobodana Miloševića. Mislim da su obe teze, i da 5. oktobra nije bilo, i da se posle 5. oktobra ništa nije promenilo, postale dosta dominantne u elitnim krugovima srbijanskog društva, i mislim da to ugrožava ono što se zbilja dogodilo 5. oktobra, a to je raskid sa jednom diktatorskom politikom", rekao je Žarković.
Urednik "Vremena" je ipak optimista po pitanju napretka našeg društva i njegovog demokratskog razvoja. I poslednji izborni rezultati treba da se čitaju na optimistički način jer su one političke snage koje su pobedile 5. oktobra sačuvale svoje osnovne potencijale i narod je pokazao da demokratska Srbija ima šansu, kaže Dragoljub Žarković. "Da li će reforme ići u jednom radikalnom, da tako kažem, Đinđić-Labusovom, pravcu, ili će to biti usporeno reformisanje kakvo zagovara Koštunica, to je pitanje koje na kraći rok, verovatno, remeti nečije planove, nečije živote, nečije ambicije, materijalne i druge interese, ali, strateški, vodi Srbiju ka EU. Mislim da tu više nema te bojazni i da je za ove dve godine lekcija naučena, i da će ljudi podržati onu vlast koja će nas voditi ka boljem životu i da retrogradni procesi, na primer ovaj Šešeljev impozantan rezultat, jesu poslednji odjek retrogradnih snaga u zemlji", ističe Žarković.
