Izvor: Politika, 28.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva sata za opoziciju, ali...
Ponuda vladajuće koalicije da opozicionim poslanicima dozvoli da tokom zasedanja skupštine 120 minuta dnevno pričaju i o temama van dnevnog reda, za SRS i DSS je ponižavajuća, jer je prati pretnja da bi u slučaju da ne bude dogovora, moglo da se pribegne i isključenjima sa sednice
Samo kompromis vlasti i opozicije može da odblokira, ali i omogući rad Narodne skupštine Srbije, dok bi svako drugo rešenje, pa i ono kojim bi se merama isključenja poslanika sa sednice odblokirao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parlament, samo destabilizovalo stanje u državi, slaže se većina predstavnika „sukobljenih” strana i analitičari. Poslednju, doduše, medijsku, ponudu vlasti opoziciji da dva sata „priča svoju priču”, a ostatak vremena o zakonima koji su na dnevnom redu, opozicionari su odbacili kao ponižavajuću, ali iz izjava predstavnika vladajuće koalicije „Politici”, stiče se utisak da ponuda nije dobro interpretirana i da bi se „nesporazum” mogao rešiti u ponedeljak na konsultacijama kod Slavice Đukić-Dejanović, predsednika parlamenta.
Predstavnici vladajuće koalicije od trenutka kad je 21. jula prekinuta sednica parlamenta uporno ponavljaju da će učiniti sve da se nađe kompromisno rešenje. Međutim, svi, izuzev Suzane Grubješić, šefa poslaničke grupe G17 plus, odmah iza toga dodaju, „ali, ako dogovora ne bude, primeniće se sve mere iz poslovnika, uključujući i isključenja poslanika sa sednice”. Ovo „ali” opozicionari su odmah nazvali pretnjom i najavili kontraakcije. Grubješićeva je jedina, koja nijednom nije upotrebila ovo „ali”, a, u izjavi za „Politiku”, kaže da su za „rad parlamenta odgovorni i vlast i opozicija, potreban je dogovor.”
Ona ističe da „sankcije prema opoziciji ne samo da nisu rešenje, nego bi mogle imati i kontraefekat, dakle ne treba im pretiti, već i vlast i opozicija treba da se potrude i pronađu rešenje, imajući u vidu interese građana, a vitalni interes građana je usvajanje zakona”.
Svi ostali predstavnici vladajuće koalicije, pomenuli su, kao krajnju meru za deblokadu parlamenta, isključenja poslanika sa sednice. Isključenje, po Poslovniku, podrazumeva da isključeni poslanik ne može da prisustvuje zasedanju, a mera „udaljenja primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja, odnosno na sednicu na kojoj je ova mera izrečena, ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja (rada) ”. To, praktično, znači da bi isključeni poslanik mogao ostati van sale za zasedanje i nekoliko meseci. Ukoliko bi se vlast i opozicija „inatili”, skupština bi, praktično, mogla ostati bez opozicije, jer bi svi opozicionari na kraju mogli da dobiju meru udaljenja sa zasedanja.
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže za „Politiku”, da isključivanje poslanika nikako ne bi bilo dobro: „To bi bilo vrlo rizično i ne vidim to kao nešto što neko priželjkuje. Čini mi se da se takva mogućnost pominje u sklopu međusobnih pritisaka vlasti i opozicije. Ukoliko bi se, međutim, tako nešto desilo, onda bi opozicija prešla na vanparlamentarna sredstva delovanja, što nije dobro i što bi samo destabilizovalo situaciju u zemlji i u političkoj i u ekonomskoj sferi, što nikome nije u interesu. Bolje je ići na konsenzus i meni se čini da se na tome radi. Dakle, vlast ne treba da traži prečicu za nastavak rada parlamenta, a opozicija treba da ima u vidu ekonomske interese građana i da omogući rad parlamenta i donošenje zakona”.
Zvanični razgovori o nastavku rada parlamenta zakazani su za ponedeljak i tada će svako reći svoje zahteve i predloge. Za sada, uglavnom, postoje neki neformalni kontakti između „zaraćenih” strana i „razgovori” preko medija. Izjavu Nade Kolundžije, šefa poslaničke grupe ZES-a, da bi dogovor mogao biti takav da „opozicija o drugim temama govori dva sata dnevno, kako bi preostalo dovoljno vremena da završimo rad po jednoj tački dnevnog reda”, opozicija je dočekala „na nož”.
I Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS-a, i Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, ocenili su ovu „ponudu” da se „opoziciji dodeli dva sata na početku sednice da kažu sve što imaju”, kao ponižavajuću, odnosno skandaloznu. Aleksandra Jerkov, zamenik šefa poslaničke grupe ZES-a, kaže za „Politiku”, da nije čula za predlog „dva sata za opoziciju”.
– Bilo je predloga – kaže Aleksandra Jerkov – da se dogovorimo o tome da opozicija govori i o tačkama koje nisu na dnevnom redu, ali da se omogući da se dnevno obradi jedna tačka dnevnog reda, ako treba i uz produžetak radnog dana. Dakle, dodaje Aleksandra Jerkov, „niko nije mislio kako ćedati opoziciji neko vreme da priča, a da nikoga iz vladajuće koalicije za to vreme nema u sali, mislim da je reč o nesporazumu i da će sve biti razjašnjeno u ponedeljak”.
Slično kaže i Suzana Grubješić i dodaje da je u interesu svih da se sve sporne stvari razjasne, kao i da parlament usvoji i SSP i energetski sporazum sa Rusijom i paket „kreditnih sporazuma”. Grubješićeva veruje da će na konsultacijama u ponedeljak biti postignut dogovor o uspešnom završetku sednice.
Tomislav Nikolić je juče na konferenciji za novinare rekao da je SRS spreman da učestvuje u radu parlamenta po zakazanom dnevnom redu, ali i da „vlast mora da pokaže spremnost za utvrđivanje odgovornosti za incident povodom hapšenja Radovana Karadžića”. On je najavio i da će „sednica potrajati jako dugo” i da će SRS izneti analizu događaja u Srbiji. Međutim, Nikolić je kazao i da neće prisustvovati konsultacijama, jer „nije pozvan, nego samo obavešten” o njima.
Da bi se do dogovora došlo, mora se razgovarati, pa ako Nikolić očekuje da vladajuća koalicija pokaže dobru volju za kompromis, onda bi bilo logično da se pojavi na konsultacijama kako bi iz prve ruke čuo ponudu, iako je dobio „samo” obaveštenje.
Nikolić je, inače, na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare, detaljno izložio sve što se događalo na mitingu SRS-a povodom hapšenja Karadžića i kako je, između ostalog, došlo do premlaćivanja Ranka Panića, koji je potom preminuo. Odgovor mu, sigurno, ne mogu dati poslanici vladajuće koalicije, ali, kako nezvanično kažu u vladajućoj koaliciji, može i mora MUP Srbije. Dakle, Nikolić može da, na primer, zatraži od vlade odgovore u nekom roku, pa ako se vlada ogluši, uvek može da ponovi zahtev i primeni legitimno opoziciono sredstvo u parlamentu – opstrukciju.
-----------------------------------------------------------
Energetski sporazum prolazi samo uz pomoć opozicije
Koliko je važno da se vlast i opozicija dogovore o radu najbolje se vidi na primeru energetskog sporazuma sa Rusijom, koji nikako ne može biti ratifikovan bez pomoći SRS-a, DSS-a i NS-a. Vladajuća koalicija od svojih 128 poslanika ima samo 119 glasova za ratifikaciju, pošto će protiv biti devet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara. Protiv su i poslanici LDP-a. Ukoliko vlast i opozicija, međutim, reše sukob konsenzusom, uz međusobne ustupke, ovaj sporazum bi bio usvojen sa 227 glasova, jer će za njega, pored vladinih stranaka, glasati i svi poslanici SRS-a, DSS-a i NS-a.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 29/08/2008]
